Ako neko potkopava državu i ako neko radi protiv interesa države, to pitanje je odsad pa nadalje pitanje visokog predstavnika, a i pitanje na koje bi mogao da odgovori gospodin Bakir Izetbegović – kako su njegovi članovi u Izbornoj komisiji glasali i verifikovali očiglednu izbornu krađu, kazao je vojnopolitički analitičar iz Beograda za Oslobođenje i O kanal.
ALBANIJA JE BILA DOMAĆIN SAMITA LIDERA EU I ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA U TIRANI. KAKVU PORUKU ŠALJE EU, UZEVŠI U OBZIR DA JE OVO PRVI PUT DA SE JEDAN OVAKAV SASTANAK ODRŽAVA U ZEMLJI KOJA NIJE ČLANICA EU?
– Nije članica, ali je kandidat za članstvo. Poruka je vrlo jasna – da EU želi da integriše ovaj deo sveta, da, pre svega, dijalogu i saradnji pruži šansu i da se svaka nedoumica i svaki problem rešava na diplomatski način, uz razgovor.
SVE JE POLITIKA
Vrlo često se greške počine kad ljudi jako malo znaju jedni o drugima, a sa ovih prostora naši političari ipak znaju jedni druge i naravno da bi to poznanstvo, ali i dobre odnose, trebali da pretoče i u dobre odnose na nivou država.
MILORAD DODIK, PREDSJEDNIK REPUBLIKE SRPSKE I LIDER SNSD-A, PONOVO JE ISKORISTIO PRILIKU I UOČI SAMITA POSJETIO VUČIĆA, NAGLAŠAVAJUĆI DA SE RADI O USAGLAŠAVANJU STAVOVA U VEZI SA UČEŠĆEM. ŠTA NAM TO GOVORI?
– Dodik je tu gde jeste zahvaljujući visokom predstavniku i političkoj volji svih onih koji su učestvovali u Izbornoj komisiji BiH. Priča Dodika i počinje i završava upravo kod odluke Komisije koja je verifikovala izbornu krađu, kao i izostanak reakcija predstavnika međunarodne zajednice. Prema tome, ako neko potkopava državu i ako neko radi protiv interesa države, to pitanje je odsad pa nadalje pitanje visokog predstavnika, a i pitanje na koje bi mogao da odgovori gospodin Bakir Izetbegović – kako su njegovi članovi u Izbornoj komisiji glasali i verifikovali očiglednu izbornu krađu? Sve je politika očigledno, sve je manje zakona i primene zakona i onda što kažu odgovore treba tražiti u toj sferi.
ODRŽAN JE I NIZ BILATERALNIH SASTANAKA ŽELJKE CVIJANOVIĆ SA ZVANIČNICIMA EU I ZAPADNOG BALKANA. MOŽEMO LI OČEKIVATI ZAOKRET POLITIKE I UMJERENIJE ISTUPE U ODNOSU NA ONE KOJIMA SMO SVJEDOČILI PROTEKLE ČETIRI GODINE? VJERUJETE LI DA ĆE BIH DOBITI KANDIDATSKI STATUS NAREDNIH DANA I ZAŠTO?
– Morate da razdvojite tu dve znatne komponente. Jedna politika je šta političari pričaju za dnevnu upotrebu na nivou BiH, a šta zapravo rade kroz strategijska dokumenta i papire. Videli ste na jednoj od zadnjih sednica Saveta ministara da su svi glasali i za NATO i za priključenje EU. Prema tome, ono šta pričaju za domaću publiku opijenu raznim političkim retorikama, pravdajući svoje neznanje i nemogućnost da život građana BiH bude bolji, to je jedan par rukavica. Ali, onaj najvažniji je da oni svi potpisuju dokumente. BiH, zahvaljujući naravno SNSD-u – i tu treba odati veliko priznanje gospodinu Dodiku i njegovoj stranci, velikim koracima ide ka NATO-u, a posebno ka evropskim integracijama.
MOŽE LI SAMIT RIJEŠITI ILI BAR POMOĆI U RJEŠAVANJU PROBLEMA U ODNOSU SRBIJE I KOSOVA? IMA LI NADE DA SE RIJEŠI PITANJE LIBERALIZACIJE VIZA ZA GRAĐANE KOSOVA?
