Otvoreni 13. dani Malih stvari – Baksuzni broj 13, izostanak podrške i borba koja traje…

Sinoć je u Trebinju, u JU ”Dom mladih” otvoren 13. Interdisciplinarni fest ”dani Malih stvari”, a ove godine, u nedostatku sredstava, ”daMast” će trajati samo dva dana, predstave će biti odigrane revijalno i izostaće ono što je ovaj festival godinama krasilo, a našlo se i u samom nazivu, a to je interdisciplinarnost. U nekim prošlim godinama, ovaj festival je nudio bogat takmičarski ali i prateći program, u kojem je publika, pored OFF predstava mogla vidjeti izložbe, prisustvovati brojnim promocijama kao i projekcijama filmova. Stoga se ove godine ne može govoriti o Interdifest-u, ali ga možemo osloviti nekim starijim imenom – ”daMast”. Profesionalni pozorišni festival, što ”dani Malih stvari” jeste od svog začetka pa do danas, jedina je profesionalna pozorišna smotra u ovom dijelu Republike Srpske. Trebinjska publika je nesumnjivo rasla uz predstave koje su igrane u okviru ovog festivala, a mnogi komadi se i danas prepričavaju i publika ih se rado sjeća. Zato je velika šteta za kulturni život regije da ovaj festival, umjesto da raste, posljednjih nekoliko godina bilježi značajan pad i opstaje isključivo zahvaljujući prijateljskim odnosima i ljudima kojima je stalo do toga da se ”daMast” ne ugasi. Sinoć su odigrane dvije predstave – ”Dva mirisa ruže” u produkciji Fakulteta savremenih umetnosti Beograd i u režiji Vide Ognjenović te autorski projekat Senada Milanovića, monodramu ”Iz tri ugla” u produkciji pozorišta ”Fedra” iz Bugojna. Obje predstave igrane su kamerno, a publika je do posljednjeg mjesta ispunila improvizovano gledalište na sceni Doma mladih.

Pozorišni zaljubljenici se sigurno sjećaju predstava ”Klara, dogodilo se nešto neočekivano”, ”Zvijer na mjesecu”, ”Usamljeni zapad”, ”Trag divljači”, ”Kamenje u njegovim džepovima”, ”Ay Carmela”, ”Radnička hronika” i ”Hipertenzija”. Sve su to predstave koje su odigrane na nekim prošlim ”danima Malih stvari”, predstave koje su, bez obzira na žanr, oduševljavale trebinjsku publiku. Publiku koja do nastanka ”daMast”-a nije imala naviku da se kultura treba platiti, tačnije, da kultura nije i ne smije biti besplatna. Naime, to je prva pozorišna, a vjerovatno i kulturna manifestacija u Trebinju, koja je od samog početka insistirala na plaćanju karata, formirajući postepeno jednu značajnu, može se reći i kritičnu masu pozorišnih zaljubljenika. Počeci su bili teški, navike je teško mijenjati, ali upornošću i odličnom selekcijom predstava, ”dani Malih stvari” su brzo postali prepoznati kao jedan od značajnijih mladih pozorišnih festivala na prostoru bivše Jugoslavije. Zato je potpuno tačno i pošteno reći da je ovaj festival oplemenio kulturnu scenu u Trebinju, ali i pozorišnu publiku. I to ne samo jednom. Ove godine, ah te baksuzne, trinaeste godine, čini se kao da su se stvari vratile na sami početak, pa čak i koji metar dalje. U nedostatku podrške, odlučeno je da ”daMast” ipak živi pa će trebinjska publika uživati u svega dva dana Malih stvari, u toku kojih će moći pogledati četiri pozorišna ostvarenja, od čega su tri monodrame.

Željko Milošević, osnivač i direktor interdisciplinarnog festivala ”dani Malih stvari” govorio je za internet magazin ”Moja Hercegovina” o ovogodišnjem, trinaestom izdanju ”daMast”-a, da li je 13 baksuzan broj, o nedostatku podrške, zbog čega je ove godine ulaz besplatan, ali i željama da se ova manifestacija vrati na onaj stari put.

