Bivši direktor RiTE Gacko Dragomir Čulić za Moju Hercegovinu: Ovde niko ne želi da rešava probleme

GACKO – Poznavaoci privrednih prilika za njega tvrde da je jedan od najboljih menadžera na ovim prostorima. U Gacku ga pamte kao čoveka koji je posrnulog giganta, Rudnik i Termoelektranu, stavio na noge. Oni koji su posle njega dolazili na čelo ovog preduzeća su priznavali da je sjajan menadžer koji je u organizacionom i finansijskom smislu iza sebe ostavio sređeno stanje. A sam Čulić, kada se seti tog vremena, kaže da je mislio da smo tada dodirnuli dno i da postoji opredeljenje da se stvari dovedu u normalu. Događaji su mu pokazali da nije bio u pravu.

dragomir_culic_gacko_mh
Bivši direktor RiTE Gacko Dragomir Čulić (FOTO: Moja Hercegovina)

Jedina šansa za opstanak je proizvodnja

Nakon Oluje 1995. iz Jajca ste prešli u beogradski Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Odatle ste 2003. angažovani kao direktor RiTE Gacko. Kakvo ste stanje tamo zatekli i, uopšte, kakva je bila atmosfera?

“Nas sedmorica smo došli sa strane da vodimo takav jedan gigant i razumljivo je da smo dočekani na nož. Niko nije stajao iza nas, ali je postojao strah šta će OHR da kaže budući da su oni tražili smenu celokupnog rukovodstva Elektroprivrede, a RiTE Gacko je obeleženo kao najslabija karika u tom lancu. Tražili su ljude koji nisu stranački orjentisani. Neko se mene setio i tako smo krenuli. Na početku je odnos bio nepoverljiv. Međutim, relativno brzo smo napravili svoj tim i krenuli sa radom. Imali smo mi analize stanja, znao sam da je situacija loša i da je došlo do dna. Mislio sam da sad postoji odlučnost da se stvari poprave, međutim, bio sam u zabludi. Da sam znao da je to tako, nikad se ne bih prihvatio tog posla. Situacija nije mnogo drugačija ni danas. Svi gledaju da nešto ulove u mutnom i nema iskrene namere da se stvari dovedu u red.”

Formalno obrazovanje

„Od 1420 radnika kojiko je tada RiTE zapošljavao, 218 ljudi je imalo više i visoko obrazovanje. To je bomba na kojoj Gacko sedi. Najopasnija stvar je da imate formalno obrazovane ljude koji nisu zaposleni. Nema šanse da ih zaposlite tako da na kraju radnog dana mogu da podnesu izveštaj da su nešto uradili. Svi se kite diplomama, stručnim ispitima, a za svaki stručni rad se raspisuju tenderi i angažuju Instituti. Ja sam postavio pitanje: Šta vi radite? Ni projektni zadatak niste u stanju da uradite, a kamoli reviziju rudarskog projekta.”

Bili ste na mestu prvog čoveka RiTE Gacko od avgusta 2003. do kraja decembra 2005. godine. Za to vreme rezultati poslovanja su iz minusa prešli u plus, a pamte vas kao nekog ko je privatne firme koje su bile angažovane u rudniku (tzv. treća lica) ostavio bez posla tako što ste obnovili mehanizaciju RiTE Gacko. Ispostavilo se da je to preduzeću donelo velike uštede. Da li je bilo otpora merama koje ste preduzeli?

“Kad smo došli, prvo smo napravili akcioni plan za prevazilaženje krize, u koji, iskren da budem, niko nije verovao. Čak ni u Elektroprivredi koja ga je usvojila. Mi smo znali da u tim stvarima moramo biti principijelni, nema odstupanja. Imali smo dosta dobru podršku iz Elektroprivrede, mada i tamo imate pojedinaca koji su sponzori nekih privatnih firmi. Međutim, svi su se plašili šta će OHR da kaže. Prvo, bio je cilj da se maknu izvođači što je izazvalo sukobe. Međutim, istrajali smo u tome. Kada smo došli firma je stajala, računi su bili blokirani, a plata nije bila isplaćena. Zatekli smo gubitak 38 miliona i 240 hiljada maraka, kumulativni gubitak je bio 100 i nešto miliona, 48 miliona i nešto je bio dug dobavljačima, bilo je duga vojsci za mazut, dugovalo se za eksproprijaciju zemljišta i malim firmama u Gacku. Naš prvi potez je bio da izmirimo ta dugovanja, pre svega prema vlasnicima zemlje i malim preduzećima, a zatim i prema ostalima.”

