Velika Britanija i Evropska unija počele su danas prve formalne pregovore o Bregzitu.
– Danas smo počeli pregovore o uređenom povlačenju Velike Britanije iz EU – izjavio je glavni pregovarač EU Mišel Barnije pozdravljajući državnog sekretara Velike Britanije za izlazak iz EU Dejvida Dejvisa, prenosi AFP.
Barnije je rekao da se nada da će razgovori, koji su počeli gotovo godinu dana od referenduma na kome su Britanci glasali o izlasku iz EU, dovesti do utvrđivanja vremenskog roka u kome će pregovori biti obavljeni, preneo je Rojters.
Dejvis je sa svoje strane rekao da London želi uspostavljanje dubokog i posebnog odnosa sa EU i dodao da će razgovarati u pozitivnom i konstruktivnom tonu. On je rekao i da ima više stvari koje povezuju EU i Britaniju, od onih koje ih dijele.
Prema diplomatskim izvorima, tokom prve runde pregovora fokus će biti na pitanjima vezanim za prava građana, finansijski dogovor, Sjevernu Irsku i druga pitanja, objavio je portal Politiko.
Britanski sekretarijat za Bregzit saopštio je prethodno da se očekuje da će obje faze pregovora biti usklađene, a da će se najviše razgovarati o pitanjima vezanim za sam izlazak Britanije iz EU i njenim finansijskim obavezama.
Kako je ranije najavio britanski ministar za „Bregzit“ Dejvid Dejvis, prva tema pregovora biće status britanskih državljana u EU, kao i status građana Unije u Velikoj Britaniji.
Postoji li šansa da Britanija ostane u EU?
Međutim, nadu da ipak nije sve još gotovo pristalicama ostanka Ujedinjenog Kraljevstva u EU podgrijala je nedavna izjava francuskog predsjednika Emanuela Makrona koji je, nakon susreta sa britanskom premijerkom, izjavio da su Britaniji vrata Unije još otvorena.
– Sa evropskog stanovišta, sve dok se pregovori ne završe, postoji mogućnost da se promijeni pravac događaja – naveo je Makron.
Sa Makronom se slaže i Zigmar Gabrijel, njemački šef diplomatije, koji je rekao da za Britance ostaju “otvorena vrata” ukoliko se Britanci predomisle.
Sličan, mada nešto oštriji stav, iznio je i koordinator Evropskog parlamenta za „Bregzit“ Gi Verhofštat, koji je rekao da Britanija može da ostane u EU, ali pod lošijim uslovima.
Glavna stvar je da britanski i evropski pregovarači treba da postignu bilo kakav dogovor prije nego što Britanija zvanično napusti Uniju 29. marta 2019. godine.
Ukoliko ne bude dogovora do tog datuma rezultat će biti haotičan Bregzit koji će biti loš i po Ujedinjeno Kraljevstvo i po Evropsku uniju.
Da do toga ne dođe potreban je tranzitivni dogovor kojim bi dvije strane trebalo da kreiraju dugoročnu vezu.
Kako će teći pregovori zavisi u velikoj mjeri od toga da li će britanska premijerka Tereza Mej imati podršku u parlamentu. Mej želi “tvrdi Bregzit”, ali posljednje ankete pokazuju javnost ne dijeli njeno mišljenje.
Samo 35 odsto složilo se sa Terezom Mej da je “bolje ne postići dogovor, nego postići loš dogovor” u pregovorima sa EU, pokazalo je istraživanje “Mejl on sandej”. Oko 69 odsto ljudi bilo je protiv izlaska Velike Britanije iz carinske unije.
Ovi rezultati izašli su usred spekulacija o povećanim tenzijama u kabinetu premijerke zbog Bregzita.
Tereza Mej je navela njenu ideju o “tvrdom Bregzitu” u januaru, rekavši da želi da Britanija može da stvara svoje trgovinske dogovore, dok bi održavala trgovinu sa Evropom “besprekornom koliko je moguće”. U međuvremenu, još jedna analiza pokazala je da pristalice Laburističke partije u velikoj mjeri podržavaju najmekšu varijantu Bregzita, piše “Independent”.
