“Ova vrsta proboja ravna je onoj kada su otkriveni antibiotici, nova vrsta oružja koje možemo da koristimo za lečenje. To je kao EKG srca, samo za creva. Odjednom imaš uvid u sve”, kažu dve naučnice koje upravo rade na mikročipu za analizu mikrobiote, odnosno crevne flore, koji bi mogao da bude revolucija u medicini.
Dve naučnice, Svetlana Bojić i Mirjana Rajilić Stojanović, ujedinile su svoja istraživanja i saznanja, pretopile u startap Hittest i upravo rade na mikročipu za analizu mikrobiote, odnosno crevne flore, koji bi mogao da bude revolucija u medicini. U razgovoru sa njima, najjači utisak ostavlja to što bi njihov “mali” izum mogao da pomogne deci sa autizmom, piše Nedeljnik.
“Kod nas se ljudi često bave naukom koja nema neki krajnji cilj. Mislim da je to rasipanje vremena, novca i talenta i da je šteta što se sva ta pamet zalud troši. Od svih stvari o kojima sam razmišljala da mogu da radim u Srbiji, ovo je bilo najsmislenije”, priča Mirjana kako su Svetlana i ona rešile da menjaju svet iz jedne male Srbije.
Većina ljudi ne zna da u svom telu poseduje još jedan organ koji se naziva mikrobiota, a sačinjen je od bakterija koje žive u našim crevima. Sad zamislite da vam te bakterije spasavaju život. A to je moguće. Takođe je moguće unaprediti lečenje ljudi. Jer odgovarajućom analizom mikrobiote možemo da dobijemo odgovore na većinu pitanja koja se tiču čovekovog zdravlja. Plastično objašnjeno, to je kao kada bismo umesto analize krvi, odgovore na pitanje “Šta mi je?” dobijali njihovom analizom. U Americi se već razvijaju lekovi zasnovani na sadržaju naših utroba, ali se o novom polju, takozvanoj mikrobiomskoj medicini nedovoljno zna. Zato je njihov startap revolucionaran.
“To je kao EKG srca, samo za creva. Odjednom imaš uvid u sve”, pojašnjava Svetlana.
To je alat koji bi trebalo da analizira bakterije u crevima kojih ima oko 500 u svakom od nas, a kako hiljade različitih vrsta naseljavaju naša creva, to znači da postoji neograničen broj različitih kombinacija bakterija, i svaka zahteva različite načine gajenja. HITChip služi determinaciji različitosti bakterija u našem digestivnom traktu”, objašnjava Mirjana za Nedeljnik, docent na Tehnološko-metalurškom fakultetu. Ona je u Holandiji tokom doktorata počela da radi na istraživanjima u ovoj oblasti i ubrzo shvatila koji je potencijal analize mikrobiote.
“Kada dobijete antibiotik, on ubije loše bakterije, ali pobije i gomilu dobrih bakterija. Toliko ih ošteti da one nekada ne uspevaju da se rekapitalizuju. Antibiotska terapija je okidač za bolesti za koje imaš genetsku predispoziciju. Istraživanja su pokazala da to utiče na decu tako da su gojaznija i sklonija su razvijanju alergija… Upravo analiza mikrobiote omogućava lekaru da prepiše antibiotik koji će da nanese najmanje štete, jer utvrđuje koje bakterije stradaju kao kolateralna šteta”, ističe Mirjana.
Svetlana kaže da je analiza mikrobiote važna jer pokazuje i koje bakterije treba “dodati”.
“Umesto da daješ antibiotik koji je kao ‘tepih bombardovanje’, pošalješ tim specijalaca koji ciljano na licu mesta razdele dobre od loših bakterija i organizuju dobre bakterije da pruže otpor, kao neka gerila, i sve to prođe dosta blaže po čovekov organizam”, navodi Svetlana, koja je dve godine provela u primarnoj praksi.
“Dešavalo mi se da dođem do zida, ne znam šta bih dalje. Imaš situacije kao što je autizam, gojaznost za koju ne znaš poreklo… i onda se pojavi činjenica da si ti sve vreme previđao ceo jedan organ na koji možeš da deluješ. Ova vrsta proboja ravna je onoj kada su otkriveni antibiotici, i to nije nešto što ja pričam, već o tome u poslednje vreme govori mnogo lekara. Ovo je nova vrsta oružja koje možemo da koristimo za lečenje”, objašnjava Svetlana.
“Ako se ispostavi da neko ima autizam zbog toga što nema određene bakterijske grupe u svom organizmu, a teorijski te bakterijske grupe mogu da se uzgajaju sa strane, uklope u probiotik, koji dete može da popije i da nema simptome, onda shvatate značaj analize mikrobiote. Ljudi su ranije umirali ne znajući šta im je, lečili se uz pomoć vračeva… A onda je otkriven antibiotik. I to je bila revolucija. Sada je isto sa analizama mikrobiote. I nije samo pitanje autizma, već i gojaznosti, autoimunih bolesti, kancera…”, priča Svetlana.
Mirjana dodaje da su sve bolesti moderne civilizacije nastale zbog poremećaja mikrobiote — gojaznost, alergije, autoimune bolesti… koje smo mi slučajno napravili.
Zašto je epidemija gojazne dece? Zato što se poremetila mikrobiota jer konzervirana hrana sadrži nešto što ubija dobre bakterije u crevima. Takođe, pošto se mislilo da nam nisu potrebne, iz hrane su izbačene komponente koje hrane našu mikrobiotu (poput mekinja iz brašna) i zbog toga što su neke naše bakterije gladovale sad imamo promene sastava mikrobiote. Kao kada ti zakržlja ruka ako je u gipsu vrlo dugo”, objašnjava ona.
Njihov startap sa mikročipom proglašen je jednim od najperspektivnijih na nedavnoj konferenciji Startita o IT preduzetništvu.
Mirjana je preko svoje preduzetničke firme razvila dizajn za novi mikročip, ali kada je trebalo da obavi redizajn softvera, shvatila je da joj treba programer. Tako je upoznala Svetlanu koja je završila Medicinski fakultet, gde je i radila neko vreme u odeljenju za statistiku, a ume i da programira jer je završila Matematičku gimnaziju.
Susret njih dveju bio je presudan za razvoj analize mikrobiote i ulazak u preduzetničke vode i razvoj biznisa, koji, kako skromno naglašavaju “još nije uspešan startap”, ali je “u usponu”.
Pošto razvoj softvera i analiza, odnosno eksperimentalno potvrđivanje efikasnosti mikročipa, podrazumevaju troškove, a nije bilo zainteresovanih, njih dve su rešile da ne čekaju novac i da uzmu stvar u svoje ruke, a u međuvremenu su razvile druge mikrobiološke analize koje će im obezbediti kapital da nastave rad na razvoju svog mikročipa. Rezultati bi trebalo da budu gotovi do kraja godine.
Autor: Ana Mitić; Izvor: Nedeljnik
