Subota, 18.01.2020
More
    Početna Vijesti

    „U vaspitanje Nebojše Glogovca usađeni su hercegovačko poreklo, visoko moralna načela, čast i neke od retkih vrednosti“

    Podijeli:

    ODLAZAK HEROJA ISTINE

    Njegova istina je bila njegova duboka glumačka tajna, satkana od hrabrosti, ludosti, destrukcije i nežnosti, tajna iza koje se krio veliki čovek, hrabar i ranjiv

    Nebojša Glogovac (1969-2018) Foto : NIN

    Poslednji put smo se videli u Sarajevu. Bili smo na promociji monografije o Draganu Nikoliću Gospodin mangup u Kamernom teatru 55, gde nam je domaćin bio glumac Emir Hadžihafizbegović. Bio je 18. decembar 2017, dve nedelje pre nego će bolest pustiti svoje kandže. Pričao je o desetak godina druženja sa Gagom dok su radili predstavu Bure baruta dok smo ga svi zadivljeno slušali. Tako jednostavno, tako smisleno i tako uverljivo je opisivao zašto je Dragan bio tako veliki i zbog čega mu nedostaje. Ko je normalan mogao da pomisli kako će tako brzo dobiti mesto u istom redu na Novom groblju, gde počivaju Dragan, Bata i Manda. I gde su ga ispratili u suzama roditelji, sinovi, dve žene sa kojima je bio u braku. Ćerka će se sa tatom upoznavati tek kada ga bude gledala na filmu i televiziji…

    U vaspitanje Nebojše Glogovca usađeni su hercegovačko poreklo, visoko moralna načela, čast i neke od retkih vrednosti koje su ga oformile kao čoveka koga je bilo lako voleti i koga ste morali poštovati. Njegovim odlaskom „napukla je teatarska mapa regiona. Potresla se filmska industrija. Pulska arena se nakrivila“, kako je to u svom oproštaju napisao makedonski reditelj Slobodan Unkovski.

    Otac sveštenik ga je naučio da nedeljom ide u crkvu na liturgiju, a pre ručka govori molitvu. Odrastao je u kući u kojoj se nije pričalo o materijalnom bogatstvu već o moralnoj ispravnosti. Poštovao je prirodnu hijerarhiju u odnosima, bez ikakve prinude. Vera je za njega bila da ima cilj, i kad je teško da to prevaziđe i dođe do cilja.

    Na tom putu koji je trajao nepunih 49 godina, polovinu života je igrao u pozorištu, na televiziji i na filmu. Za više od 100 uloga dobio je više od 30 nagrada. Reditelji su ga sve više tražili, a on je sve više rastao na sceni i pred kamerama. Po njemu će se pamtiti predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta čiji je bio član: Troil i Kresida, Metamorfoze, Šine, Hadersfild, Razbijeni krčag… i poslednja Hamlet.

    Kada bi odbio ulogu, umeo je to jasno da obrazloži. Smatrao je da je Anđelina Džoli svojim filmom U zemlji krvi i meda koji je govorio o ratu u Bosni, „imala nečasni motiv da se stavi na jednu stranu, što je pogubno za bilo kog umetnika, intelektualca, koji treba pre svega da sagleda istinu o nekom događaju.“

    Kada je igrao četničkog vođu Dragoslava Dražu Mihailovića, ulogu je posvetio svom dedi Gavrilu, koji je deset godina proveo u zatvoru zato što nije hteo da ide u partizane. Govorio je za NIN da je igrao Dražu zbog želje da se ispriča istina o njegovom životu. Kada je na Brionima 2007. igrao predstavu Miroslava Krleže Pijana noć 1918. u režiji Lenke Udovički, pričao mi je da je u vazduhu osećao pitanje: Ko je taj Glogovac što je došao ovde da igra Krležu? I kada se igra završila, Glogovac je dobio zasluženi, frenetičan aplauz, a oni drugi su dobili odgovor na pitanje ko je taj Glogovac.

    Taj Glogovac je i drugi put ponovio fenomenalan uspeh u susednoj državi kada je snimio film Ustav Republike Hrvatske. Za ulogu u ovom ostvarenju reditelja Rajka Grlića dobio je Zlatnu arenu kao najbolji glumac na filmskom festivalu u Puli 2017.

