Izborna kampanja je već uveliko na snazi: svako svakoga kune, svako svakoga vrijeđa i omalovažava, stranke se takmiče u izdavanju saopštenja, a o ključnim problemima u Republici Srpskoj, o ekonomiji, kriminalu i korupciji, niko ni da „bekne“. Svima su usta puna jeftinog patriotizma i nikada dokazane hrabrosti, ali malo je onih, ako ih uopšte ima, koji znaju šta bi sutra sa „Komsarom“ ili sa Elektroprivredom Republike Srpske.
Ekonomija je na koljenima, a političari su na nogama. Svakoga dana se srpski jurišnici bore protiv bošnjačkih i (djelomično) hrvatskih fantomskih neprijatelja, baš kao što se bošnjački „zmajevi“ i hrvatski „sokolovi“ bore protiv brojno nadmoćnijeg srpskog elementa. I dok se kompletna kampanja zasniva na svađama i omrazama, niko ne umije da odgovori na nekoliko prostih pitanja: šta će biti sa RiTE Ugljevik? Šta će biti sa dugovima? Šta će biti sa Šumama Republike Srpske?
Republika Srpska nastavlja intenzivno da se zadužuje, a najnoviji kredit od 200 miliona evra kod Banke Amerike, zbog visoke promjenljive kamate i provizija, mogao bi građane koštati gotovo 80 miliona KM više od pozajmljenog iznosa. Istovremeno, činjenica da odluka o kreditu nije objavljena u Službenom glasniku otvara pitanje transparentnosti cijelog postupka. Ipak, o tome gotovo niko i ne govori. Istovremeno, premijer Srpske Savo Minić i njegovi ministri dobili su povišice.
„Samo što još nisu zvanično okačili plakate i krenuli da se međusobno optužuju za ono što su zajedno proizvodili godinama. Do izbora će obećavati puteve, fabrike, plate, penzije, evropski put, nacionalne interese i bolju budućnost. Posle izbora će, po običaju, objašnjavati zašto ništa od toga nije bilo moguće“, kaže za MojuHercegovinu ekonomista Svetlana Cenić.
U međuvremenu, dodaje ona, suštinski problemi ostaju uredno sklonjeni pod tepih. Niko ozbiljno ne govori o katastrofalnom demografskom padu i odlasku ljudi koji više ne vjeruju ni u kakve reforme. Nema rasprave o tome kako privreda preživljava pod teretom parafiskalnih nameta, pravne nesigurnosti i administracije koja guši i ono malo preduzetništva.
„Gotovo da niko ne pominje ni katastrofalno stanje tržišta kapitala, koje je od motora razvoja postalo statistička fusnota, bez likvidnosti, novih investicija i poverenja. Ne govori se ni o stvarnom stanju zaposlenosti. Broj zaposlenih se predstavlja kao uspeh, ali se retko analizira kvalitet radnih mesta, pad radno sposobnog stanovništva i činjenica da sve manje ljudi izdržava sve veći broj korisnika javnih fondova“, ističe Cenić.
Produktivnost ostaje gotovo zabranjena tema, iako bez njenog rasta nema ni održivog povećanja plata, ni konkurentnije privrede, ni ozbiljnog ekonomskog razvoja. Istovremeno, ćuti se o urušavanju javnih preduzeća, partijskom zapošljavanju, neefikasnom pravosuđu, zdravstvu koje zavisi od sreće i ličnih veza, te obrazovanju koje proizvodi diplome brže nego znanje.
„Umesto ozbiljnih ekonomskih pokazatelja, nude se politički slogani. Umesto rezultata, emocije. Umesto odgovornosti, večita potraga za krivcem u nekom drugom. A građanima ostaje da gledaju reprizu iste predstave sa gotovo istom glumačkom postavom. Scenario je odavno poznat: mnogo patriotizma, malo ekonomije, još manje odgovornosti. Jedina neizvesnost je ko će posle izbora kome objasniti da su upravo oni, zarad „višeg interesa“, ponovo morali da prave koaliciju sa onima koje su do juče proglašavali najvećom opasnošću za Republiku Srpsku. Podobnih na sve strane, sposobnih ni za leka“, rekla je Svetlana Cenić.
