Početna  /  U Trebinju održana promocija romana ”Mulat albino komarac” Steva Grabovca – O ratu koji je (o)mirisao tinejdžerski duh
bileća Kultura ljubinje Trebinje

U Trebinju održana promocija romana ”Mulat albino komarac” Steva Grabovca – O ratu koji je (o)mirisao tinejdžerski duh

Roman ”Mulat albino komarac” Steva Grabovca večeras je promovisan u Narodnoj biblioteci u Trebinju. Grabovčev roman prvijenac je naišao na pozitivne odjeke, kako publike tako i kritike, o čemu svjedoči i podatak da je ”Mulat albino komarac” ušao u najuži izbor ovogodišnje NIN-ove nagrade. Roman koji govori o predratnim tinejdžerima koji su umjesto u srećnu budućnost ušli u krvavi rat a ti isti tinejdžeri po završetku rata su već (prerano) odrasli ljudi u kovitlacu poslijeratnog, razorenog društva… O knjizi je pored autora govorio i Boris Maksimović, ispred izdavačke kuće ”Imprimatur”. Roman ”Mulat albino komarac” će sutra biti promovisan u Bileći, u Domu kulture ”Jevto Dedijer”, a prekosutra u Ljubinju, u Narodnoj biblioteci ”Dr Ljubo Mihić”. Obje promocije počinju u 18 časova.

U ratu stradaju svi, ali čini se da ipak najviše stradaju oni koje rat zatekne na mostu između djetinjarija i odraslosti. Stevu Grabovcu, rođenom 1978. godine, prvi tinejdžerski dani zamirisali su na rat. Tih dana, pa i godina, najveći hit bila je pjesma ”Smells like teen spirit” (za čijim tekstom, tačnije prevodom, tragaju junaci romana) čuvenih grandžera iz Sijetla predvođenih Kurt Kobejnom. Ova pjesma benda ”Nirvana”, može se reći, najveći je hit gotovo cijelih devedesetih godina prošlog vijeka. Naslov romana ”Mulat albino komarac” je prevod jednog stiha ove pjesme, stiha koji se nastavlja riječima ”moj libido”. Čini se da je libido vješto zaobiđen u naslovu romana, jer libido ove generacije, generacije golobradih tek blago zamomčenih dječaka, uništen je ratom koji su počeli oni čiji je libido podivljao na prvu pomisao rata i svega što rat nosi. Miris krvi i baruta nasuprot mirisu dezodoransa ”Teen spirit” kojim je mirisala Kurtova ovdašnja simpatija. Libidu dakle nema mjesta u onome što su ovi tinejdžeri preživljavali uoči, tokom i nakon rata. Grabovac kaže da roman ”Mulat albino komarac” jeste štivo o ratu ali nije ratno štivo, to je duboko u sebi jedan antiratni roman. On, dalje tvrdi Grabovac, nije ni težak, on je jednostavno takav kakav jeste i bavi se likovima u datim okolnostima. A dobar književni lik funkcioniše jednako dobro i u ratu i u miru tačnije u bilo kojoj datosti. U romanu ima dosta autobiografskom, ali Grabovac ne vjeruje u terapeutsko dejstvo pisanja pa sa te strane nije sve te traume (ukoliko ih je bilo) preživljavao ponovo. Nešto je pisao iz ”prvog” ja a nešto pak iz ”drugog”, onog koji pokušava biti po strani. Govorio je i ekspanziji bosanskohercegovačke književnosti, što potvrđuje i širi izbor za NIN-ovu nagradu na kojem su se našla četiri BiH autora, uži na kojem su se našla dva (pored Grabovčevog romana, među deset odabranih se našao i roman ”Čvor na omči” Draška Sikimića), te najužem, koji je obuhvatio pet romana, a u kojem se našao roman ”Mulat albini komarac”, te nedavna značajna priznanja Tanje Stupar Trifunović koja je nagrađena ”Vitalovom” nagradom, te Darka Cvijetića koji je dobitnik ”Fricove” nagrade. Nezaobilazna tema je bila i sama dodjela NIN-ove nagrade koja je, doduše ne prvi put, izazvala brojne reakcije, pa se u totalnoj bipolarizaciji došlo do okupljanja dva klana – klana za NIN-ovu nagradu i klana za bojkot ove prestižne književne nagrade. Grabovac kaže da je tom situacijom bio zatečen i da se nije stavljao ni na čiju stranu. On je na promociji govorio i o tome koliko ovaj roman može i koliko je zapravo blizak današnjim tinejdžerima, osvrnuvši se na jednu stariu ali uvijek aktuelnu boljku – lažnog moralisanja, a tiče se pridika vezanih za količinu psovki.

Govoreći i bliskosti romana ”Mulat albino komarac” današnjim tinejdžerima, Grabovac kaže:

U suštini svaka generacija ima svoj biljeg, svoj neki trag, svoj fazon. Postoji s jedne strane mogućnost nerazumijevanja mog romana mlađim generacijama. S te tačke gledišta mislim da je danas teško shvatiti uopšte da neko nije mogao doći do jedne pjesme par godina, jer danas jednim klikom na internetu to uradiš bez ikakvih problema. Možda s te strane postoji mogućnost nerazumijevanja, međutim, priča kao priča, ne računajući taj generacijski odmak, mislim da je razumljiva. Mislim da je štaviše pristupačna mladim ljudima, jer ja ne komuniciram generalno preknjiževnim jezikom, trudio sam se da to bude pojednostavljeno.

