Гледајући како се развија Равно, видим да је то потпуно у складу са плановима које су овдје развиле шпанске организације AECI (владина агенција за међународну сарадњу) и MPDL (невладина организација Покрет за мир). У Равном их прате и развијају се, а ми ништа“, каже за „Моју Херцеговину“ Гордана Радовановић, некадашњи координатор пројеката MPDL-а у Попову пољу.
Оној која је 8 година радила за MPDL и упућена је у вриједне пројекте и истраживања која су рађена за ово подручје, нарочито је жао што Требиње не користи идеју и смјернице руралног развоја Попова поља представљене у раду „Стратегија развоја и промоција руралног туризма“ (Попово поље као туристичка дестинација) и истраживања из MPDL пројекта „Пољопривредни развој руралних заједница у Источној Херцеговини“. Гордана Радовановић с благом невјерицом додаје: „Географски услови, земљиште и клима у Попову пољу су идеални. Нема ниједног загађивача. А добили смо бесплатно најврједнији земљишни ‘алат’ ― ГИС, Географски информациони систем, са комплетним катастарским подацима из три општине: Требиње, Равно и Неум. Педолошка студија, заснована на узетим узорцима земљишта са цијеле територије Попова поља и њени подаци, интегрисани су у ГИС Попова поља“.
Раде Дрињак, самостални стручни сарадник за пољопривреду Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Града Требиња, примио је 2007. године „Педолошку студију Попова поља“, коју је наручила шпанска невладина организација MPDL, а истраживања обавио др Хамид Чустовић и сарадници, са Пољопривредног факултета у Сарајеву.
„Град Требиње те студије користи у смислу давања потребних информација заинтересованим пољопривредним произвођачима на подручју Попова поља. Три највећа произвођача су их преузели, мада не знам да ли све податке из студије користе“, рекао је за „Моју Херцеговину“ Дрињак. Сазнали смо да се ради о а.д. „Попово поље“, највећем произвођачу воћарско-виноградарских производа у Пољу; Велимиру Перишићу у селу Драчево, највећем произвођачу поврћа; те фирми „Агроунија“, која се бави производњом јагода. „Преузели су те податке и неки мањи произвођачи па претпостављамо да се та сазнања примјењују на око 500 hа. Иначе, ко год је заинтересован, може да дође по те податке у Одјељење за привреду Града Требиња“, нагласио је Раде Дрињак.
Иако нас Дрињак није могао обавијестити о величини обрадивог земљишта у Попову пољу, познато му је да се мање обрађује него прије пар деценија: „Неке површине су промијениле категорију јер се не обрађују дужи временски период. А Попово поље се не обрађује више и због: уситњености парцела и неријешених имовинско-правних односа, поплаве у једном дијелу године, економског аспекта бављења пољопривредом, као и промијењене демографске структуре овог подручја“.
Пошто на старачка домаћинства, економску ситуацију и поплаве Град Требиње тешко може да утиче, занимало нас је да ли ишта чини поводом проблема уситњености парцела у Попову пољу? „ Град Требиње, као и Министарство пољопривреде Републике Српске, дали су подршку међународној организацији за храну и пољопривреду FAO, која на подручју села Драчево спроводи пилот-пројекат укрупњавања земљишта. Пројекат је још увијек у току, али можемо констатовати да је одређени број власника парцела заинтересован за учешће у овом пројекту. Укрупњавањем би се створили бољи предуслови за успјешно бављење пољопривредном производњом у Драчеву, али учешће у пројекту је добровољно“, саопштава на крају Дрињак.
[/mhc_antrfile]
Рурални парк долине Попова поља
Нарочито јој је жао, каже, што се овдје нису „примиле“ идеје др Роселине Грумо из Италије, чији је асистент била на студији „Стратегија развоја и промоција руралног туризма“, пошто је Италијанка предлагала рађање Руралног парка долине Попова поља. Та јој се идеја, каже, нарочито свидјела зато што је и она сама, кроз рад на MPDL пројектима повратка и стабилизације избјеглица и расељење популације, видјела да њихова интеграција и рурални развој области теку једнако споро и отежано као и генерални развој пољопривреде у земљи. „Тако сам схватила да пољопривреда није једини могући носилац развоја Попова поља и да је потребно убрзано радити на активацији свих других потенцијала: туристичких, културних, природних“.
Радовановићка појашњава да Попово поље и Требињску шуму посматра као два различита „парка“ природе на туристичкој маршути у јадранском залеђу. Зато, каже, не може а да не види потребу осмишљавања плана који ће имати за циљ успостављање услова за рурални туризам ― чиме би дошло до повезивања са туристичким производима који су већ успостављени на подручју општине Равно (посјета пећине Вјетреница, манастира Завала, Вински бар). Иако се слаже да је туристички ‘Ћиро’ дивна идеја, не види зашто би чекали да се то деси, кад се ионако од Дубровника, преко Требиња, Хума, Пољица, Седлара, Завале, Равног, па све до Хутова ― може проћи и аутом, односно бициклом! Додаје да није проблем ни да се скрене на другу страну, до Мркоњића, родног мјеста Светог Василија Острошког; до винарије у Драчеву, до Величана…
„Туристи, пријатељи странци и домаћи људи које сам имала прилику провести кроз ова подручја, били су одушевљени пејсажом, очуваном сеоском архитектуром, природом. Рецимо, поглед са Илијине главице у Седларима је један од најљепших у Поповом пољу. Били су одушевљени и причама сељана о некадашњим временима кад је све плавило и кад се преко поља прелазило дрвеним чамцима; временима кад је возио ‘Ћиро’, када се ишло пјешке преко брда по маслиново уље у Слано, када се јела гаовица…“ Сва срећа, каже, да постоје људи са љубављу за свој крај и село па је имала могућности да те туристе одведе у нека осунчана села, с погледом са висине на Попово поље, са старим каменим кућама у чијим двориштима још увијек расте лоза и прави одрњу, а босиљак мирише у плавом лонцу… Истиче да су само захваљујући тим људима, посјетиоци могли да уживају у укусима нашег домаћег сира, пршута, пријеснаца, освјежавајућег сока од жалфије, парадајза јабучара и доброг домаћег вина ― али да нема осмишљеног плана да се то понуди! А тај план би, каже, требао да увеже сељане у ланцу производње и продаје: „Не мора домаћин који је поправио стару кућу и довео је у функцију да може да угости туристе ― имати и свој сир и пршут и остале домаће производе. То може да купи од свог комшије који има једну краву и прави сир или обрађује онолико земље колико је довољно да има типично воће и поврће нашег краја…“
Иако ниједна градска власт, од рата, није нешто учинила на том плану, бивши координатор MPDL пројеката сматра да нису само власти криве. „Сви ми који смо инертни и чекамо да ствари дођу саме од себе, ‘с неба’, смо проблем“, наглашава на крају приче о могућем руралном парку Гордана Радовановић.
Новинар ипак мора закључити да све почиње од управе Града, зато смо их и бирали. И да текст о неискоришћеним ресурсима Попова поља мора завршити онако како је и почео ― од Општине Равно. Наиме, наишли смо на вијест да је презентација пилот-пројекта „Комасација Попова поља“ одржана у Општини Равно још 31. јануара 2014. Овим пројектом ће бити укрупњене парцеле њиховог дијела Попова поља, па ће Равно од 744 добити 126 већих парцела. Можда и до краја јуна ове године.