Kako ste to uradili budući da su, kako ste rekli, računi bili blokirani, a novca nije bilo?

“Došli smo 5. avgusta 2003. Za tu godinu je bila planirana rekonstrukcija Termoelektrane, ali mi smo rekli da rekonstukcije neće biti, jer je naša jedina šansa da se izvučemo bila da proizvodimo, da ostvarimo neke prihode, i da odatle krenemo. Urađen je neki kraći remont, a bila je i suša, pa možemo reći i da su nam okolnosti išle na ruku. Tu godinu smo nekako završili na nuli. Godine 2004. smo radili rekonstrukciju i pored toga što četiri meseca nismo radili, od aprila do jula, RiTE je pozitivno poslovala, prvi put od završetka rata. U 2005. smo ušli sa ambiicjama da ostvarimo projektovane proizvodnje. Bila je teška zima, do maja meseca je bio sneg, a u februaru je stradao dalekovod, rudnik nije mogao da radi, ali smo imali zalihe uglja, rađen je remont, i imali smo zastoj od 20-ak dana. I pored svih teškoća, ostvarili smo najveću proizvodnju struje do tada 1,42 milijarde kWh, a plan je bio 1,5 milijarda i to bi ostvarili da nije bilo zastoja. Zabeležili smo i rekordnu proizvodnju jalovine, negde oko 4,5 miliona kubnih metara. Čim imate veliku proizvodnju, zaradite veliki novac, možete onda i da razmišljate o ulaganjima. Te godine investicije su iznosile oko 30 miliona maraka.  Proveli smo tender za nabavku rudarske opreme, veći deo je vlastitim sredstvima, a nešto i na lizing veoma povoljno.”

O proizvodnom rudniku danas se ne vodi računa

„Ja sam davno mislio da smo došli do dna u državi, ali opstajemo. Da li se tu jedu neke zalihe prethodne države…  Imate jednu apsurdnu situaciju. O proizvodnom radniku danas se ne vodi računa, niti se čuje za njega. Do 90-e godine on je bio glavni, vlasnik imovine, sredstava. Danas uglavnom štrajkuju društvene delatnosti, a ova država zadužuje treću generaciju da njima deli platu. Bivša država je uzimala kredite, ali je ulagala u proizvodnju koja je davala novac za to. Danas je sasvim drugi scenario.”

Politička saglasnost za gubitke

I pored pozitivnih poslovnih rezultata, krajem 2005. podnosite ostavku. Bilo je spekulacija da je to zahtevao OHR. Sa druge strane, policija podnosi više odvojenih prijava u kojim vas sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja. Zašto?

“Onog trenutka kada smo proveli tender za nabavku opreme počeli su da pišu svašta o nama i kreće prava medijska hajka. Tu su radile raznorazne kuhinje, počev od lokalne do vrha vlasti, stalno se vršio pritisak da se vrati na stanje iz 2002. Žrtvovani smo  Savo Mirković direktor RiTE Ugljevik i ja. OHR nije ništa imao sa tim. Mislim da u to vreme Savo i ja nismo ni bili cilj, ali su se na nama kola slomila. RiTE Gacko nikada od izdvajanja iz Elektroprivrede BiH do tada nisu radili pozitivno, niti je ko bio odgovoran za gubitke.  Kad napravite rezultat, onda nekome smetate. Posle mene, 2006. je završena pozitivno, ali u 2007. poslovala je sa 17 miliona gubitka. I pored toga nije bilo reakcija jer postoji saglasnost političkih struktura za tako nešto. Koliko znam, ja sam jedini bio optužen da sam oštetio privatnu firmu braneći interese državne firme. Sve te optužbe sud je ocenio kao neosnovane. Bilo kako bilo, od tada treća lica nisu tamo. Šta će biti dalje, neka drugi razmišljaju.”

