Danas je u Trebinju, u bioskopskoj sali Kulturnog centra, posthumno odlikovano 46 boraca. Nakon više od četvrt vijeka od završetka rata još uvijek nisu zaposlena sva djeca poginulih boraca, a takvih je samo na području Grada Trebinja oko 40. Odgovarajući na pitanja novinara, Slobodan Župljanin, koji se na današnjoj dodjeli odlikovanja našao u ulozi izaslanika Željke Cvijanović, predsjednice Republike Srpske, bahato je odbio odgovoriti na novinarsko pitanje Dubravka Curaća, kolege sa BN televizije. Treba napomenuti da je ovo već drugi sličan slučaj u Trebinju jer se na nedavno održanoj konferenciji za novinare koju je sazvao Nedeljko Lambeta, direktor Opšte bolnice Trebinje, na kojoj je Nikolina Mučibabić, portparolka ove javne zdravstvene ustanove otvoreno rekla da je postavljanje pitanja dozvoljeno samo određenim medijima. Dubravko Curać nije ostao dužan gospodinu Župljaninu, a svojim stavom je stao u odbranu novinarskog poziva. Koleginica Sanja Pešut, zaposlena na RTRS-u pružila je snažnu podršku kolegi Curaću. Dubravko Curać za internet magazin ”Moja Hercegovina” govori o tome šta je prethodilo ovom okršaju uz komentar cijele situacije te odnosa prema novinarima.
Čini se da je sve češće prisutno ugrožavanje slobode medija, a potvrda za to stigla je danas iz Trebinja. Slična potvrda iz Trebinja stigla je i prije desetak dana, kada je na konferenciji za novinare Javne zdravstvene ustanove Bolnica Trebinje, portparolka ove ustanove saopštila na početku da je postavljanje po jednog pitanja dozvoljeno samo novinarima RTRS-a, ATV-a i Herceg televizije, čime su sramotno diskriminisani ostali prisutni novinari (BN televizija, Direkt portal i naš magazin).
Nakon dodjele posthumnih odlikovanja za 46 poginulih boraca u Odrbambeno – otadžbinskom ratu, na novinarska pitanja odgovarao je Slobodan Župljanin, izaslanik predsjednice Republike Srpske. Na neka pitanja je odgovorio, a na neka i nije. Konkretno, Župljanin nije želio odgovoriti na pitanja Dubravka Curaća, novinara BN televizije.
Župljanin: Sa vama više ne želim da razgovaram! (prekinuo je Župljanin Curaća u pokušaju da postavi pitanje.)
Curać: Gospodine Župljanine, ja sam pušku sa 18 godina uzeo, za razliku od… (Župljanin ga prekida)
Župljanin: Ma nemojte sa mnom tako, ne zanima me! Ko ste vi?
Curać: A ko ste vi? Ko ste vi?! Ja sam bio ispred vas dok ste vi… (prekida ga Župljanin)
Župljanin: Niste vi bili ispred mene!
Curać: Jesam, jesam! I na Manjači i na… (Župljanin ga ponovo prekida)
Župljanin: Ja sam tri puta ranjavan!
Curać: Ma neka ste! Meni je 18 godina bilo!
Sanja Pešut: Novinar ima legitimno pravo da postavlja pitanja!
Župljanin: I ja imam legitimno pravo da ne odgovorim!
Pešut: Nemate na taj način!
Župljanin: Imam! Nećete mi vi govoriti šta je moje pravo! Nemate me vi pravo učiti!
Curać: Ja sam došao iz školske klupe da branim Republiku Srpsku, dok ste vi zarađivali tada, od odbrane!
Dubravko Curać je ovakvim stavom stao na prvu liniju odbrane novinarske profesije, a treba istaći i to da je Sanja Pešut, novinarka RTRS-a, diskretni heroj cijelog događaja! Pored toga što je hrabro i odlučno stala u odbranu svog kolege, ali i profesije kojom se bavi, ona je prethodno pitala Slobodana Župljanina nije li apsurdno to što djeca poginulih boraca su ljudi u ozbiljnim godinama koji još uvijek nisu zaposleni.
Dubravko Curać je za internet magazin ”Moja Hercegovina” komentarisao današnji verbalni sukob sa Slobodanom Župljaninom, te rekao šta je prethodilo odbijanju Župljanina da odgovori na njegovo pitanje.
”Prvo sam pitanje postavio vezano za podjelu među boračkom populacijom, o boračkim organizacijama koje su se podijele, a da je on akter u jednoj podjeli organizacija, te da u Trebinju ima četrdesetoro djece poginulih koji samo traže da zarade hljeb. Konkretno pitanje je bilo što se ta djeca ne riješe?” – kaže Curać za MH.
On se osvrnuo i na nedavnu novinarsku konferenciju trebinjske Bolnice apostrofirajući da mnogi nadležni zapravo i ne shvataju ulogu novinara.
”Evo u Trebinju prije par dana po prvi put u istoriji novinarstva mogli smo čuti na press konferenciji Bolnice Trebinje da samo određeni mediji mogu postavljati pitanja. Očigledno da pojedini ljudi ne shvataju poentu ovog posla i da naša svrha nije samo prenošenje informacija za koje oni smatraju da treba da izađu u javnost.” – jasan je Curać.
Vraćajući se na današnji incident, Curać smatra da je izvorište ovakve retorike prema novinarima poznat, ali da takvo ponašanje govori najbolje o njima samima.
”Ljudi koji obavljaju određene funkcije, kao što obavlja Župljanin, konstantno se prema novinarima ponašaju kao prema nekom ko treba njih da sluša, a na pitanje koje im se ne sviđa odgovaraju na ovakav način. Gdje i od koga su to naučili opšte poznata je stvar, ali uostalom to govori o njima.” – smatra Dubravko Curać.
Za kraj ističe kolegijalnost koja danas nije izostala u odbrani novinarske profesije.
”Ono što želim da istaknem u ovoj priči je da i pored svega postoje kolege koje se solidarišu, odnosnu brane profesiju kojom se bave.” – rekao je Curać za kraj.
Kolegijalnost u ovakvim situacijama vrijedi kao suvo zlato jer će svaki put poslije ovakvog ili sličnog pokušaja diskriminacije novinara i novinarske profesije, te nakon reakcije poput današnje kojom je Sanja Pešut snažno stala na stranu, ne samo kolege, već i profesije, novinarska profesija biti sve jača, a što je neophodno za jedno zdravo društvo. Zato je Dubravko Duci Curać novinarski heroj dana, ali ne treba zanemariti ni Sanju Pešut koja je diskretni heroj cijele priče. Novinarska kolegijalnost rodiće nove generacije novinara, pa onda i neće biti neobično kada svi novinari nakon diskriminacije određenih kolega prekinu konferenciju u znak solidarnosti. Takvo novinarstvo će bez sumnje dovsti do svojevrsnog preporoda svih društvenih sfera i pora… Na kraju krajeva, novinarstvo je pisanje o onim temama o kojima drugi ne smiju pisati, a sve ostalo je PR, što bi rekao čika Orvel… U to ime jedno veliko BRAVO za Dubravka i Sanju jer su položili Orvelovu novinarsku ”zakletvu”!
Igor Svrdlin
