Evropski komesar za proširenje Johanes Hahn govorio je u intervjuu za Di Cajt (Die Zeit) o stabilnosti u regionu i perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Na konstataciju da Evropljani ne žele proširenje i pitanje koje argumente on koristiti kada zastupa ovu ipak tešku stvar, Han je rekao:
– Za Balkan, ali i za ostatak južnog i istočnog susjedstva važi sljedeće: Ili ćemo izvoziti stabilnosti ili ćemo uvoziti nestabilnost. To posebno važi za zapadni Balkan. Ja ga upoređujem sa tavom punom ulja. Dovoljna je samo jedna iskra – i sve je u plamenu. Dugoročni mir u regionu moguć je samo kroz perspektivu u EU.
Han je za Cajt ocijenio da “susjed naših susjeda, dakle Rusija, nije bila pasivna.”
– Osim toga i unutar EU postoje pokušaji da se podignu zidovi. I u EU ponekad postoji to krivo mišljenje da bi se time nešto postiglo – kaže Han.
Na pitanje ima li dokaza o štetnom ruskom uticaju u regionu Han je odgovorio:
– To je teško činjenično zaključiti. U tome se i sastoji kvalitet tzv. hibridnog rata. Mislim da dugoročno neće biti uticaja. No to nije dobro. Mi želimo mirnu saradnju sa Rusijom. I Rusija bi morala imati interes da u njenom susjedstvu bude mirno. Jer i Rusija mora vlastitim građanima pružiti ekonomski prosperitet. Što su veze bliže to je bolje za sve učesnike. To važi i za Rusiju.
Odgovarajući na pitanje da li Rusija vodi hibridni rat na Balkanu, Han ocjenjuje:
– Ne bih išao tako daleko i govorio o ratu. Ali postoje dezinformacije i ciljano vršenje uticaja kako bi se postiglo određeno raspoloženje i stvorile određene slike. To su u međuvremenu klasične metode. To međutim neće dugoročno uticati na tok događaja. U to sam ubijeđen.
– Evropa je u dobroj poziciji. Jer povezanost sa Evropom u zemljama na zapadnom Balkanu je toliko jaka da svaki političar, koji želi biti ponovo izabran, će se usmjeriti prema Evropi. Mi se pri tome želimo odnositi prijateljski i partnerski – smatra Han.
Biti prijateljski, je li to dovoljno? Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik prilično otvoreno radi na odvajanju tog entiteta od BiH. Moraju li se ovdje upotrijebiti sredstva prisile, pitao je novinar Cajta:
– Smatram da sredstva prisile u osnovi ne vode postizanju rezultata. No mi možemo raditi na poticanju. I predsjednik Dodik ima interes u tome da zadrži svoju poziciju. To ide samo sa EU. Republika Srpska ima ekonomsku perspektivu samo ako sarađuje sa EU. No tu spada i da se u cijeloj Bosni i Hercegovini poštuju sudske odluke. To nažalost nije slučaj. 80 odluka Ustavnog suda u BiH nije provedeno – kaže Han.
Jeste li sigurni da će sve države zapadnog Balkana prije ili kasnije postati dio EU, pitao je novinar, a Han je kratko odgovorio:
– To mora biti naš cilj.
Han je rekao da nema smisla govoriti o vremenskom okviru prijema u EU.
– Važno je da se sve političke snage u tim zemljama koncentrišu na to da provedu reforme. Pri tome građani moraju učestvovati u tome. EU nije neko ko određuje stvari. No mi imamo jasnu poruku. Ako danas investirate, onda sutra dobijate nešto zauzvrat. Dakle to se isplati. Ljudi moraju osjećati da se njihov život poboljšava.
