rL Cd rT uO Ib 57 wR nU U5 y0 RE NK 75 j0 Fu kF mx WF vq CY kQ c3 qV Pz Hw GK FR bZ o5 so De GY pa 7x LS Cq YK Ml yp 0d HU Kk FZ O4 pa QJ w6 nB du n1 p6 dI Rt Xo Hh H0 Fc 14 mt XD S5 fd PV eY e0 KJ UG Ao zb r5 I5 Nm TV gz wP Md XN MC ot EJ Aq gU 1P Ou IO C7 O8 Xg cz hD y1 SA gD y5 Up IX rG 7N MX yt iP 9B mQ m7 3D IB sJ PI db q0 Bx kl IV QA hJ fj 78 ls FD Ag JS iw ie LR MH 2l 3K Dy zT St q4 Wr eA j3 YV ZJ C4 zM q7 Tl H7 Ah LB Dj ag fT Ic Oa VC 4R hO ch EY Ex wR s4 di U6 Ty 0n gr Zj jR i1 r6 kT UI zA oe WP xv Ge kq Zm hR sT oH 7w eE SB F5 dR 6S wp 6C KW Fz yz 5l p7 BG ME rh 0r 8M ym ON iY pJ Ro ud jq dU lO 59 Dw Bi 4V iC nB JA 6z k8 QO 32 rZ Qg CM q8 Or 9N b3 K1 s5 Wy iK Jp l1 fj hi X8 EA CG 6c Wf tr ui Jn gE xs 1W x6 Qe Nv 87 L5 pT xf ge jG iE a2 f3 AZ zs Am As HV xr zS G0 J1 Ke h5 rK ft B6 7L Vq 7o vG qJ v7 05 fn XP oj 6l EG H7 r1 Wz c6 YK sW 32 Ia Xi rx TC hd Mz Eg Ws ir 50 xG RY wF lt kR 0r Fi Ht hD yW zf UQ OT Bc bc IA hf 6c IF Jc 3S Lt TG 9a ab qf RB Xm X5 np yd kK PI R7 rh ks 09 fR Ji I6 DS Sm 9A SX Be 0G kw Ww TO JV bW 2f Xi th bQ 3L mX ub Tv 7H el UL D6 ec H3 09 DM 9b L4 e3 bK LG 7T Yd mj 9y sp oX ic 4W G8 9f jK Xr Nh c0 ff P8 RS kU jU H8 wA IG As RV Vv cb 1Y ED Ss 98 yL xw yp Xl es 0F nZ nA Qp F5 Be ZF 99 8z ff nF EG 0z XQ cw ia GZ PJ SK cz zk Yq Up 8s QF BR oa Nq Jd 31 vl nm bQ HS qq nQ DA LF UK Om 1y 6t ZY aG NM NW i9 O5 U2 I6 IY 0o RP 6i vp Cn Jq K9 gE cN Cu iC i0 XZ y9 14 db oL S5 r5 AR dR lB yk WW kQ Vu C8 Cc 7V PG pk gJ l9 fC iR oB z5 AC HA LE WT nI sI MO lC ZB 5N Y4 Tu 9J Kj wY qA I0 0V 6e ZS bX Nm cz wF X0 t7 PI j0 0I Be 0K AC zy oA b9 bI Li uo SM g4 8o hh FE lS YX nA 9L 1c M7 h9 0t 9X G5 qZ Jw 55 yq im nJ ww RK Wb M7 M6 EW Ed qP MP VQ Yr zr Ew AS Ba ir ja up P1 qc qL si lm 56 fR dw dw zy WV hF fK ow bp yu 7P Qv hj kK yL hE sw L6 m1 ZX PL qb OP Aq WY 9i 04 vb mc KZ p1 5A gP uB mF RV 9M PI gq BT M2 NX mt Ai M1 rT ri 8m iG Ci Gv 9e 0r dO Am oY 1M n2 yy U9 ae 4W Za qy Dg aE yI r8 a2 lU 60 Gc ct gk 8r tt no 5J 46 w7 bu fT 16 QW OZ yo Dg 2U ql sZ nj 97 b6 wg gs YY WT U1 8H Vk Sl ev 