– Ова књига није превасходно намијењњена стручним круговима већ народу ових крајева. Она је најприје намијењена народу Источне Херцеговине, коначно и народу Дубровника, приморја и Боке. „Рускова књига“ је била позната науци. Њу је објавио велики дубровачки кнез Медо Пуцић 1858. Но ми смо овдје учинили један нарочити корак да њен садржај учинимо потпуно приступачним. Зато смо, уз фотографије оригинала, дали и преписе савременом ћирилицом – истакао је Горан Комар на промоцији „Рускове књиге – Дубровачког ћириличног писара 1835-1423“, синоћ (17.04.2019,) у Музеју Херцеговине – Требиње.
Наиме, „Рускова књига“ је, како рече Комар ̶ мали ћирилични времеплов. Јединствен споменик ћирићичне грађе Дубровачког архива, зато што је најбоље очуван. Појаснио је да су изгубљена сва акта која је Дубровачка република послала обласним господарима. А до нас су дошла захваљујући оваквим копијалним књигама дубровачких канцелара.
[mhc_antrfile naslov=”Ко је био Руско Христифоровић?”] „Руско је био син италијанског љекара Христифора – дакле није био Србин већ Италијан. Али је савладао ћирилицу и успео се до положаја званичног дубровачког ћириличног писара“, открива за МХ идентитет Руска Христифоровића Горан Комар.[/mhc_antrfile]
– Тако је нама сачувана та презначајна преписка са обласним господарима и краљевима Босне која освјетљава и социјалне и политичке и црквене прилике у залеђу Дубровника. Рецимо, ти владари са којима се дубровачка влада дописује – у дописима су се декларисали као православни и правовјерни хришћани. Дакле, не ради се о јеретицима.
У надахнутом ишчитавању архивске грађе Комар је показао да се ту „може наћи штошта“. Односно, приближио нам је те људе 14.вијека. Лична писма појединаца чија дјеца су „усужњена“ на Косову пољу од стране Бајазита, па се распитују у каквом су стању и хоће ли бити враћена. А Дубровник им даје обећање да ће покушати да се распита о њима. Постоје и писма Кнегињи Милици, Стефану Лазаревићу, Сандаљу Хранићу…
„Рускову књигу“ су приредили Горан Комар и Павле Ратковић. Издавач је Задужбина кнез Мирослав Хумски из Требиња, а суиздавач Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог. Уз финансијску помоћ Града Требиња и чланова Задужбине.
