Budinčić, Aleksić i Šiljegović – zbog aktuelnih problema ne žele novi mandat?

Načelnici tri hercegovačke opštine, Ljubinja, Bileće i Nevesinja, u emisiji Herceg televizije „Sedmi dan“ govorili su o tome da li će se kandidovati za još jedan mandat na predstojećim izborima, zatim o gorućim problemima svojih opština, kao i o tome šta vide kao šansu za bolji život svojih građana.

Iako je narodni poslanih SNSD-a Radovan Vuković nedavno objavio da će aktuelni načelnik Bileće Miljan Aleksić na predstojećim izborima ponovo biti kandidat ove stranke, Aleksić nije želio da potvrdi ove navode. On je istakao da razlog za to nije raskol u stranci, već to što bi želio da se povuče.

– Za sad vam ne mogu ništa reći. Nema raskola nikakvog, nikad složniji nismo bili. Imam nekih svojih privatnih poslova, ali dogovor je da se izjasnim za 15 dana. Ovo je vrlo težak posao. Nije da ga više ne želim, ali volio bih malo da se povučem, ali na dobrobit stranke i grada. Šta ćemo riješiti za 15 dana, biće poznato svima – rekao je Aleksić.

Načelnik Nevesinja Momčilo Šiljegović saglasan je sa Aleksićem da je njihov posao težak, zbog čega ni sam nije htio da se izjasni o svojoj eventualnoj kandidaturi. Ni načelnik Ljubinja Vesko Budinčić još uvijek ne zna da li će ponovo biti kandidat na ovu poziciju.

– Stranka je ta koja odlučuje. Vidjećemo. Dugo sam tu i vjerujem da je nakon 20 godina vrijeme da se osvježi opština, a i ja da odem na zasluženi odmor, ali zavisi od stranke – istakao je Budinčić.

Međutim, do novih izbora treba riješiti aktuelne probleme kojih ni u jednoj od ove tri opštine ne manjka. Bilećki načelnik kaže da se ni sada ne može pohvaliti stanjem u opštinskoj kasi, ali da je razlog za to isključivo to što su od HET-a za devet mjeseci dobili nepunih 900 hiljada maraka.

– A nekad smo znali za jedan mjesec da dobijemo 535 hiljada. Novca nema, ali ima puno jezero. Ako smo mi sad u deficitu dva miliona, mi u jezeru imamo deset miliona, samo da prođe preko turbina – tvrdi Aleksić.

Ipak, Aleksić smatra da ovakvo stanje u lokalnoj kasi ne treba da zabrinjava građane, jer, tvrdi, svaki zdrav Bilećanin može svakog dana da zaradi 50 maraka, a vrijeme je, kaže, i da se ljudi počnu vraćati na selo.

– Ja i sada mogu da se zakunem da svako ko je zdrav u Bileći i sad može 50 maraka zaraditi za dan. To nije malo. Goni kamen, šega, štokuje. Plus, naša sela su prazna. Mi sad jedino imamo živo selo Baljke. Nek se malo vraćaju ljudi, nek rade nešto. Ove godine će 90 posto sela imati vodu i 80 posto asfalt – smatra Aleksić.

Vesko Budinčić kaže da Ljubinjci raspolažu onim što imaju, a Vladi Srpske zamjerio je loš kvalitet snabdijevanja električnom energijom i loše puteve.

– Bez kvalitetnog snabdijevanja električnom energijom ne možemo dovesti investitore. Nemamo put do Stoca, zadnje asfaltiranje koje je urađeno je bilo 1980. godine. Ne vjerujem u najave predsjednika da će se asfaltirati put Trebinje-Ljubinje. Konkretnih poteza nije bilo ni od strane BiH vlasti – rekao je Budinčić.

Šiljegović kaže da u Nevesinju nijedno preduzeće nije uspjelo da završi proces privatizacije bez otpuštanja radnika i stečaja. Sve je to palo, pa, kaže, sad idu ispočetka.