”Pa ne znam da li je ovogodišnji festival baksuzni, ali znam da je najkraći do sada. Traje samo dva dana, a u ta dva dana imamo priliku vidjeti četiri predstave, tačnije tri monodrame i predstavu. Večeras gledamo predstavu Fakulteta savremene umetnosti Beograd, komad ”Dva mirisa ruže” i monodramu Senada Milanovića ”Iz tri ugla” koja se igra pod okriljem pozorišta ”Fedra” iz Bugojna. Ostale dvije monodrame, koje ćemo gledati sutra, dolaze nam iz Šapca, a to je ”Srpski Hamlet” Dušana Simića i ”Autobiografija”, doajena srpskog glumišta Ivana Tomaševića. Ove godine po prvi put nemamo prateći program, niti neke promocije, predavanja, tribine, projekcije filmova, izložbe, što je obično bilo u nekim prethodnim godinama, nekad više, nekad manje. Nekako ”dani Malih stvari” ostaju i opstaju što nam je namjera da, pripremajući 14. dane, vidimo i probamo riješiti osnovno finansiranje ”dana Malih stvari” i budućnost ove manifestacije. Mislim da je ovaj festival u više navrata pokazao da može da opstane i da opstaje, da može da dovodi najveće umjetnike, ponosni smo na nekadašnje selekcije, kvalitet predstava koje su dolazile ovdje je potvrđen brojnim nagradama koje su osvajale te predstave, pobjeđujući ne samo na regionalnim već i na svjetskim pozorišnim festivalima. Želim da vjerujem u to da ćemo se vratiti na taj put, vjerujem da ćemo imati priliku da gledamo doajene glumišta a ujedno davati priliku mladim profesionalnim glumcima. Ove godine festival je najkraći ali možda je ova godina prekretnica da vidimo šta će dalje biti uz napomenu da je ovo jedini profesionalni festival koji traje u ovom, jugoistočnom dijelu Republike Srpske. Ako bi neki grad trebao da ima profesionalni pozorišni festival, to je sigurno Trebinje, koje je u proteklom periodu iznjedrilo sedam diplomiranih ili gotovo diplomiranih glumaca i vjerujem da je to još jedan dodatni razlog za postojanje jednog ovakvog festivala. Ovaj festival ima svoju publiku, ne možemo očekivati da punimo stadione, ali publike ima, u onom vremenu kada je festival trajao šest ili sedam dana, region je pozorišno odzvanjao baš kod nas, u Trebinju. Interesovanje medija je bilo ogromno, pratili su nas svakodnevno mediji iz Mostara, Sarajeva, Banjaluke, zatim iz Srbije, a ovaj festival je u jednoj monografiji uvršten među mlade festivale regiona sa izuzetnom perspektivom i velikom značaju. Što se tiče ulaznica, ove godine smo odlučili da ulaz bude besplatan, nekako zbog same dužine festivala, koji je ove godine sveden na dva dana, jer smo mišljenja kako sve na festivalu  i oko njega treba da funkcioniše kako treba, pa da se naplaćuju ti sadržaji i obezbijede i druge stvari vezane za sam festival. Jer, nije festival samo dovesti predstave, to je jedna mnogo složenija organizacija, koju ovaj put nismo bili u mogućnosti da ostvarimo. Festival je do sada svake godine, sem prve, bio takmičarskog karaktera, ove godine, opet u nedostatku sredstava, predstave su revijalnog karaktera. SVe ono što čini pozortište ili festival, treba da bude na izuzetnom nivou, pa da, kada sve to zaokružimo i ponudimo kao cjelinu, mislim da ćemo opet naplaćivati ulaz. A to je i neka vrsta portestnog, možda pomalo čudno zvuči, ovo je trinaesti festival, crna mačka je na plakatu, ne naplaćujemo ulaz, nema žirija ni pratećeg sadržaja.” – rekao je Milošević za naš portal, uz šaljivu opasku potpisnika ovih redova da se zbog baksuznog broja 13 gledalo da se što prije ”protrči” kroz ovaj malerozni jubilej i krene se u pripremu i realizaciju 14. ”daMast”-a.

Trinaesto izdanje otvorila je predstava ”Dva mirisa ruže”, meksičkog dramaturga Emilija Karbaljida, u pitanju je komad objavljen 1989. godine, u izvođenju Fakulteta savremenih umetnosti Beograd. Reditelj ove predstave je Vida Ognjenović, a nastala je kroz master studije glume studentkinja Olivere Nestorović i Emilije Guconić. Iako u originalnom tekstu ne postoji treći lik, Mikelu, vlasnicu kafane i ženu za koju nisi siguran da li je transvestit ili zaista žena, igrao je Stefan Simić, glumac koji je svoj zanat učio na bijeljinskoj Akademiji. Ovo mu je drugo igranje ove predstave, s obzirom na to da je kao alternacija ”upao” u predstavu nedavno.

Priča je to o dvije žene koje se ne poznaju ali koje shvate da dijele jednu ”stvar” – muža. Muž je izvršio krivično djelo silovanja, i to maloljetnice, srednjoškolke, za šta je osuđen. One odlučuju da izvuku iz zatvora zajedničkog muškarca tako što će organizovati aukciju umjetničkog djela kako bi od zarađenog novca platile kauciju. Kako se radnja odvija, njih dvije se sudaraju sa brojnim dilemama, a sve se vrti oko toga da li je taj mupkarac zaslužio poslije svega njihovu naklonost i brigu. Kako uspjevaju skupiti mnogo više pezosa nego što je potrebno za kauciju, u finišu predstave dolaze na ideju da sav novac potroše i zaborave zajedničkog muža. Ponovo se kolebaju, kao da se plaše, a na samom kraju ostaje na gledaocu da donese zaključak kako su Gabrijela i Marlena potrošile milion i kusur pezosa. Dopisani lik, lik Mikele, u tumačenju Stefana Simića je poput neke tampon zone, balans između habitusa dvije suparnice koje se nađu u zajedničkoj misiji. 

