Одлучили смо се да прва трибина акције „Сачувајмо српски језик и ћирилицу“ буде у Требињу јер овај град треба да буде центар института српског језика. Да би неко научио било који други језик, треба прво да научи свој језик, а српског језика какав данас јесте не би било да није било Требиња, гдје је најчистије говорно подручје – истакао је на синоћној (21.09.2016.) трибини Градимир Аничић, лектор у дневном листу „Политика“, покретача ове акције. Аничић је додао да ће се акција наставити 3-ег октобра и да ће трајати 200 дана, са трибинама у другим градовима Републике Српске.
Трибину је отворио владика ЗХП Григорије, а учествовали су истакнути професори српског језика – стручњаци из лингвистике из Србије, Црне Горе и Републике Српске.
У предизборној кампањи нико се не залаже за српски језик и писмо
Поздрављајући Требињце који су дупке испунили амфитеатар ХЕТ-а „усред предизборне кампање“, епископ ЗХП их је подсјетио да ниједна странка или појединац нису обећали, чак ни поменули у предизборној кампањи – очување српског језика и ћирилице. „Ниједна странка не нуди програм одбране језичког идентитета нашег народа“, рекао је владика Григорије, поручујући да су језик и писмо „душа једног народа“.
А „лингвистичка громада“, како је најављен проф. др Милош Ковачевић, додао је да политичари у Републици Српској „ако мисле да опстанне РС – морају да сачувају народ, а он се не може сачувати без језика и без писма.
„Укидање ћирилице је почетак одумирања српског језика. Зашто? Зато што је латиница код православних Срба дошла тек 1919. године. Дотад ниједна књига, ниједан запис код Срба није написан латиницом. Ћирилица је српско писмо, а латиница је писмо српског језика и то су у потпуности различите ствари“, појаснио је проф.др Ковачевић.
Одбор за стандардизацију српског језика
Одбор је основан децембра 1997. као заједничко тијело САНУ, ЦАНУ, АНУ РС, Матице српске, Института за српски језик САНУ, СКЗ, те филолошких и филозофских факултета са катедрама за српски језик у Србији, Републици Српској и Црној Гори.
То је данас најзначајније и најсвеобухватније стручно тијело кад је у питању језичка политика, нагласио је др Срето Танасић, директор Института за српски језик САНУ и професор у Нишу.
„А то значи да Одбор стоји држави на располагању у осмишљавању језичке политике и предлагању начина за њено спровођење, као и да указује на оно што је потребно да се учини на плану иновације у језичкој норми. Међутим, све што је Одбор урадио у протеклом периоду рађено у одсуству јасног државног програма језичке политике и у нарушавању уставом одређеног мјеста српског језика и писма. Дакле, једино струка ради свој дио посла…“, прецизирао је директор Института САНУ.
Српској недостаје институт за српски језик
[mhc_antrfile naslov=”Српска ријеч „назочан“”] „Лаза Костић се 1863.године јавно побунио против увођења русизма ‘присутан’ у српски језик. Шта ће нама, каже, ‘присутан’ кад имамо у Душановом законику – ‘назочан’? Од Душановог законика па до 1863. Срби имају само ‘назочан’, а ко данас од Срба мисли да је то српска ријеч?“, запитао је „лингвистичка громада“ проф. др Милош Ковачевић.[/mhc_antrfile]
Професор Миланка Бабић са Катедре за српски језик на Палама, почела је обраћање с надом да ће ова акција „Политике“ дати неке резултате јер прелази на институције државе. Она је навела да је српски језик у Босни и Херцеговини вишеструко угрожен, а прије свега преименовањем јер, како каже, бошњачка језичка политика босански назив језика представља као језик државе БиХ.
„Покренуте су бројне тужбе против РС, против директора у школама, све са циљем да се постигне да се у Уставу РС и уопште у јавном животу- језик Бошњака именује босанским. Тај назив, уколико се на њега пристане, јесте онај у коме ће се, као у државном језику, изгубити идентитет српског језика и српске културе.“, недвосмислена је др Миланка Бабић.
Истичући да представници РС у заједничким органима нису склони да се објашњавају око језичких специфичности, нити да је она чула да је ико вратио службени допис зато што је на латиници или што је у њему превише кроатизама или одређеног новоговора.
„Ми сами се устручавамо да чак и кажемо како говоримо српским језиком. Нико се други не устручава да отворено нападне на оно што је српско или да отима његове тековине. Неопходно је заштитити ћирилицу у сваком контексту у коме је могуће. Прије свега кроз образовни систем и кроз политичке институције. Међутим, нама у РС недостаје једна битна научна институција – институт за српски језик. Тај институт треба да чува и његује српски језик, који нам је насушно благо и који морамо сачувати“, захључила је на крају др Миланка Бабић.
Организатори трибине „Сачувајмо српски језик и ћирилицу“ су: Министарство информисања и културе Србије, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Епархија захумско-херцеговачка и приморска и београдски лист „Политика“.