    „Njegovom rastu nije bilo kraja. Iz dana u dan je bio nov, neponovljiv, čudan, snažan i svima drag“ – s pravom je na oproštaju u Jugoslovenskom dramskom pozorištu rekao reditelj Dejan Mijač kod koga je kao student odigrao prvu ulogu. Mijač je sa klase Vladimira Jevtovića prepoznao dvojicu posebnih: Nebojšu Glogovca i Sergeja Trifunovića. Trebalo je slušati Glogija kada priča kako je tog dana neko pozvao Sergeja na telefon, kod portira na Fakultetu dramskih umetnosti, i kako je on posle razgovora došao za sto gde su njih dvojica sedeli i u ludačkom zanosu rekao da je to bio Dejan Mijač koji ih zove da dođu i igraju u predstavi Velika pljačka. Studenti, i prva uloga na sceni Ateljea 212! I to kod Mijača! Ludilo!

    Reditelj koga je Glogi posebno voleo bio je Srdan Golubović. Igrao je u njegovim filmovima Klopka i Krugovi, bio je fasciniran ozbiljnošću sa kojom je pripremao i radio svoje filmove. Spremali su se i za treći zajednički film Otac. Nažalost, nije poživeo da odigra tu ulogu. Golubović se od svog junaka oprostio rečima:

    „Njegov talenat je bio satkan od istine, a ta njegova glumačka istina od intuitivnosti, mudrosti, instinkta i razumevanja suštine. Ta istina je bila u lakoći, lepoti onoga što je izgovarao u predstavama i filmovima, ali i u čvrstini, hercegovačkoj stamenosti i suštinskoj ljudskosti kada je ćutao. Njegova istina je bila njegova duboka glumačka tajna, satkana od hrabrosti, ludosti, destrukcije i nežnosti, tajna iza koje se krio veliki čovek, hrabar i ranjiv u isto vreme, veliki čovek koji je hrabro nosio svoju autentičnost i svoj ponos.“

    Naš nedostižni heroj istine bio je jedan od najboljih glumaca koji su stali na bilo koju scenu bivše Jugoslavije i jedan od najboljih glumaca sa ovih prostora koji su hodali ispred filmske kamere. Za mene je uvek bio najbolji glumac na svetu i to će uvek da bude.“

    Nebojšina klasna drugarica sa kojom je tako dobro sarađivao u filmu Klopka, Nataša Ninković, veoma bolno se oprostila od svog kolege:

    Od prvog trenutka na našoj klasi nije se postavljalo pitanje da li si ti onaj pravi i predodređeni. Bilo je samo pitanje koliko daleko i visoko ćeš da putuješ. Svedoci smo da si svojim talentom, brzinom, oštrinom, karakterom, istinom koju si nosio u sebi, dodirnuo sama nebesa, da si svojim prisustvom svaki prostor činio ozbiljnijim, dubljim, luđim, privilegovanim. Pokazao si nam kako se izgara za istinom, kako se uvek ide do kraja u svemu što nazivaš svojim, kako se prezire laž, kako stvari treba nazivati pravim imenom. Pokazao si nam kako se može biti čuvar tradicije i opet biti gladan za novim, modernim, drugačijim. Pokazao si nam kako se može biti direktan i oštar, a tanan, pošten, nepotkupljiv, ciničan, a blag, jednom rečju svoj.“

    Kada sam ga jednom prilikom pitala koliko košta biti svoj, lice mu se razvuklo u onaj detinje đavolski izraz, dok mi je govorio:

    „Sve košta. I svi smo mi potkupljivi. Samo je pitanje koliko si spreman da platiš. Mene možeš da kupiš dobrom ulogom, dobrom podelom, dobrim scenarijem, dobrom pričom, dobrim rediteljem i dobrim radom sa rediteljem i kolegama. I tu prestaje kupoprodajni odnos u kome ja učestvujem“, rekla je Ninkovićeva.

    Kao što je igrao uloge za koje je dobijao najviše nagrade, tako je maestralno odigrao i ovu poslednju: ponašao se kao da je sve u redu, kao da je to lakši oblik raka pluća koji može da se leči. A znao je da je onaj najteži i da mu je život odbrojan na dane. I mirno se opraštao od najbližih.

    Radmila Stanković, NIN

    Podijeli:

    Izdvojene vijesti

    Podmetnuli mu 80.000 dolara, moraju da plate 5.000 KM

    Radio-televizija Republike Srpske i bivši urednik informativnog programa javnog servisa Siniša Mihailović moraju da plate 5.000 maraka novinaru BN televizije Vladimiru Kovačeviću zbog klevete. Prvostepenu...

    Eko fond “obasjao” MG Sunce

    Novembra mjeseca prošle godine Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske donio je odluku o dodjeli finansijskih sredstava (ukupno tri i po...

    Elektrokrajina nezakonito reklamira privatna preduzeća, krivične prijave protiv odgovornih

    U septembru mjesecu prošle godine, javno preduzeće "Elektrokrajina" je uz račune za električnu energiju distribuiralo i letke fondacije "Djeca nam se rađala", u kojoj...

    POVEZANE VIJESTI