Šahovski klub “Leotar”: od brojnih titula do šah-mata?

TREBINJE – Iako je za skoro pola vijeka svog postojanja iznjedrio uspješne FIDE majstore i velemajstore, te pobrao brojne titule prvaka bivše i sadašnje republike, trebinjski Šahovski klub „Leotar“ nalazi se u nezavidnoj poziciji. Prostorije u kojima bi trebao da radi neuslovne su, pa školu šaha jedva održavaju i to u privatnom stanu, a zbog nedostatka novca ugasili su svoj tradicionalni Vidovdanski turnir i već deset godina se, kažu, nisu registrovali ni u jednu ligu.

sk_leotar3_mojahercegovina
Prostorije Šahovskog kluba “Leotar”

Jedan od članova Šahovskog kluba „Leotar“ Miljan Miljković kaže da su nekada bili među tri najbolja sportska kolektiva u Trebinju po postignutim rezultatima, ali da je klub počeo da se raspada 2005. godine zbog toga što čelni ljudi grada nisu imali sluha za ovaj sport.

– Bili smo pionirski prvaci Jugoslavije i omladinski prvaci Republike Srpske. Dobili smo FIDE majstore: Srđa Benderaća, Miloša Vlatkovića i Vasa Petijevića koji je jedini profesor šaha na ovom području. Imamo i jednog ženskog velemajstora Anu Benderać, te dva ženska majstora Milenu Brčić i Tanju Tomašević, kao i Predrag Bodirogu koji je intermajstor. Imali smo uspješnu školu šaha, naši omladinci su ulazili među tri u RS-u, a seniori su nam konstantno bili drugi ili treći. Žene su barem pet puta bile osvajači premijer lige. Problemi počinju kada su nam ugasili vodu i struju zbog raznih dugova, i od tada se nismo registrovali ni u jednu ligu, plus što prvenstvo grada i kluba koje više ne postoji, a sve zbog toga što načelnici nemaju sluha. Možda je za njih bolji sport bacanje kamena s ramena – ogorčeno kaže Miljković.

miljan_miljkovic_mojahercegovina
Miljan Miljković

U vrijeme kada je klub najbolje igrao, tvrdi, imali su sredstva oko 15.000 maraka, kao i novac od sponzora, pa su igrali sve – prvenstvo kluba i sve lige. Danas, kaže Miljković, iz gradskog budžeta dobijaju minimalnih 1.500 maraka koje im nisu dovoljne ni da plate struju, a kamoli da održavaju i čiste prostorije nekadašnje Pčelarske zadruge „Žalfija“ koje su dobili na korištenje od Grada Trebinja. Budući da su prostorije, stoga, potpuno neuslovne za rad, jer nemaju ni mokri čvor, stari šahisti nemaju više gdje da se okupljaju, a trener škole šaha u ŠK „Leotar“ Dušan Vuković časove za dvadesetak đaka drži u svom stanu.

– Održava to da se ta djeca ne bi razišla. Gotovo je ako ih raspuštimo, izgubićemo ih. Ako još nju ugasimo, onda smo ugasili klub totalno. Aplicirao sam u opštini barem deset puta da nam uvedu struju i okreče, čak nismo insistirali toliko na mokrom čvoru, ali ni to neće. Šta god smo tražili, odgovor je bio da nemaju para i da nije ušlo u budžet. Tako da nijedan problem ne uspijevamo da riješimo na adekvatan način. Sve što pokušamo, barikada je što nemamo para. Najviše se izdvaja za fudbal, a do 2004. godine je na naše turnire dolazilo više posmatrača nego na utakmice FK Leotara – priča Miljković za „Moju Hercegovinu“.

sk_leotar2_mojahercegovina
Prostorije Šahovskog kluba “Leotar”

Sa druge strane, načelnik Odjeljenja za privredu i društvene djelatnosti u Gradu Trebinju Zoran Milošević kaže da je problem to što bi danas svako htio da bude predsjednik nekog kluba, a da mu drugi sve riješe, te da Grad nije dužan da u potpunosti finansira bilo koji klub.