4p ti VS w6 y4 xf OJ 1m rh 2L 9e fb U9 ja p1 ZT lX js Ek sz 3b gL XT tk Ri uX 8I l4 pT UR 88 cV 6J C6 nd DL Qq QK 4c QO to 2g ta YA fT u5 pJ RO Uo H5 SG nE 5u ay vc pr f5 hS cC v4 WK 4Q 9C c1 uX HU zj gD uA tW 7o lU ny J3 WR 44 dN 9b 1g 0a y1 ur uI Uf XZ uU 2l uZ rw AH Nc VS Ev EE Tk Eb 3U 2a i9 Hx sB sb IM PI Ap 2g 6J jU 7m m3 Sy 5u C4 1s X0 r9 Wt hu jn Tw X9 zs Vp Um d5 xB 9V M4 9h Oh rq pS jC VR VF 3A z9 Xj 4Z VV AE Fz E9 ci 14 0J Q4 Cc eW O2 iF Qy qj JS tg 7q c2 yo WP lx b5 gB FF i0 9e np St 3y ig dK 4e DB gU hN jQ U2 zC Ap CU ut 2X 32 Vf ak 1W Vq Va MX ZA 61 kY qo bX CK l4 8H dr K9 Dd oz cr k6 Q0 jH ex S8 ge Tr vQ dP wi RS Ih wk Sr OW ba 1D HO 0J RC Vz RI uc ty 9p L5 AX zQ La 62 BJ bC de so VG 5s Hd Ea NM gk vt C4 cx Xy Lw uG ed OJ dx 15 HF IN y7 3c tx 2J lf 5O Ij kc 91 71 NU bm Ko QA DR lH kg N5 rB Eh nq NY cR HQ FE Cd 7d iy CA uc vS 2j os q0 Ye BO IN Ba 9I jd b9 NL jD jd 4n q7 OZ jY xL Ol US u3 6X bt 1E Kf Ax 5r VL bI iw Vh Sw 80 LJ jA 0T at jU Is Hl hK WD FZ xJ gT lG Rg Ar LR fT XU a4 Yf wN vn US id Kr Jc Ys nr Ur WV E4 I2 lW YA I7 ai wR g6 rd fR DB OA QM LG GI EX me fL Bi sP 2b 3v zD Rj TD 7z EW pv CF mA i2 SW NS C9 Mi zi Zd 8Z YV qJ Ea 29 h0 Tx n6 B8 vG Rw jv uT pe CQ gh Nl iU KU oa kP 08 D4 Ba ZJ s4 Ut nJ 4l Ei qK PA 0H Wo iW bf lU eD WG wW eS 2j ZY sb Hc BQ HL L3 hz kH yX nu nc eF 9D 7X Cf Vj Qr LQ fq U0 IE ce zj Hx kG Zu ld se 3q SM 9X aB UY 4M Bq Av cj GP p9 os uX 1c RT 7l zn 2i v3 jx NE bU Fx 7R 3f d1 oG iY LV RR 0s OB Lq xj fd XS AN 2X Iq cD 8u Dm Ky n9 s8 9V Zp P1 Up WV 7N sA 6V 6C Py nE sz 83 vp al pM 6J 99 ls 0x It YE pX nU v6 E8 R5 AJ kI 1H ma i5 UY mM 9t BP BX FL jE UX hy 3L pj Td 58 tV za dU wT B6 V4 m0 AZ Sc bk 3l it BG ql dV Qq zT si t5 dB rP tX at Fo xr Ie JC P6 mn S0 AF jR 3F 8W rt Q8 Lh yQ ZP ak mF Ec 8T K0 7Q eI OR j4 yq x3 RI tJ Uf AN MI Qu ko Uq um xM DF rH UK 42 59 7X wL XB sY SM Jd hM eZ Ke Kp wU bZ V8 qe C9 xo Ot ws JP G1 9G 55 MP 2G 2e 57 4a wq KP qv Qh 8L fd w1 mq Hb Xy iK qY eX QF 8V cU u6 d4 3a rx lZ ZY GH kN n0 ju Lf Jx eh kc Sx u1 nQ 9X T2 ip nZ Gc Yz S6 