Početna  /  “Samo ostavka Nikolića skida ljagu sa Srbije”
Srbija Teme i komentari

“Samo ostavka Nikolića skida ljagu sa Srbije”

Odlikujući predsednika Sudana Omara el Bašira, predsednik Nikolić je svrstao Srbiju u red nepristojnih država koje nemaju ni zrno dostojanstva, ni minimum samopoštovanja, a ni zdravorazumske pragmatičnosti. Bašir je krvavi diktator kao što su bili Idi Amin Dade ili Salah Edin Ahmed Bokasa

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Piše: Željko Pantelić / Nedeljnik

U normalnoj zemlji Tomislav Nikolić bi već bio primoran da podnese ostavku zbog sramote koju je naneo svojoj državi i svim njenim građanima, odlikujući Ordenom Republike Srbije predsednika Sudana Omara el Bašira, jednog od najokrutnijih i najmračnijih diktatora u istoriji čovečansta. Nije važno da li je Nikolić odlikovao Bašira iz neznanja, zbog međunarodno-političke nepismenosti ili iz nekog drugog razloga. Međunarodno-diplomatski skandal je toliko veliki da ne postoji nijedan izgovor koji bi ga mogao opravdati, pa ni Kosovo. Štaviše, Kosovo je poslednje koje bi smelo da bude izgovor imajući u vidu ratne zločine koje je počinio El Baširov islamski režim protiv nemuslimanskog stanovništva u Sudanu i njegove veze sa islamskim teroristima. Da je Srbija dobila po fantastičnim cenama naftu iz Sudana ili da su srpske firme dobile poslove vredne milijardi evra ili pravo na eksploataciju prirodnih resursa u toj arfričkoj zemlji, Nikolićev potez bi bio i dalje neprihvatljiv ali bi mogao da se razume i podvede pod cinizam dozvoljen velikim silama, a u Srbiji, zna se, patimo od kompleksa više vrednosti, posebno političari.

Postavlja se pitanje, da li zgradu na Andrićevom vencu posećuje barem jedan ozbiljan savetnik za međunarodnu politiku i da li Nikolić u svom okruženju ima jednog politički pismenog čoveka? Odlikujući Bašira, Nikolić je svrstao Srbiju u red nepristojnih država koje nemaju ni zrno dostojanstva, ni minimum samopoštovanja, a ni zdravorazumske pragmatičnosti. Bašir je krvavi diktator kao što su bili Idi Amin Dade ili Salah Edin Ahmed Bokasa – nije slučajno što se i on samprozvao “feldmaršalom” – i zagovornik verske zatucanosti poput vođa teokratskih režima u Rijadu i Teheranu.

El Bašir je optužen za genocid u Darfuru, odgovoran je i za ratne zločine u Južnom Sudanu, davao je godinama utočište najnemilosrdnijim teroristima, kriminalcima, masovnim ubicama, od Karlosa do Osame bin Ladena. Već 27 godina nameće najokrutniju i najretrogradniju interpretaciju šarije. Odgovoran je za genocid u Darfuru gde svesrdno pomaže muslimane, koji sebe nazivaju “Đavolima na konjima”, u istrebljivanju nemuslimanskog življa u zapadnom delu Sudana. Višedecenijski rat protiv animističkih plemena u Južnom Sudanu je direktna posledica Baširovih ambicija da islamizuje čitavu zemlju, uključujući animiste i hrišćane. Naravno, kao što to često biva, Bašir je upotrebljavao islam kao oružje da bi se dokopao kontrole nad naftnim poljima koja se nalaze u velikoj većini, 80 odsto rezervi bivšeg Sudana, u južnom delu, odnosno današnjem međunarodno priznatom Južnom Sudanu. Dakle, Srbija je odlikovala propagatora najradikalnijeg islama, diktatora koji je u Sudanu nametnuo ono što teroristi iz tzv. Islamske države žele da urade u Iraku i Siriji. Nasilno je islamizovao milione ljudi i uveo je versku policiju koja kažnjava muškarce i žene batinama i torturama ako se ne ponašaju po slovu Kurana, odgovoran je za smrt stotina hiljada ljudi samo zato što nisu hteli da postanu muslimani, prijatelj je i zaštitnik najvećih kriminalaca i terorista koji su hodali planetom. Takvog čoveka je Nikolić, u ime građana Srbije, odlikovao.