Glumačka igra je bila uglavnom zadovoljavajuća, uz neke dijelove kada je predstava ”padala”, što je bilo uzrokovano dinamikom  koje je u više navrata manjkalo. U tumačenju temperamentnih Meksikanki ponekad se odlazilo u pretjerivanje, a to posebno ide ”na dušu” Dušanu Simiću koji jeste balansirao sa likom Mikele, ali je u više navrata prelazio u preglumljivanje i grotesku, što se može pripisati i činjenici da je Simić sinoć tek drugi put igrao ”Dva mirisa ruže”. Ipak pobijedio je utisak da se radi o dobroj predstavi,  komadu koji oslikava vreli latino duh i prikazuje kroz ”lagano” štivo govori o nekim dubljim problemima koji su i danas itekako aktuelni. Prevare, nasilje, (ne)moralne dileme mladih ljudi u vremenu koje zločin često zna pravdati i opravdati, u vremenu u kojem danas živimo ili životarimo.

Dušan Simić, Mikela iz predstave ”Dva mirisa ruže” za internet magazin ”Moja Hercegovina” govorio je o predstavi, svojoj ulozi i težini specifičnog lika koji je tumačio:

”Moram reći da ja nisam bio otpočetka u ovoj predstavi, ovo je master predstava mojih koleginica. Moju ulogu igrao je jedan naš kolega koji je iz nekih svojih razloga napustio ovu predstavu, onda sam ja uskočio i ovo mi je drugo igranje. S obzirom da ovaj lik nije napisan, nimalo nije jednostavno, jer je stvar nastajala u toku procesa same predstave. Hoću reći da su oni na samim probama stvarali lik Mikele, te konobarice koja onako malo njima pomuti račune a možda malo i uveseli i unese malo pozitivne atmosfere u njihove živote. Meni je ovo bio veliki izazov i zajedničkim radom uspjeli smo raditi neke stvari onako kako je bilo a neke stvari smo možda malo nadomestili ubacivši neke svoje ideje koje su se rađale u hodu. Meni je veoma izazovno i interesantno, a vidim da je lik Mikele prijemčiv i publici. Dakle, negde ne sme da se u tome pretera i ode u neku karikaturu ili šmiru što bi se reklo a sa druge strane treba osetiti tu ženstvenost i doneti taj lik na scenu. Mislim da svi mi imamo u sebi tu malu esenciju ženstvenosti koju muškarac samo treba da otkrije a eto nama je takav posao da imamo tu mogućnost da to ponekad proživimo na sceni. Profesorica Vida Ognjenović koja potpisuje režiju ove predstave je insistirala da lik Mikele igra muškarac, a glumac koji je prethodno igrao ovaj lik imao je preko sto kila pa je sigurno bio interesantniji, da to bude jedna debela i ružna žena, a ja se često našalim da nisam debeo ali sam lep. Interesantno je igrati ovu predstavu jer je s jedne strane poučna a takođe i izuzetno duhovita i nosi tu neku mediteransku klimu, tako da mislim da je i zbog toga prijala večerašnjoj publici. Predstava je premijerno odigrana na sceni ”Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, gde se i danas igra. Ova predstava je dugo igrana u Pozorištu na Terazijama, igrale su Ljilja Stjepanović i Elizabeta Đorevska, to je bila velika hit predstava, a mislim da u našem izvođenju ima dosta stvari koje se tiču naše generacije. Mislim da živimo u vremenu u kojem je sve liberalnije i svakodnevno čitamo u štampi o silovanjima i raznim prekršajima uticajnih ljudi koji imaju moć i mogućnost da tako nešto urade a da posle ne snose nikakve ili gotovo nikakve posledice. Ovde vidimo da se njihovi životi slučajno ukrštaju, ne znaju jedna za drugu a zapravo su bile sa istim muškarcem. Iz takvih dramskih situacija uvek izađe ona druga strana života, a to je i komedija i mogućnost da kada nešto radimo možda nam se na kraju i promene ciljevi a opet prepoznamo u ovoj predstavi da cilj nije bio oslobađanje tog muškarca nego novac, tačnije lična dobit kroz koju se ostvaruje egzistencija. Može se reći da se radi o srećnom kraju, ali apsurdno je to što mi na kraju krajeva i ne znamo šta su one uradile sa tim novcem.” – rekao je Dušan Simić za naš magazin.

Prvu noć 13. ”dana Malih stvara” obilježio je fenomenalni Senad Milanović sa projektom ”Iz tri ugla” nastalim, tačnije inspirisanim poezijom Marka Vešovića. O ovom izuzetnom i hrabrom pozorišnom poduhvatu mladog Milanovića čitaćete u posebnom tekstu u kojem će se naći i intervju sa protagonistom monodrame ”Iz tri ugla”.

Večeras, završne večeri ovogodišnje, opravdano skraćene manifestacije, publika će u pozorišnoj sali Doma mladih moći pogledati dvije monodrame. Prvi će se, u 19:00 predstaviti Dušan Simić, sa autorskom monodramom ”Srpski Hamlet”, a od 21:00 Ivan Tomašević odigraće monodramu ”Autobiografija” Branislava Nušića. 

Igor Svrdlin

Autor