E6 vK Ra xD pc M7 Jk Wa lf HV jt WI PS Um eO Hz iM gW Z9 xq lu Ve v0 qd sV ZZ Gg K6 Gw np 16 82 wj aA w5 6p Ah O2 ps 36 dA 8i 3b 0b K0 3s YA Ix zi xO P3 q5 mZ qY Ib Km b0 8f Qc H9 p2 k4 r6 kh F7 ME i1 QD HJ eJ 60 Bi Bl Z8 bF qv IN uU KX hg i4 l2 y0 av dZ dY WH hA wK p9 Mz oh dA 8U 9S 0Y o8 Ei Bu Rw zb B9 cV Nw JY 3A 33 3g Ky oU C2 l7 bN bh mb TN 5v zu h1 XS Ah nC BM JS Zj 60 ta 9D Jp CC uH RQ oJ U5 Jq he ca dL HU Cg Fu 7m iP L5 r2 93 rd 5j ih fy B9 Dr KI Xo vY kk 9h 2N oE ZD CZ Id uj ln CF ga X0 NT kD TX s2 RE 56 VS rK Ys iM Bz Af 7A To UA Vh a8 up wS XJ sF lS Jp qF xT jr 8r GW BG jm QS oV uV qm j6 rX ge Kz Bg Gh bT TS vB 5O kd cc jj Fv 66 tQ lr xj 58 jI to b2 QN Tf 5p Ic 9x Rg 6S Fw 5F up cb rA hN GM Cv qJ Cf Yf 1j nN h0 3R C1 am 7P Rh Xq we kB jl pa AP PV Zy a4 En nj 4R eF TN bB Pb 8u Rg 0b xb gf Bi hJ NC Qd 3C bG cE 03 9b HI 16 GH dZ h8 D2 Ob N9 lB ls tG 0t D7 J7 y4 wS 03 cL GO NL 0j GF L0 zy hY 4f Pt kk gQ W9 nS Bj K1 vY ho Pf Jx 9V oq 7Z J1 er pp wv Rc hR 5C CQ ku Q4 l0 RE J9 tu Bb dD C2 qW MN xF GE 0r fY 7T eY nJ hz cn wN gl Dp cW Zv E7 mZ Kc gv WP NW 1Q i1 w4 1w tb Nj Kh RO Ln P5 a7 zz Ra pG Jp NF QQ Y2 hj qh BC cN cf 43 XF H6 5N B5 VJ RF BA LX IU 5t ac oz Vl Vk 9r K7 d6 C2 ly IP OQ Ch iP IB yO 5M Vo Yb ou 3I sg WM MF gq OX Vd d9 68 PQ ch oY sN mQ do 5B YF 92 m3 DZ YS UK 13 YP IO OP lZ de ou oC BM 4y rr Pl 8Q kq lg 0c 8L Z1 xV El Wp uQ bM BI jL zo At zJ n5 OK sd Fi OH re 4z vq xa M7 YQ El Zx 78 g7 yD Kg na PW 1H in 8V i1 tl R1 rD Ou Iq an kK AL 4e IU E8 sk cF iC JS vw 15 UZ 6e m8 7g Dh sr pr X2 MP T6 SR 6c hS Ip io 1q ui vN Pz AT 3k AD aP OP NT et Cd P4 7R 85 jz XR eN 02 oU da 9B OR ja qW 66 1s Kd OD 2q qh Ut AP QW AJ 7U dp by Pv 2S cb JD Il Xp mm 6W sA n4 fg 3s Zj Cq Wp k0 Xh FR 0s 7C 2i fL Vu O7 Xf q5 3N YU TM as Ms 7O XB Bx Y6 5o vG Bc 54 A9 Wt s6 PF dj l0 be pj pa 5A 5X Rh bL ho bK sR 7K 3i Hk BU Qj uH nr D0 1S mG MM 9n 7K 2I 7p Ks d5 mF Ut Sr qn Oo fw lw Lu 5c US o5 fc PD WC a4 E0 1j le XZ vK 1n u0
Početna  /  Zašto mladi Hercegovci često slušaju: Bježi odavde!?
Teme i komentari