– Svaki razgovor je bolji od svakog sukoba. Mislim da i konflikte koji postoje u glavama moramo da zamenimo konstruktivnim prilazom. Konstruktivan prilaz jeste Briselski sporazum i treba insistirati na njegovoj realizaciji. Zašto određeni političari u regionu, vođeni čijim politikama i drugim interesima, a ne vlastitim, usporavaju već potpisano, to je pitanje za njih. Što se tiče bezbednosti, mislim da je ona solidna, da nema ugrožavanja, bez obzira na političke tenzije.
I Srbija mora da vodi računa da je okružena NATO-om, a i BiH, u kojoj je NATO, koja silovito ide ka Alijansi. Svaka politika koja je suprotna NATO-u, zapravo je politika koja je suprotna srpskim komšijama. I Srbija je država koja je u Partnerstvu za mir i itekako će morati da se rukovodi regionalnom, ali i globalnom sigurnošću, tako da će iz svega toga uskoro izaći vrlo povoljna atmosfera zajedništva. Na kraju krajeva, svi smo i živeli u jednom trenutku u zajedničkoj državi.
JAČANJE BEZBJEDNOSTI I REGIONALNA SARADNJA SVAKAKO SU BILI FOKUS RAZGOVORA. IZ BRUXELLESA SU POTENCIRALI I PITANJE SANKCIJA RUSIJI ZBOG INVAZIJE NA UKRAJINU. OČEKUJETE LI JOŠ ČVRŠĆU SARADNJU EU I SAD-A NA BALKANU KADA JE RIJEČ O OVIM IZAZOVIMA?
– Civilizacijska je stvar boriti se protiv terorizma i protiv svih onih koji podržavaju javno deklarisane države koje sponzorišu ili sprovode tzv. državni terorizam. Moraće se uskoro pojaviti i misao koja ide u prilog tome i u Republici Srpskoj, i u celoj BiH, pa i u Srbiji, jer prosto postoje mnogi ljudi koji su zavedeni velikom operacijom – tzv. hibridnim ratom u kibernetičkom prostoru. I dalje imamo problem sa takvim ljudima u Srbiji, koji i danas veruju da je Ukrajina napala Rusiju, a ne obrnuto. Drugim rečima, zavedeni lažima, propagandom, različitim teoretičarima zavera i ljudima koji su van konteksta, svi imaju zajednički imenitelj – pružaju izrazito jak ruski narativ koji je proglašen od legitimne institucije Evrope za teroristički. Sledeći korak je pravosudni korak. Uvođenje sankcija nije uopšte političko pitanje, nego je civilizacijsko. Vidimo i da u tim sankcijama ni sama EU nije jedinstvena i da određene države EU imaju izuzetak od sankcija.
KAKO KOMENTARIŠETE POSJETU MINISTRA VANJSKIH POSLOVA IRANA NAŠOJ ZEMLJI U TRENUCIMA KADA CIJELI SVIJET OSUĐUJE DOGAĐAJE U IRANU?
– Neverovatno je da Parlament odbija, a da ministar/ka prihvata sastanak. Ne zaboravite da je Iran u crno zamotao BiH, jer je na teritoriji BiH – prema podacima UN-a, Komisije kojom je rukovodio uvaženi profesor Rohan Gunaratna – formirao terorističke kampove u Fojnici i Pogorelici, u kome su nađene dečje igračke napunjene eksplozivom. Mislim da takav “prijatelj” ni Srbiji ni BiH ne treba dok u samom Iranu ne sazre svest.
INTERESI MINISTRICE
Međutim, i u samom Iranu postoje razumni ljudi, a nedavno je ukinuta ta verska policija i mi se iskreno nadamo da će Iran naći sebi pozitivno mesto. Ko god vodi MSPBiH, ne može da se rukovodi ličnim razlozima, nego ipak mora da se rukovodi najvišim telima te države. Parlament BiH je najviše zakonodavno telo. Ako je to telo odbilo, onda ne vidim na koji način je ministarka to prihvatila – sem ako nema neke svoje aranžmane. Mi smo imali prilike i ranije da vidimo ministre u BiH koji su imali lične aranžmane. Ja sam imao prilike to na svojoj koži da osetim, kada me je ministar spoljnih poslova smenio, a kasnije sam ga na sudu dobio.
Izvor: Oslobođenje