– ŠK Leotar svakog oktobra aplicira za sredstva iz granta, a po pravilniku o finansiranju uslov koliko će dobiti je stepen takmičenja, broj takmičara, omladinske kategorije i koliko imaju članova. Kada su od nas tražili prostor, dato im je da izaberu koji od ponuđenih žele. Uzeli su ovaj i sada očekuju da im mi stvorimo sve uslove, a rekao sam im odmah da ne mogu da uradim ništa više, jer nemamo novca ni za održavanje naše druge administrativne zgrade – navodi Milošević za naš magazin.

zoran_milossevic_mojahercegovina
Zoran Milošević

Ističe da je svjestan da nisu dobili novca koliko su htjeli, ali da se budžetom ne može obezbijediti sve.

– Bilo bi idealno za klub ako bi neko u budžetu obezbijedio sve uslove, klimatizirane prostorije, sve rekvizite i para koliko vam treba za takmičenje. Ali čekajte malo, zato se u klub i biraju predstavnici biznisa, zato je potreban novac i od reklama i svašta nešto – dodaje Milošević.

sk_leotar4_mojahercegovina
Ulaz u prostorije ŠK “Leotar”

Kriterijumi za učešće u finansiranju iz granta sportskim organizacijama definisani su Pravilnikom o uslovima i kriterijumima za finansiranje programa razvoja sporta u Gradu Trebinju, ali klubovima poput ŠK „Leotar“, koji su problemima punih deset godina, isti ne daje veliku šansu za oporavak.

Tako Član 5. opštih odredbi ovog Pravilnika kaže da će Grad Trebinje dijelom finansirati sportske ekipe i pojedince koji učestvuju na prvenstvima i kup takmičenjima, u RS i BiH, kao i na međunarodnim takmičenjima i manifestacijama, te edukaciju sportskih stručnjaka i sportskih radnika, dok se programi sportskih organizacija, po Članu 11, vrednuju na osnovu sljedećih kriterijuma:

– razvijenost sportske organizacije 0-50;
– kategorija u koju je svrstana sportska organizacija prema pravilniku o kategorizaciji sportskih organizacija 0-40;
– broj sportista u kategorijama (pioniri, kadeti, juniori, seniori) 0-50;
– zastupljen sistem ekipnih i pojedinačnih takmičenja (opštinska, regionalna, republička i učešća u zajedničkim takmičenjima) 0-30;
– broj stučnih kadrova 0-30;
– broj sportskih objekata opremljenih za održavanje republičkih i međunarodnih takmičenja 0-10;
– ostvareni sportski rezultati ekipe i pojedinaca na takmičenjima 0-50;
– programi za specifične sportove: moto sport, sportski ribolov, sportski ples, speleolozi, planinari, arting, aero sport, peintbol, boćarski i dr. 0-50.

 

sk_leotar5_mojahercegovina
Prostorije ŠK “Leotar” nemaju mokri čvor

Prema Miljkovićevim riječima, posebno je interesantan podatak da su jedina dva kluba koja u Republici Srpskoj nikako ne funkcionišu iz Nevesinja i Trebinja, a to su, kaže, u isto vrijeme jedina dva kluba u Istočnoj Hercegovini koja su iznjedrila velemajstore – Anu Benderać i Slavišu Brenja.

– Da bismo otišli na jednu šahovsku ligu, potrebno nam je od 15 do 17 šahista. Dubrovnik nas zove, Federacija takođe, ali mi ne možemo da platimo ni troškove puta, a kamoli šta drugo. Opet, da bi krenula škola šaha, potrebno nam je najmanje 12.000 maraka na godišnjem nivou. Šah polako odumire i ako nešto ne preduzmemo sad, do kraja godine moraćemo odustati od svega – zaključio je Miljković za „Moju Hercegovinu“.

Tagovi:
Autor

Jelena Denda Borjan

Diplomirala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od januara 2013. do novembra 2017. godine novinarka internet magazina "Moja Hercegovina"

Svi tekstovi autora