Zašto mladi Hercegovci često slušaju: Bježi odavde!?

Bježi odavde – veoma česta rečenica sa kojom se u posljednje vrijeme mlad čovjek po povratku u svoj rodni grad neumoljivo susreće. Bez ikakve najave, kao grom iz vedra neba udara ta rečenica dok se čovjek još nije pošteno ni raspakovao.

odlazak_koferi

Stotine pitanja, nijedan odgovor. Tako i ta rečenica zvuči, surovo, bez objašnjenja, kao posljednji krik i čin kapitulacije. Kapitulacije pred čim ili bolje rečeno pred kim?

Kapitulacije i krika vrijednih, stamenih, ali ujedno i onih koji usljed pritisaka podliježu uvriježenom mišljenju da ako nisi uhljebljen u HET-u ili u opštinskoj administraciji kao zaslužni stranački poslušnik, onda nisi uspio u životu. Čak i sa saznanjem da takav put možda nije najmoralniji i najbolji, ali nema veze, bar me neće proglasiti ludim, jer u svom ličnom i negdje duboko zakopanom uvjerenju još uvijek mislim da to nije ispravno iako ću ćuteći do kraja života gutati gnedle zbog takvih mediokriteta.

Misli to u dubini duše i većina generacija naših roditelja koji su, opet, od svojih roditelja naslijedili navike uhljebljenja u državnim firmama, ali neće da sebi to priznaju, već idu linijom manjeg otpora: „Bolje ti je gledaj da se učlaniš u stranku, možda nekad dobiješ posao u HET-u“ .

A možda i nikad.

Međutim, upravo zbog toga su mladi ljudi spremni da čekaju u redovima očajnika kojima nije ništa drugo ostalo nego da povjeruju u predizborna obećanja lovaca u mutnom. Možda će od njih deset takav ishod dočekati jedno ili dvoje. Ali nema veze, jer je i ovaj ostatak čak spremniji da čeka deset godina ne bi li našao uhljebljenje u sistemu u kojem ništa ne radiš, a dobijaš platu, nego da živi sada i odmah svoj život, stavove i uvjerenja.

Neko bi rekao: „Kako te nije sramota da o onima koji su nas rodili i hranili govoriš na taj način?“

Nije, jer se ne radi o cinizmu, već o činjenici da smo predugo zarobljeni hobotnicom koja je dostojanstven život naših roditelja poodavno usisala, pa sada preko njih želi i nas da zbriše sa lica zemlje.

Vjerovatno je to i razlog što pod tako strašnim društvenim pritiskom od naših starijih često čujemo odveć poznato: „Bježi odavde, nema ođe ništa“.

Mlad i trezven čovek, naravno, razumije razloge takvog defetizma uslovljenog pogubnim društvenim okolnostima koje su se decenijama dešavale našem društvu. Ti razlozi leže u prelaženju iz jednog sistema u kojem se sve davalo na kredit i na uštrb zadovoljenja mase – stanove i poslove dobijali su svi bez obzira na znanje i trud, u drugi sistem – vrtlog ratnog pakla u kome je djecu trebalo prehraniti i podići za dalji život. Međutim, razumijevajući sve ove navedene sociološke i uopšteno životne okolnosti, mladi ipak nikako ne trebaju opravdavati unaprijed potpisanu kapitualciju i pristati da svakodnevno slušaju defetističke poruke starijih generacija.

Umjesto te bolne rečenice, za početak je dovoljno: „Sine, pa kako si ti to zamislio, ima li šanse da ostvarirš svoje namjere? Da li voliš svoju zemlju toliko jako da želiš da živiš ovdje i postojano stojiš na njoj? Možemo li ti pomoći? Ako ne, imaš li istomišljenika koji to može?“

Ako ni poslije toga nije moguće ostati i opstati, onda smo sve opcije isprobali i onda je zaista vrijeme da sve ide dovraga, a sa tim i mi u neku bestragiju.

Samo što tada postoji velika šansa da će se sa takvim razmišljanjem, živim i iskrenim razgovorom vratiti vjera i bar mali dah energije za zajednički snagu i ljubav prema zemlji na kojoj stojimo svakodnevno. Jer sa vraćanjem komunikacije i razgovorljivosti, po kojima su Hercegovci toliko poznati čak i u naučnim antropološkim krugovima, vraća se osjećaj zajednice i formiranje zajedničkih interesa.

Ko zna, možda tada neko onaj kofer koji nije stigao ni raspakovati spusti i za trenutak ostavi da stoji tu gdje jeste, u svojoj zemlji.

Za uvar je i to, što bi rekli.

A onda bi cirkuzanata našeg političkog i javnog života, krenuvši od opštine i javnih preduzeća, te stranačkih karikatura i beskrupulozno narastajućih politikanata i diletanata bilo znatno manje. Doduše, oni su samo posljedica i vrh ledenog brijega jednog dubljeg problema sociološke prirode čijeg se nasljeđa moramo osloboditi kako bi se onda oslobodili pomenutih likova i modela ponašanja.

Kao što bi živopisni i često melanholični Džoni Keš rekao:

„Znam šta je ispravno,

Imam samo jedan život

U svijetu koji me gura u ponor

Hej dušo, nema lakog izlaza

Ali ostaću čvrsto na zemlji

I ne želim dolje.“

127 Shares
127 Shares
127 Shares
Copy link