Početna  /  Svečana akademija ”Stojte galije carske” u čast iščezlih herojskih vremena
Hercegovina

Svečana akademija ”Stojte galije carske” u čast iščezlih herojskih vremena

Povodom stogodišnjice oslobođenja Trebinja u Velikom ratu, noćas je u Kulturnom centru upriličena svečana akademija ”Stojte galije carske” kojom je završeno obilježavanje ovog značajnog datuma i jubileja. Program je otvorila Karolina Mihajlović iz hora ”Jedinstvo” interpretacijom himne Republike Srpske, a potom je Dragutin Matić, takođe član hora ”Jedinstvo” interpretirao himnu ”Bože pravde”. Nakon toga, gradonačelnik Trebinja Luka Petrović održao je besjedu. U programu su učešće uzeli brojni vokalni solisti i dramski umjetnici iz Beograda, a program je i zatvorio hor ”Jedinstvo” stihovima pjesme ”Mnogaja ljeta”. Prije stotinu godina herojstvo se očigledno više cijenilo nego danas, mada ni tada nije ”cvjetalo” o čemu svjedoči i pjesma Vladislava Petkovića Disa ”Naši dani”, napisana 1910. godine. Ništa ili gotovo ništa se nije promijenilo od Disovih vremena, naprotiv, sve je gore i gore. Zato se sa posebnim pijetetom treba sjećati heroja tim prije što je herojstvo gotovo iščezlo. Valja reći i to da je Aleksandar Vučić od noćas i zvanično počasni građanin Trebinja, a u Vučićevo ime najviše priznanje grada na Trebišnjici primio je Nikola Selaković. 

Svečana akademija ”Stojte galije carske” koja je noćas održana povodom stogodišnjice oslobođenja Trebinja u Velikom ratu, prigodnim programom je odala čast svim stradalim u Prvom svjetskom ratu i proslavila veliki jubilej. U programu su učestvovali članovi hora ”Jedinstvo” iz Beograda te dramski umjetnici Vico Derdić, Lepomir Ivković, Boško Puletić i Vesna Paštrović. Vico Derdić je govorio stihove pjesme ”Plava grobnica” Milutina Bojića i izveo dramski prikaz proglasa regenta Aleksandra Karađorđevića, Lepomir Ivković i Boško Puletić su odigrali dramsku minijaturu iz dva dijela, dijalog Stepe Stepanovića i Živojina Mišića, a Vesna Paštrović je otjelotvorila Milunku Savić, heroinu Velikog rata. Pored hora i dramskih umjetnika, učešće je uzeo i trubački orkestar ”Danijela” koji je izveo ”Marš na Drinu”. Čula se i neizbježna pjesma ”Pukni zoro” koja nema istorijsko uporište jer se radi o muzici pravljenoj za film ”Montevideo Bog te video”, koju je komponovao popularni Manjifiko. Ipak, ova pjesma je postala simbol Prvog svjetskog rata i sve je češće možemo čuti u gotovo svakoj prilici i neprilici. Ispred Trebinja predstavili su se Marija Ninković i Božidar Bobo Vučur koji su izveli himnu pobjednika ”Hercegovina” po tekstu Jovana Dučića koju je komponovao Bobo Vučur. Program je završen svečano, izvođenjem pjesme ”Živjela Republika Srpska” i ”Mnogaja ljeta”.

Heroja se treba sjećati, treba ih poštovati a nadasve je neophodno gajiti kult herojstva. Herojstvo se danas ne cijeni, tek sporadično ih se sjetimo, povodom nekih jubileja i značajnih datuma. Njih se ponekad i sjetimo a ko će se sjetiti nas? Danas heroja nema, tek sporadično se pojave ali ih ”heroji” brže-bolje proglase za izdajnike, plaćenike i kako sve ne. Heroji su bačeni na koljena, pa oni koji bi danas pomislili da se okuraže i bave herojstvom, ne idu dalje od same pomisli. Da li je etički ubijati heroizam tvoreći armiju jednoobraznih, identičnih sljedbenika, ovih ili onih, crvenih ili plavih, žutih ili zelenih?! Veliki Dušan Radović je u svom stilu svojevremeno zapisao:

”Najbolji sinovi i kćeri naših naroda i narodnosti pali su u ratu. Bilo bi bolje da je obrnuto ali to nije ni logično ni moguće. To se i može tražiti samo od najboljih.”

Stoga, kao opomenu, svojevrsni kuraž i u čast prošlih vremena, koja su ipak bila bolja, pročitajte pjesmu ”Plava grobnica” Milutina Bojića ali i Disovu ”Naši dani”.

PLAVA GROBNICA – Milutin Bojić

Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.
Zar ne osećate kako more mili,
Da ne ruži večni pokoj palih četa?
Iz dubokog jaza mirni dremež čili,
A umornim letom zrak meseca šeta.
To je hram tajanstva i grobnica tužna
Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna.
Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,
Mračna kao savest, hladna i očajna.
Zar ne osećate iz modrih dubina
Da pobožnost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra čudna pitomina?
To velika duša pokojnika luta.
Stojte, galije carske! Na grobu braće moje
Zavite crnim trube.
Stražari u svečanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!
Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena
što prolazi morem i umre bez znaka,
I doći ce nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ali ovo groblje, gde je pogrebena
ogromna i strašna tajna epopeje,
Kolevka će biti bajke za vremena,
Gde će duh da traži svoje korifeje.
Sahranjeni tu su nekadašnji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj leži u talasa senci
Izmeđ’ nedra zemlje i nebesnog svoda.
Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svršim, klizite u noć crnu
pobožno i nečujno.
Jer hoću da vlada beskrajna tišina
I da mrtvi čuju huk borbene lave,
Kako vrućim ključem krv penuša njina
U deci što klikću pod okriljem slave.
Jer, tamo daleko, poprište se žari
Ovom istom krvlju što ovde počiva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.
Zato hoću mira, da opelo služim
bez reči, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha združim
Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.
Stojte, galije carske! U ime svesne pošte
Klizite tihim hodom.
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte
Nad ovom svetom vodom!

NAŠI DANI – Vladislav Petković DIS

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesimo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Slava svim herojima, prošlim, budućim i sadašnjim (ukoliko ih je išta ostalo, a jeste, jer teška vremena su uvijek, bez izuzetka, rađala svoje heroje). U našim danima neke naše galije su opustošene, zaustavljene i ni makac, stojimo tako i čekamo, čekamo neke bolje dane, dane koji neće doći dok ne dođu heroji, a ovo nije vijek heroja…

Igor Svrdlin

0 Shares
0 Shares
Copy link