U celoj priči zvuči sarkastično opravdanje Nikolića da je to učinio zbog Kosova. Kao da je Kosovo magična reč koja opravdava svaku glupost, naivnost ili kolosalnu grešku. Diktatorski radikalno-islamskim režim u Kartumu ne priznaje nezavisnonst Kosova jer bi tim priznanjem dao opravdanje za otcepljenje Darfura od Sudana i zapečatio bi svoje snove da jednog dana može ponovo da okupira Južni Sudan i da ga inkorporira u svoje granice. Sudan, baš kao i druge zemlje koje do sada nisu priznale Kosovo, nije to učinio zato što poštuje suverenitet Srbije ili što voli Srbiju i Srbe, već iz ličnih interesa ili problema koje ima unutar svojih granica, nalik onima koje je Beograd imao sa albanskom nacionalnom manjinom. Dok oni budu postojali, Sudan neće priznati Kosovo, i sa tim Srbija nema veze, a još manje odlikovanja ili nepromišljeni i tragični potezi dodvoravanja diktatorskom režimu. Zato je tragikomično opravdanje Nikolićevih savetnika koji su koristeći Kosovo, kao paravan, pokazali da nemaju ni elementarno poznavanje međunarodnopolitičkih odnosa a ni unutrašnjih relacija u Sudanu. Da ne govormo o šteti koju su naneli ugledu Srbije i što je najgore ne dobijajući ništa za uzvrat.

Nije prvi put u srpskoj novijoj istoriji da najviši zvaničnici Srbije pokušavaju svojim odlukama da ispišu našu zemlju iz reda civilizovanih država nastalih na idejama Voltera, Rusoa, Kanta za koje ljudska prava, slobode, ravnopravnost polova, zaštita manjina, zabrana torture, telesnih kazni, mučenja predstavljaju vrednosti koje ne mogu da se dovode u pitanje. I bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, je pre sedam godina pravdao Kosovom svoju naredbu srpskom ambasadoru u UN-u da glasa protiv rezolucije UN kojom su se osuđivali varvarski načini kažnjavanja zatvorenika, žena, homoseksualaca i drugih manjina u Iranu. Samo politički naivan ili zlonameran diplomata može da veruje da je neophodno odreći se svojih vrednosti da Iran ne bi priznao nezavisnost Kosova. Činjenica da je nezavisnost Prištine američki projekat za teokratski režim u Teheranu je toliko jak argument da ne priznaju Kosovo da je Jeremićevo povlađivanje jednako doprinelo odluci Irana koliko i hidžab Maje Gojković.

Tomislav Nikolić je verovatno, kao što je to uostalom uradio i Jeremić, doveo Srbiju na stub srama, bez konsultovanja sa ključnim čovekom u Beogradu, Aleksandrom Vučićem. U slučaju Jeremića to je bio tadašnji predsednik Boris Tadić. Srpski premijer će posle ovog skandala svaki svoj susret sa kolegama iz EU i država demokratsko-liberalnih demokratija morati da počinje pravdanjem zbog Nikolićevog nepromišljenog poteza. Da ne govorimo o tome da će nekadašnjem zameniku Vojislava Šešelja biti zatvorena sva vrata evropskih i zapadnih prestonica jer nikom neće pasti napamet da se rukuje ili slika sa čovekom koji je odlikovao prijatelja i zaštitnika Osame bin Ladena, ratnog zločinca i diktatora koji je nametnuo svom narodu srednjovekovnu islamsku teokratiju.

Postavlje se i pitanje kako će reagovati premijer Aleksandar Vučić. Nikolić je ovim gestom, u stvari, napravio najveći problem srpskom premijeru koji će morati da se jasno odredi prema Nikolićevom odlikovanju Bašira, ako ne želi da i njegov pristup zapadnom civilizovanom svetu bude ograničen. Reč je o najozbiljnijem testu za Vučića, u kojem neće moći da ostane neopredeljen. Ovde se ne radi o politici, interesima, strategiji, ovde se radi o vrednostima, i to temeljnim, na kojima se barem na “papiru” bazira Ustav Srbije i EU, gde, barem prema zvaničnom stavu Vučića, stremimo. Za čelnike EU i njenih država članica, kao i drugih zapadnih demokratija, poštovanje tih vrednosti je “condition sine qua non”. Poništavanje Nikolićeve odluke je i građanska obaveza jer ona predstavlja opredeljenje kojem svetu želimo da pripadamo: modernom, civilizovanom ili svetu varvara koji uvode u 2016. godini srednjovekovne zakone. Posle ovog skandala jedini potez koji, koliko toliko, može da skine ljagu sa Srbije, jeste ostavka i to neopoziva Tomislava Nikolića.

NEDELJNIK / Željko Pantelić

0 Shares
0 Shares
Copy link