Норвешка застава завијорила се на Петровдан пред Саборним храмом Преображења Господњег у Требињу. Још је барјактар предводио 30-ак Норвежана који су дошли на православну свадбу. Наравно, слиједио је и српски барјактар, који је довео скоро трипут више сватова: од Црне Горе, Словеније, централне Босне и Источне Херцеговине, па до Требиња. Био је и један сват из Бразила.
А те је „шарене“ петровданске сватове окупио норвешки брачни пар Лосиус – Љиљана и Тор-Григорије, који су то православно вјенчање најавили „Мојој Херцеговини“ још у априлу, послије острошког крштења.
А она пажљивост Тор-Григорија, који је из поштовања према породици Љиљане Мијановић Лосиус пожелио да „буде дио“ православља и да се вјенча по православном обреду, осјетила се и код норвешких сватова. Замислите Норвежане који су са сјевера Европе „скокнули“ преко викенда у Херцеговину на православно вјенчање, још послије праве прољетне температуре дошли из „Леотара“ по највећој петровданској врелини (у 13 часова) – толика је њихова љубав и пажљивост према младенцима.
Свештеник Младен Жуловић, старјешина Саборног храма, сем појашњавања обреда, узвратио им је тако што се потрудио да нађе и прочита једну молитву на енглеском (молитву благослова). Млада је, наравно, преводила Норвежанима на енглески обраћање свештеника, а младожењи питања из обреда. Тор-Григорије је, опет, одговарао са – „Да“. Чак је и овој новинарки на енглеску честитку одговорио са „Хвала лијепо“. И било је управо оно што је „Моја Херцеговина“ најавила прољетос: „Наш“ норвешки пар на православном петровданском вјенчању!