O polemici koju je izazvala dodjela NIN-ove nagrade te dogažajima koji su uslijedili nakon dodjele, Grabovac kaže da nije držao ničiju stranu jer je bio prilično zatečen.

”Pa mi smo, u suštini, ja i Boris (izdavač, op. aut.) i Draško Sikimić, vaš zemljak, odlučili da ispadnemo gospoda u cijeloj toj stvari. U slučaju da sam se ja stavio na stranu onih koji su potpisali bojkot i da sam počeo nešto da se bunim, svako bi to mogao da prokomentariše na način da sam ja jedan od onih koji nije dobio nagradu i da se zbog toga bunim. Da sam prešao na stranu ovih drugih i zastupao njih onda bi ovi koji bojkotuju rekli šta jedan anonimus iz neke tamo, da ne kažem sad šta, ima uopšte da se pravi pametan. Jer u suštini, stvorila se jedna slika u javnosti gdje se na neki način pokušava stvoriti ta, hajde tako da je nazovemo, kulturna ili knjževna elita, koji sebi na jedan način ne daju pravo glasa, zapravo apsurdno je, ja sam savršeno komunicirao i sa jednima i sa drugima. Imao sam priliku da upoznam ljude koji su bili u žiriju i da odlično sarađujem sa njima i ljude koji su potpisali bojkot. Ja ne govorim ovo sada da bi glumio nekog gospodina nego ja se zaista nisam svrstao ni na jednu stranu. Izdešavalo se mnogo toga ali ja sam jedan od onih ljudi koji uopšte nisu polemičari, pogotovo kad nisam upoznat sa situacijom a vjerujte mi, na srbijanskoj književnoj sceni postoje takve podjele koje zapravo nemaju nikakve veze sa književnošću. Ja sam kao neko ko je došao sa strane, prosto bio zaprepašćen sa tim.Mi ovdje u Bosni i Hercegovini, koliko god da smo podijeljeni po pitanju mnogih stvari, nekako u književnosti nismo. Na kraju krajeva, mene to podsjeća na dječije prepucavanje koje veze s pameću nema i u tome nisam želio da učestvujem.” – rekao je Grabovac osvrćući se na nedvnu dodjelu NIN-ove nagrade.

Na pitanje koliko sveprisutnija ekspanzija kvalitetnih bosanskohercegovačkih pisaca može uticati na jačanje čitalačke navike, Grabovac kaže:

Jedino, na neki način, oni i mogu. Ja prateći kulturna dešavanja, pogotovo u Banjaluci, zadnjih par godina, stvarno vraćam neki optimizam. Počeo se dešavati taj Festival književnosti ”Imperativ”, dolaze pisci iz regiona, ali se promovišu oi pisci sa naših prostora. Tako da, na neki način, nešto se mrda, da se tako izrazim, i ja vjerujem, nisam neki lažni optimista koji kaže ma sve će biti super, sve će procvjetati, naravno da neće ali uz jedan uzajaman trud i razumijevanje i izdavača i autora i institucija, koliko god one bile zainteresovane za tako nešto, ja mislim da se stvarno može mnogo i mislim da nas nepotrebno zanemaruju, mislim da nismo to zaslužili jer naša književnost stvarno ima nešto da ponudi ali jednostavno tako je kako je ali nismo bezazleni.

Kada govori o samoj temi romana, za koju kaže da je velikim djelom autobiografska, te načinu pisanja, tačnije u kojoj mjeri je išao u pripovijedanju iz nekog ”drugog ja” a koliko direktno, što se kaže ”u kost”, Stevo kaže da je prisutno i jedno i drugo ali da je veliku ulogu odigrao i protok vremena.

”U suštini i jedno i drugo. Zapravo, ima ta jedna dobra stvar koja je na neki način sama po sebi došla a to je protok vremena. Čovjek na neki način sam u sebi savlada neke stvari ili ne savlada, nije sad bitno, ali postoji određeni vremenski otklon u kojem sam ja pisao taj roman. Inače, pisanje kao pisanje je traumatično, ali govoreći o ovom romanu stiče se utisak da je bila baš neka katarza, jeste katarza sa te neke stvaralačke strane ali ne na način, što kažu ljudi, terapeutske moći pisanja. Ne mislim da je pisanje nužno terapija, ne doživljavam ga tako. Kad počne taj proces stvaranja, počne se dešavati gomil nevjerovatnih stvari i u vašem životu i oko vas i oko te priče, možda su se te stvari već dešavale ali vi ih drugačije uočavate. I to sve na neki način utiče na sklapanje te priče. Tako da, nema tu nekog recepta.”

Baš kao što je i samom nazivu stih Nirvanine himne mnogih bezbrižnih generacija, tako se kroz cijeli roman provlači muzika kao značajna stavka junaka ovog romana, pa se može reći da autor iako negira terapeutsku moć pisanja itekako poznaje/priznaje terapeutsku moć muzike, koja je u njegovom ratnom odrastanju imala više nego značajnu ulogu.

Grabovčev roman prvijenac sutra će biti promovisan u Bileći, u Domu kulture ”Jevto Dedijer” a dan poslije u Ljubinju, u Narodnoj biblioteci ”Dr Ljubo Mihić”, a obje promocije počeće u 18 časova. Topla preporuka za odlazak na promociju ovog romana, romana o tinejdžerima koji su poput komarca htjeli da prozuje kroz svoju lagodnu mladost a dočekala ih je mladost u kojoj su im zujali meci oko glave.

Igor Svrdlin

 

 

 

 

 

 

 

 

 

133 Shares
133 Shares
133 Shares
Copy link