Početna  /  Sukob interesa na lokalnom nivou: Odbornici u upravama javnih ustanova i preduzeća
Bosna i Hercegovina Izdvajamo

Sukob interesa na lokalnom nivou: Odbornici u upravama javnih ustanova i preduzeća

U Bosni i Hercegovini 49 izabranih zvaničnika na lokanom nivou vlasti trenutno obavlja dodatne funkcije u javnim ustanovama i preduzećima, a mnogi od njih su cijeli ili dio mandata u direktnom sukobu interesa.

Ovo pokazuju preliminarni rezultati analize podataka o dodijeljenim mandatima nakon Lokalnih izbora 2020. dostupnih na TI BiH Registru nosilaca javnih funkcija. Podaci i primjeri pokazuju da funkcioneri na lokalnom nivou nastavljaju praksu kolega sa viših nivoa vlasti koja je uočena prethodnih godina, a to je da izabrani i imenovani zvaničnici obavljaju po dva ili više angažmana u javnom sektoru, dok pojedini funkcioneri cijeli mandat provedu u nekom obliku sukoba interesa.

Od svih funkcionera koji su osvojili mandat na prošlogodišnjim izborima, 27 ih dodatno obavlja funkciju direktora javnog preduzeća ili ustanove, 20 odbornika su članovi upravnog odbora u javnim ustanovama, dok su dva članovi nadzornog odbora u javnom preduzeću.

Angažman u javnim preduzećima obavlja 11 odbornika u lokalnim parlamentima, s tim da u Republici Srpskoj imamo 10 takvih slučajeva, dok je u Federaciji BiH samo jedan. Ističe se primjer Gordana Mišeljića, koji pored odborničkog mandata u Skupštini Grada Trebinja u klubu SNSD-a, obavlja funkciju direktora u preduzeću “Hidroelektrane na Trebišnjici” A.D. Trebinje, te je član Nadzornog odbora „Hidroelektrane Dabar“ d.o.o. Trebinje.

Da su preduzeća iz elektro-energetskog sektora zanimljiva funkcionerima na lokalnom nivou, pokazuje i činjenica da se čak osam odbornika istovremeno nalazi u upravama ovih preduzeća. Jedan od njih je i Luka Petrović, generalni direktor ERS, koji pored odborničkog mandata obavlja i funkciju generalnog sekretara SNSD-a, iako zakon ne dozvoljava da javnim preduzećem rukovodi lice koje ima izvršnu funkciju u političkoj stranci.

U Republici Srpskoj 8 odbornika obavlja funkciju direktora ili izvršnog direktora javnog preduzeća, što Zakon o sprečavanju sukobu interesa u organima vlasti RS takođe ne dozvoljava, ali su vlasti našle načina da zaobiđu ovo ograničenje.

Jedan od načina je da se direktori imenuju kao vršioci dužnosti direktora, što je uloga za koju Republička komisija za utvrđivanje sukoba interesa u organima vlasti RS tvrdi da je „ograničenog kapaciteta“, te se stoga za njih tu ne radi o sukobu interesa. U zaobilaženju odredbi Zakona pomaže i tumačenje Komisije da izvršni direktori javnih preduzeća u Republici Srpskoj nisu članovi uprave i da se oni ne mogu nalaziti u sukobu interesa.

Takva tumačenja nisu na snazi u Federaciji BiH, gdje su i izvršni direktori JP obuhvaćeni Zakonom o sukobu interesa u organima vlasti u FBiH, ali je u ovom entitetu problem što ne postoji tijelo koje može da utvrdi i sankcioniše sukob interesa, budući da je ta nadležnost oduzeta Centralnoj izbornoj komisiji još 2013. godine, a novo tijelo nikad nije formirano.

Velika većina funkcionera koji obavljaju dodatne funkcije su odbornici u gradskim ili opštinskim skupštinama, njih 48, dok je jedan načelnik opštine. Radi se o Hasanu Tanoviću, koji je izabran za načelnika Općine Novo Sarajevo, a trenutno se nalazi u Upravnom odboru Opće bolnice “Prim. Dr. Abdulah Nakaš” u Sarajevu.

Među odbornicima/vijećnicima najpopularnije je angažovanje u javnim ustanovama, gdje dodatnu funkciju obavlja 38 odbornika, od kojih su 20 članovi upravnih odbora, dok 18 obavlja funkciju direktora. Ovo je direktna posljedica toga da javne ustanove nisu obuhvaćene zakonima o sukobu interesa u BiH, što znači da mnogi odbornici rukovode ustanovama čiji su osnivači skupštine u kojima oni obavljaju odborničke mandate.

Sve navedene situacije pokazuju da su zakoni za sprečavanje sukoba interesa u praksi obesmišljeni, te da je neophodna njihova što hitnija izmjena na svim nivoima u BiH, na šta TI BiH godinama upozorava, a sada je to i jedan od 14 prioriteta BiH za sticanje kandidatskog statusa za članstvo u Evropskoj uniji.

Treba napomenuti da i pored toga postoje izuzeci koji pokazuju da među lokalnim funkcionerima ima i onih koji su odlučili da obustave svoj angažman u drugim ustanovama. Tako je 39 funkcionera koji su osvojili mandat na Lokalnim izborima 2020. dalo ostavke na druge funkcije u upravama javnih ustanova i preduzeća.

Izneseni nalazi su preliminarnog karaktera budući da određen broj javnih ustanova i preduzeća nije dostavio tražene podatke, a zasnovani su na informacijama CIK-a o dodijeljenim mandatima nakon Lokalnih izbora 2020. i bazama za praćenje rada javnih ustanova i javnih preduzeća koje redovno održava i ažurira TI BiH.

U cilju istraživanja potencijalnih nespojivosti funkcija i sukoba interesa funkcionera na lokalnom nivou, TI BiH je uputio preko 120 dopisa javnim preduzećima i ustanovama u kojima su članovi uprava osvojili mandat na prethodnim izborima, kako bi se provjerili podaci. Pored utvrđenih 49 slučajeva gdje izabrani zvaničnici obavljaju dodatnu funkciju, za još 19 funkcionera se čeka odgovor.

„Registar nosilaca javnih funkcija“ raspolaže sa podacima o mandatima 3962 izabrana i imenovana zvaničnika, gdje do sada ukupno uočeno preko 150 funkcionera koji obavljaju više funkcija na različitim nivoima vlasti u BiH.

„Registar nosilaca javnih funkcija“ je nastao kao rezultat projekta “Podrška građanima u borbi protiv korupcije” čiju finansijsku podršku pruža Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a koji se sprovodi uz učešće partnerske organizacije Centri civilnih inicijativa (CCI).

Izvor: Transparentno.ba

0 Shares
0 Shares
Copy link