Glavni i odgovorni urednik poslovnog portala CAPITAL Siniša Vukelić ističe da nas čeka još jedna kampanja puna mržnje i podvala. Trideset godina građani Srpske žive u tim kampanjama i nikome ne pada na pamet da priča o konketnim problemima u društvu. On kaže da biološki opstanak svakog od tri konstitutivna naroda u BiH zavisi od ekonomije, a ne od druga dva naroda koje političari predstavljaju kao neprijatelje.
„Da li će oni koji ostanu moći da žive, da li će moći da stvaraju porodice, da li će moći da školuju djecu? Ne čujemo konkretne prijedloge o tome kako će se uhvatiti u koštac sa kriminalom i korupcijom. Lakše je pričati protiv druga dva narod, kako ćemo nestati, kako ćemo biti asimilovani nego rješavati probleme u pravosuđu, zdravstvu, ekonomiji i obrazovanju“, tvrdi Vukelić.
Vukelić kaže kako Srpska ulazi u spiralu dužničkog ropstva koja nikoga ne interesuje. On podsjeća da se Republika Srpska od početka godine zadužila više od dvije milijarde maraka. Drugim riječima, premijer Srpske Savo Minić svakoga dana građane RS-a zaduži za 9,8 miliona maraka.
„Da ne govorimo o javnim preduzećima koja se nalaze pred predstečajnim ili stečajnim postupcima. Niko ne preuzima odgovornost. Od opozicije nismo čuli ništa osim floskula. Niko ne govori kako misli da servisira dugove koji nam vise kao mač nad glavom. S kojim tužiocima i s kojim sudijama će da poprave stanje u pravosuđe“, pita Vukelić.
Ekonomski analitičar Igor Gavran kaže kako možemo očekivati te teme tokom kampanje, ali se boji da ćemo poželjeti da ih nismo dočekali. Naime, odavno je pristupna praksa na društvenim mrežama da političari iz vladajućih struktura „siluju statistiku“, odnosno da objavljuju nebulozna poređenja podataka iz pažljivo izabranih nelogičnih perioda kako bi dočarali genijalnosti vlastite ekonomske politike.
„Takvi su podaci da su penzije ili plate porasle u odnosu na prije deset godina, bez spominjanja inflacije i realnih troskova života. Iz opozicije možemo da očekujemo jednako nebulozne promjene poput ‘u naredna dva mandata uradićemo čuda’, kao da se glasa za dva mandata a ne jedan. Ukratko, razlog zašto ove teme nisu primarne je što vlast objektivno nema čime da se pohvali osim fantazijama, a opozicija uglavnom nema konkretne i mjerljive planove šta bi uradila bolje“, kazao je Gavran.
On smatra kako bi opozicija mogla najviše poentirati upravo u ovom segmentu, jer su ekonomske teme one teme gdje se vlast može kritikovati maltene u svim oblastima i nema realne argumente za odbranu. Ali i opozicija se hvata uvijek istog – takmičenja u nacionalizmu i onda sve završi istim rezultatima kao i ranijih izbora.
Čak i oni političari koji češće od drugih govore o životnim temama se opet prelako povedu za trendovima dokazivanja patriotizma i onda svi zvuče isto na kraju. Opet, nažalost, kaže Gavran, i sami građani koji znaju svakodnevno šta su im prioriteti – životni standard prije svega, kao da padnu u trans u vrijeme izbora i zaborave na to i opet glasaju „za svoje“ kao u „Nadrealistima“ i onda se probude s istim kriminalcima koji ih pljačkaju i zadužuju, pa se žale naredne četiri godine kao da ih je birao neko drugi.
„Da je drugačije, vlast bi se ustručavala dizati nove kredite ovako blizu izbora, ali očito smatraju da je narod oguglao i paralelno ih zamajavaju bajkama ruskim uticajima, NATO članstvo, strateškom partnerstvu sa SAD, samo-što-nije EU članstvu, ‘sprečavanju trećeg entiteta’, ‘očuvanju Republike Srpske’ i ostalim recikliranim temama bez svrhe i smisla“, zaključio je Gavran.