Kako je, po vašem mišljenju, biti uspešan menadžer. Koji je recept?

“Kada je u pitanju RiTE Gacko ili neko drugo javno preduzeće ne može se govoriti o nekom menadžerstvu. To je zavisno preduzeće u okviru Elektroprivrede. Imate obezbeđeno tržište, sve što proizvedete, pustite u mrežu, to se potroši i naplati. Vaš zadatak je da osigurate da proizvodnja teče. I to je jedna organizacija koja po vertikali mora biti strogo vođena. Ja sam bio uvek na komandi kada bi došlo do zastoja. Ne zato što sam ja mogao nešto da pomognem. Nego, kad sam ja tu, radi se ozbiljnije, a to znači i da ćemo se brže vratiti na mrežu. I, naravno, da sprečite nedomaćinsko poslovanje i rasipništvo. Vidite, remonti su još uvek tu da se nekom napravi posao, a ne da se troškovi svedu na minimum.”

Čulić nije optimista po pitanju privrednog ambijenta:

„Prvo, mislim da je sva društvena struktura satkana od neznanja. Drugo, ne može reformu raditi stranka koja je deset godina na vlasti i da radi reformu same sebe. Reformu mora neko drugi da nosi, ili, iz te stranke treći ešalon, ovi iz prvog su se istrošili.”

Izvori energije moraju biti u vlasništvu države

I dalje ste u privredi, radite kao menadžer u privatnoj firmi, daleko manjoj od giganta koji ste vodili. Kakva je vaša poslovna filozofija danas?

“Mislim da je Monting-energetika danas jedno od organizovanijih preduzeća u Hercegovini. Radili smo za RiTE Ugljevik, Pljevlja, HE Piva, Bočac, fabriku Henkel u Bileći. Iako imamo relativno mali prihod u odnosu na broj zaposlenih, godišnje oko 3 miliona, poenta je da napravite sistem koji stalno raste. Nema tu mnogo filozofije. Mora biti ozbiljan pristup u svemu i onda možete očekivati uspeh. No, dobra organizacija nije garant da ćete biti uspešni. Udari tržišta imaju velikog uticaja. Ako nemate posla, džaba sva organizacija. Celo okruženje je neregularno, a ljudi su ovde žrtve. O kvalitetu, niko više ne govori. Šta je put ka EU nego skup propisa, pravila koje treba da ispunite. Idući u tu organizaciju imate kriterijume. Jedan od njih je da je javni novac, koji je narodni novac, mora da se kontroliše. Normativi se moraju poštovati. Mi nismo spremni da to prihvatimo i zato smo tu gde jesmo.”

Budući da ”proizvode” gubitke, sve glasnije se čuje teza da je jedino rešenje privatizacija. Kao neko ko je gotovo ceo radni vek u privredi, kakav je Vaš stav o tome?

“Elektroprivreda je najjači resusrs koji ovaj narod ima. Iako je to tek pola TE Obrenovac, na milion stanovnika koje imamo, velika je stvar. Ako to upropaštavamo neko će doneti zaključak da nismo sposobni da je vodimo i da je trebamo prodati, što je još pogubnije. Mislim da ima ljudi koji su sposobni da vode sve, ali bez uplitanja politike koja je uvek donosila pogrešne poruke.  Napretka ima samo ako preuzmete odgovornost i budete dobro nagrađeni za svoj rezultat. Izvori energije moraju biti monopol države, tako je u Nemačkoj, Francuskoj, a tako treba da bude i kod nas.”

Tagovi:
Autor

Milanka Kovačević

Diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 2003. zaposlena kao novinarka „Radio Gacka“, a od 2013. stalni saradnik internet magazina "Moja Hercegovina".

Svi tekstovi autora