“Lično, u ovom trenutku kad se sve ovo nama dešava po ulici, meni se kida i duša, i džigerica. I, mene je sramota”, rekla je glumica Dara Džokić u intervjuu za Blic.
“Suočeni smo s dubokim problemima i porazima. Naša djeca žive u lošijim i težim uslovima nego što smo mi. Dizali smo glas, davali svu svoju snagu buntu i pobuni, nerijetko za to plaćali cijenu, da bi naša djeca došla u ovu situaciju u koju su došla. Pa to je da ti pamet stane.”
Ona je dodala da je cijeli svijet “iskočio iz zgloba”, da živimo turbulentan istorijski trenutak i trpimo strašan disbalans. U decenijama posle Drugog svjetskog rata čitav svijet se, na ovaj ili onaj način, okrenuo boljitku, elanu i obnovi: vrijednosni sistem, etika, obrazovanost kao visoko vrednovana kategorija, hipi pokret, humanistička praksa… Da bi se, kako je rekla Džokićeva, završilo u ovome – užasnoj nepravdi, narastajućoj bijedi , sveopštem beznađu, korporativnoj monstruoznosti koja direktno siluje život.
A na pitanje šta treba danas da radimo sa sopstvenom djecom, glumica odgovara – da ih pustimo. Da im ne smetamo.
“Neka naprave kuću, tj. državu kakvu misle da treba. Neće djeca ovu agoniju, ovaj užas u kome se, da pomenemo samo taj momenat, diplome legitimno kupuju. Ne samo legitimno, to je postalo prestižno. A ako učiš, onda si budala. Neće da žive u tome”, rekla je glumica.
“Ukratko, neće debilizaciju zemlje. A to nam rade – debilizuju nas. Oni to neće. I mi niti treba niti imamo prava da im smetamo. Naše je da im jasno damo do znanja – moje toplo krilo je za tebe uvijek tu. Izvol'te, djeco. Mladi ste, pametni – radite šta vi mislite da treba.”
