Vlada Republike Srpske donijela je u decembru 2023. godine odluku da se minimalna plata u Republici Srpskoj povećava na 900 maraka i od tada ne prestaju polemike da li je taj potez bio dobar ili ne. Poslodavci i dalje kukaju da je to previsok prag, dok je radnicima i pomenuta cifra i dalje malo.
Dotadašnji „minimalac“ iznosio je 700 maraka. Korist od povećanja minimalne plate svakako je imao budžet zbog većeg priliva poreza, ali i dalje je neizvjesno koliku su korist od povećanja minimalca imali radnici, jer uvijek postoji mogućnost zloupotrebe zbog „nelegalnog“ dijela plate. Iz Unije poslodavaca Republike Srpske smatraju da najniža plata u Srpskoj ne treba da se mijenja, dok iz Saveza sindikata Republike Srpske traže povećanje na 1.050 KM.
„Moram reći da sam sretan. Svi iz politike su mi priznali da je priča sa minimalcem iz 2023. godine bila prava propast i zahvalili su mi što smo ih spasili da ne naprave veću glupost. Sada mi žao što smo ih spasili. Ipak, naša Vlada više nije najluđa. Federalna Vlada je trenutno najveći šampion. Izračunali su sebi 200 KM više poreza i doprinosa po radniku. Nedostaje im malo u budžetu. Nisu ništa naučili na našoj grešci“, kazao je bivši predsjednik Udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić.
U Sindikatu uprave Republike Srpske smatraju da bi najniža plata s obzirom na troškove života trebalo da bude 1.400 KM. Smatraju da su bilo kakvi pregovori o cijeni rada besmisleni nakon što je usvojen budžet Republike Srpske.
„Nije normalno da se budžet za 21 milion poveća predsjedniku Republike bez obzira ko on bio, kako se on zvao, a da pri tome zdravstveni radnici, policajci, radnici u pravosuđu, radnici u upravi ne dobiju nijednu marku povećanja. Ne podržavamo mi kada je u pitanju budžet ni iznos koji se predviđa za subvencije za solarne elektrane, jer vidimo ko sve otvara solarne elektrane“, rekao je predsjednik Sindikata uprave RS Božo Marić.
Četvoročlanoj porodici u kojoj dvoje ljudi radi za minimalnu platu bilo bi potrebno još najmanje 448 KM da bi pokrili potrošačku korpu. Da bi četvoročlana porodica pokrila troškove prosječne potrošačke korpe bile bi potrebne dvije plate od 1.274 KM. Ekonomista Svetalana Cenić za MojuHercegovinu kaže kako bi ona snizila ono što treba državi, a povećala primanja onima koji treba da troše.
„Treba podići standard. Nikome nije problem neto nego bruto plata. Nikada i niko ne radi temeljne fiskalne reforme. Treba da se ukinu parafiskalni nameti. Moramo da vidimo koliko doprinosa i poreza treba platiti, gde da se smanji, a gde da se poveća, pa da se uravnoteži. Ni tih 920 ili 1.000 maraka ne predstavlja neki iznos. To je šega, šala, komika. Treba da se usklade plate na osnovu onoga što je minimalno“, istakla je Cenić.
Član UO Uprave za indirektno oporezivanje BiH Zijad Hrnjić kazao je nedavno da je omjer kranje potrošnje u trgovini između FBiH i RS u oktobru iznosio 63,85:32,6 odsto, a u novembru 62,2:34,25 odsto.
„Hrnjić je izračunao da će RS dobivati, a FBiH gubiti 16.540.000 KM prihoda od indirektnih poreza mesečno ili oko 200 miliona godišnje i nije to sav gubitak koji će privreda Federacije BiH imati zbog ove odluke. Na trgovinu su naslonjene mnoge druge uslužne delatnosti. Republika Srpska zahvaljuje i srdačno pozdravlja“, kazala je Cenić.
Odluka Vlade Srpske o povećanju minimalca je, dodaje ona, loša odluka zato što je došla „onako“. Nijedna druga odluka nije donesena. Prošle godine do oktobra 10.000 radnih mesta je nestalo. Toliko radnika je došlo na biro. Opada izvoz, povećan je uvoz. Republiku Srpsku je spasila neradna nedelja u FBiH.
„O koeficijentima za raspodelu PDV-a se ne priča. Nema revizije o raspodeli indirektnih poveza. Prihodi od indirektnih poreza u 2024. godini iznosili su 11 milijardi i 541 milion i veći su za 901 milion ili 8,47 posto u odonsu na 2023. godinu. Iz UIO su naveli da su neto prihodi (ono posle povrata PDV-a) iznosili 9,449 milijardi i veći su za 1,015 milijardi u odnosu na 2023. godinu. Gde su? Kako su planirali budžetske prihode i koliko je to iznad plana“, pita Cenić.
Veliki broj proizvoda je, dodaje ona, jeftinija u Republici Srpskoj nego u FBiH. Dažbine u Sarajevu nisu iste kao i dažbine u Istočnom Sarajevu. Poslodavci, kaže Cenić, s pravom kukaju, jer je privreda u Republici Srpskoj u teškom stanju.
„Nabrojte mi pet jakih proizvodnih firmi u Srpskoj! Nema brzog odgovora. U FBiH se iz topa nabroji pet jakih proizvodnih firmi. Ko je stavio javnu potrošnju iznad proizvodnje neka se uhvati za uši i neka igra“, kazala je Svetalna Cenić.
Plate su, nema nikakve sumnje, male i moraju se povećati. Istovremeno to može dovesti u problem realni sektor koji, za razliku od budžetskih korisnika, mora zaraditi plate. Tržište rada nije isto kao prije dvadeset godina. Radnici su danas u znatno povoljnijem položaju.
„Traže se kvalitetni radnici. Traže se dobri radnici. Tako da svi oni koji žele na neki način da unaprijede svoj ekonomski položaj odnosno da povećaju platu ili neke druge uslove u kojima rade treba da rade na povećanju svojih kompetencija, na dokvalifikacijama, da traže nekakve načine da se doškoluju i da se zaposle u onim branšama koje nude mnogo veće zarade. Sigurno da svi građani trebaju razmišljati u tom smjeru“, tvrdi predsjednik Udruženja ekonomista RS „SWOT“ Saša Grabovac.
Pravnik i bivši član i odbornik PDP-a Milko Grmuša ima radikalan stav. Kaže kako mu je muka od poslodavaca kojima je mnogo platiti radnika 1.000 KM. Još više mu je, dodaje, muka od njihovog kvazi-argumenta „budite vi poslodavci i vidite kako je to“.
„Godinama su se ‘lizali’ sa vlastima, podmićivali inspekcije, urnisali svoje radnike nepoštovanjem Zakona o radu, svjesno srozavali kvalitet svojih usluga i proizvoda za domaće tržište, manipulisali propisima i podmazivali kako bi napravili ekstra-profit koji je moguć samo u banana državama i ortačkom kapitalizmu. Sad pričaju o slobodnom tržištu“, istakao je Grmuša.
On garantuje da bi ti polupismeni skorojevići propali u prvih šest mjeseci svojih biznisa da je postojala pravna država. Samo ozbiljna država predstavlja branu poplavi nebuloza iz njihovih usta. Bitangama, kaže on, treba konfiskovati imovinu koju su posakrivali.
„Treba nam jaka država koja radi malo stvari. A ono što radi, radi brutalno dobro i štiti svoj narod. Ništa više i manje od toga“, rekao je Grmuša.
