Колико нам вриједи Требињска шума?

Мала моја са Зубаца, ‘фејсбучиш’ ли крај оваца? ― новија је херцеговачка ганга. А кад је та друштвена мрежа ушла и у гангу, није никакво чудо што се текстови ‘Моје Херцеговине’ објављују по Фејсбук групама. А познато је, опет, да се уз све објављено ‘фејсбучи'… Па Гордана Радовановић, која је за наш портал причала о неискоришћеним ресурсима Попова поља, напише: „Имам урађен приједлог пројекта ‘Одрживо коришћење и управљање Требињском шумом’, ако је неко заинтересован да гура ово питање…“ Наравно, „Моју Херцеговину“ занима наставак „поповске“ приче…

„Људима који дођу са стране је невјероватно да у Европи, тако близу града, постоји шума у којој слободно живе: лисице, вукови, дивље свиње, а ловци кажу и рис! Са флором је исто тако. Из Шпаније је долазио MPDL биолог Педро Дијаз, који је био одушевљен биљним свијетом те шуме. Он је за једну њихову публикацију написао и чланак „Сачувати биодивирзитет Требињске шуме“. А изгледа да ми Требињци нисмо ни свјесни да живимо поред тако велике вриједности“, каже за „Моју Херцеговину“ Гордана Радовановић, некадашњи координатор шпанских MPDL пројеката у Попову пољу.

Откуд интерес за Требињску шуму?

Све је почело, прича, тако што су њена шефица, еколог Белен Гарсиjа Перез и она, прошле деценије „возариле“ тим поповопољским путевима ― кроз ненасељена села са разрушеним кућама, поред старих воденица које пропадају… „А опет, све нам је то изгледало лијепо! И тад ми је Перезова предлажила да истражимо шта је та Требињска шума, коме припада и шта ту има ― па да направимо неки пројекат да се ту помогне!“ И тако су, каже, 2008. контактирале Центар за крш (ком припада један дио, остало је приватно власништво), Завод за заштиту природе, Ловачко друштво…

Белен Гарсиjа Перез

Шта кажу званични документи

Сазнали смо да је поменути Просторни план из 2008. још увијек важећи, односно, да је Требињска шума остала као приједлог пејсажне заштите. Али и да се Просторни план доноси због због Урбанистичког завода, као планера. Што, опет, значи да не обавезује никога. Нешто као списак лијепих жеља.

Међутим, у БиХ се управо ради на примјени европске еколошке мреже НАТУРА2000. Посљедња вијест је да је прошле седмице у Требињу тим стручњака предложио 8.148 ha за заштиту, а то се односи на: само поље, незнатан обод поља (код Вјетренице), те већи дио Требињске шуме.

Одушевило их је, каже, кад су у приједлогу Просторног плана РС из 2008. нашле приједлог да подручје Требињске шуме буде заштићено подручје (тзв пејсажна заштита), због богате флоре и фауне и очуване традиционалне архитектуре кућа ― управо оно што су и саме препознале као вриједност. „Брзом брзином“, каже, направе оне приједлог пројекта, добију писма подршке Центра за крш и Завода за заштиту природе и пошаљу га на један донаторски конкурс у Шпанију. „Нажалост, моја шефица није схватила да је у то вријеме било неопходно да пројекат води њихов човјек и предложила је да тај пројекат воде домаћи људи“. Прича како су, кад су сазнале зашто нису добиле средства, одлучиле да поново конкуришу, али ― већ се промијенила економска ситуација у Шпанији. Настала је криза, MPDL више није уводио нове пројекте, а за двије године се и повукао.

Шта даље?

„Иако је Општинa, сада Град Требиње, учесник пројекта у смислу корисника, нисам им га никад нудила за финансирање јер је преко 100.000 КМ ― прескупо за локални ниво“. Радовановићка појашњава да је предвиђено детаљно снимање из ваздуха, као и куповина софтвера у који би се унијело гдје шта расте, кретања животиња и сви остали подаци… „Али кад сам прочитала да ће Орјен постати национални парк, дмах сам помислила: А шта је са Требињском шумом? Просто сам имала потребу да покренем то питање. Покушаћу и да нађем начин да се покрене тај пројекат. Наравно, уколико Град Требиње види у томе свој интерес“, једноставно каже на крају Гордана Радовановић.

Дакле, тек ће се утврдити интерес Града по том питању. Зато новинарски текст о Требињској шуми мора завршити истим питањем којим је и отворен: Колико нам вриједи Требињска шума?

Autor

Vesna Kešelj

Saradnik internet magazina “Moja Hercegovina” od februara 2014. Istovremeno radi i kao PR novinar najvećeg srpskog sajta za oglašavanje "KupujemProdajem".

Svi tekstovi autora