Šta kažu ekonomski stručnjaci o mogućem povećanju PDV-a?

U bosanskohercegovačkoj javnosti sve se više govori o mogućem povećanju PDV-a koji trenutno iznosi 17%, a indirektni porez koji prikuplja Uprava za indirektno oporezivanje mogao bi da predstavlja novi udar na džep građana naše zemlje. Posljednjih dana i političari su pričali na ovu temu, stidno najavljujući da je moguće da se ide u ovom pravcu.

Šta kaže struka?

Docent doktor ekonomskih nauka sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Tajana Serdar Raković tvrdi da povećanje PDV-a predstavlja veći udar na budžet poreskih obvaznika s nižim prihodima, jer svi poreski obveznici plaćaju isti PDV kada kupuju dobra i sluge.

“Obveznici s nižim prihodima će time davati srazmjerno veći iznos svojih prihoda na ime PDV-a u odnosu na obveznike s većim primanjima, pogotovo kada se odnose na potrošačku korpu. Iz tih razloga se uvode i direktni porezi kojima se vrši oporezivanje proporcionalno ekonomskoj snazi, odnosno direktni porezi terete imovinu, prihod i dobit, kao izvore iz kojih se naplaćuju”, ističe Serdar Raković.

Ona smatra da PDV ima veliki uticaj na poslovanje privrednih subjekata, jer se PDV plaća na fakturisanu robu i usluge, a kod nas se naplata tih roba i usluga vrlo često ne podudara sa fakturisanjem.

“Time privredni subjekti dolaze u problem jer moraju da čekaju naplatu svojih potraživanja, a PDV na fakturisanu robu su već platili. S druge strane, postavlja se pitanje poreske evazije i da li visina poreza može da dodatno utiče na rast poreske evazije. Radi se o komplikovanom pitanju koje se pored efikasnosti finasiranja državnog budžeta, odnosi i na socijalne komponente makroekonomske politike, te treba dobro odmjeriti svaku odluku koja se tiče visine indirektnih i direktnih poreza uz konsultovanje stručne i naučne javnost iz više oblasti, radi ostvarivanja pravičnosti oporezivanja”, kaže ona i dodaje da mijenjanje visine jedne vrste poreza treba da se vrši tek nakon usaglašavanja s visinom drugih vrsta poreza i nakon sagledavanja svih uticaja takvih izmjena na aspekte makroekonomske politike i na funkcionisanje privrednog sistema.

Ekonomista Faruk Hadžić za Moju Hercegovinu ističe da je poreska reforma u BiH jedno od najvažnijih pitanja i da bi je trebalo  sagledati sa makroekonomskog aspekta. On smatra da se u BiH uglavnom zagovaraju poreske reforme gdje bi se na kraju osigurao tzv. “neutralni efekat”, a da su stručne analize ono što nedostaje u bilo kojoj priči i zagovaranju.

“Sistem indirektnog oporezivanja jako dobro funkcioniše. Mi nemamo problema u prikupljanju, već u raspodjeli prikupljenih sredstava. Veći problem u ovom trenutku pokazuje sistem direktnog oporezivanja, tj. oporezivanje rada kroz doprinose i poreze i njega treba reformisati i mijenjati, te smanjiti opterećenja na rad. Zagovaranja koja idu u smjeru mijenjanja stope PDV-a na više neće donijeti pozitivne efekte, jer šta znači jednom radniku da mu se kao da nešto kroz veću platu, ako će mu se to na kraju uzeti kroz veći PDV”, pita Hadžić.

On kaže i da ne treba zaboraviti da su uvedene akcize imale efekat kao da je stopa PDV-a povećana za 1% i da se ništa pozitivno nije desilo osim uzimanja novca iz džepova građana.

“Niti je pokrenuta cestogradnja, niti građani bolje žive. Desilo se samo još masovnije napuštanje države. Stoga, ako se želi reformisati poreski sistem, onda treba ići na smanjenje direktnih poreza i doprinosa, čime bi se povećale plate radnika, a u konačnici potrošnja. Uz istu stopu PDV-a, kako budu rasle plate, a time i potrošnja, na kraju će država više ubrati novca, tako da nema apsolutno potrebe povećati poreze na potrošnju. Treba napomenuti da je potrošnja sada već opterećena sa 27% (17% PDV i 10% akcize kada se preračunaju efekti)”, objašnjava Hadžić.

Ekonomista Zoran Pavlović saglasan je sa Hadžićem i po njegovoj analizi primjena Zakona o akcizama kojima su uvedena opterećenja na naftne derivate rezultovala je prikupljanjem dodatnih 200 miliona konvertibilnih maraka, što, kako pojašnjava, predstavlja isti efekat kao povećanje stope PDV-a od 1%.

“Kada se govori o povećanju od dva odsto, to bi ugrubo iznosilo dodatno opterećenje od 400 miliona maraka, što u konačnici potrošačku korpu momentalno podiže za 40 maraka. Kada se na to dodaju prateća poskupljenja, potrošačka korpa će biti dodatno opterećena za 50-100 maraka”, rekao je Pavlović.

“Vlasti ne bi trebalo da ignorišu smanjenje poreza i doprinosa na plate, a to nije vezano za povećanje PDV-a. Smanjenje poreza i doprinosa na plate bi samo po sebi  dovelo i do većeg prikupljanja sredstava po osnovu indirektnog oporezivanja, jer bi se povećala količina novca u opticaju. Na kraju krajeva, ono što je takođe poražavajuće jeste da vlasti uopšte ne govore o smanjenju potrošnje u javnom sektoru, što je jedno od osnovnih rješenja za sprovođenje navedenog”, zaključuje Pavlović.

Autor: Stefan Blagić

 

Autor