– Ljudi se vraćaju na selo. Imamo dvije mljekare koje otkupuju mlijeko, oko 600 gazdinstava je nanovo registrovano. Pokušavamo da revitalizujemo jedan dio tekstilne industrije. Neću da kažem da smo zapostavljeni od republičke i državne vlasti, ali se može mnogo više uraditi – tvrdi Šiljegović.

Zajednički problem ovih triju opština su i vodovodne mreže. Šiljegović kaže da je rješavanje problema vodosnabdijevanja u Nevesinju u toku, te da je potrebno oko dva i po miliona maraka kako bi se ova opština spojila sa postojećim vodovodom.

Opština Ljubinje nedavno je preuzela na sebe 200.000 maraka duga lokalnog „Vodovoda“. Međutim, Budinčić kaže da u ovom slučaju problem nije tehničke prirode, već ljudske, zbog čega je najavio da će ovo preduzeće možda otići u stečaj.

– Ako se ljudi opuste, ako imate sistem da ne možete ljude da odstranite, pa onda morate da primite nove, to je problem. Dug od 200.000 je napravljen tako što su to prikrivali i taj dio trošili za plate. Građani Ljubinja pošteno plaćaju vodu, nema smisla da oni ispaštaju. Direktor će biti smijenjen, ja potenciram da napravimo stečaj i otjeramo sve zaposlene u Vodovodu. Napravićemo novu, mlađu garnituru, da napravimo to kako treba – odlučan je Budinčić.

Načelnik Aleksić tvrdi da bilećki „Vodovod“ trenutno fukncioniše normalno, a za dugogodišnje probleme ovog preuzeća krivi prethodnu vlast i Trebinje.

– Iako sam bio učesnik toga dogovora, mislim da je prošla garnitura vlasti sve kriva za Vodovod. U prvoj dozvoli za HET, kad je napravljeno jezero i brana, bilo je da HET mora snabdijevati Bileću vodom, da bi neki visoki predstavnik to zabranio. Trebinje mnogo, mnogo šteti bilećkoj privredi. Imamo isti prihod od HET-a od potpoljenog zemljišta k'o Trebinje, a 76 posto jezera je na bilećkoj površini, a samo 7 ili 8 na trebinjskoj. Čak ljudi koji su to potpisali, izvinjavali su se za to što su potpisali. Trebinje otima. Jači su i otmu. Trebinjci ne daju svoje, a teški su za pomoći komšiji – smatra Aleksić.

I Vesko Budinčić smatra da bi Trebinje trebalo da ima više sluha za ostale hercegovačke opštine.

– Moralo bi da ima veću ulogu kao regionalni centar. Trebalo bi da diktira tempo, da organizuje sastanke, da usmjerava potencijalne investitore. To je prirodan način da se funkcioniše, što sad nije slučaj – kaže Budinčić.

Trebinje će, tvrdi Aleksić, biti krivo i ako se Nevesinje i Bileća posvađaju oko sjedišta HE „Dabra“ koje još nije riješeno. On dodaje da ako je mašinska zgrada HE „Dabra“ u Bileći, onda je logično da ovo preduzeće tu i treba da bude. Sa druge strane, Šiljegović smatra da je logično da HE „Dabar“ pripadne Nevesinjcima, jer će biti potopljeno 910 hektara njihovog najplodnijeg zemljišta.

Trojica hercegovačkih načelnika saglasni su u jednom – novi zakon o lokalnoj samoupravi nije dobar. Niko, kažu, ne bi bio u stanju da otpusti radnike iz opštine, niti im je jasno na koji način i po kom kriterijumu bi to trebalo da bude urađeno. Dodaju da se na ovaj način gubi smisao samouprave i teži se ka centralizaciji, a smatraju da će, ukoliko do otpuštanja dođe, Vlada Srpske morati da im obezbijedi sredstva za otpremnine radnika.