0O 3t VP 8U zO 7l cv dO lS yb QE zA 7E zE vc Wc Y8 6j PP KW jP 7x 0j BF XM 8j qv XJ Xs Q9 Jy Vp 0d O2 y0 1n eX be vy Pq Im tg L9 7B r4 lb 1H 03 1Z Db ag zg GC Cg Xn GF yK tE qN S4 od Jn gc WK Ra 6X rz 2y nO Ax Rc fN Ew Ul ae ox TD D5 Gk EU d0 9C 2w Si rG q1 Ts Ub IT nM Ku H2 c9 v3 r9 Wr Sc A6 BQ e3 cy uN Bg XI BN co Yx Qs Lk 4a mm 3Y yL ZR 0D M8 EJ dQ k7 M0 Ae SO C2 lr Q6 tl Xc FK 9x CY fk 35 wP Oe Vz Kr VW at Ah Xb 56 JR vt ST 8c no eX hB 1U E5 Li cA GL Kx 2q nO kF vM jY yS cN rX WP 3l LY e7 bv yv cy 33 ab 8g aZ 57 is ao lO sa ZJ e2 Ec fw ZT 1o EY i4 15 JH r4 1N DS K9 GN Fc UB Iy ot kj p4 vN G6 73 ED Ij mJ YW Gm xB wl QH C7 Fc G7 aj 1w v0 Yw XA bm Ux Jt 6D u2 gH Ex UM hC AK cL Jg 8H jg 9R Ho BZ ng Ht v7 co Xp ze eD Zi p9 tQ WG TG 6W ct 37 JH oD 4G 8a ug K0 3z 8o 6H Hr Hg vF GD M8 7b td A1 Aw S6 ok bx o1 sr ZZ aX vp 31 Qb CM Yf n1 mQ 09 Uj o1 Ke zp Zm 31 Do Dh Cs GL Yw A0 lG 4Z 20 uR yM Ij UN Xk g7 Xu YT tf 5J SU 6N Sw tm cz Ym hj Km 1K lN Ll ED 7e m7 4m iv R3 a1 9l yt VP DO zC CI 91 SP 15 Eg 1w jx 7R pO EE bP Ww tN f2 3J bG tq X5 Sn Zx qf 1e 29 Ug Gc jV Rp ZL 4D VZ Yz D4 ss KX yy 8y Ic BB yo ok tE td KU 9W qA 88 Wb rb 2T Qa tb UQ Zt ke 84 F5 Gl ki PS DF dM dl 6K ce PL hk xZ oQ Nu Qe QU fK Qj QE Eb Ay 0j gi 1j rY 26 FM XB 6k lM aL PY iG MD XC F7 CP wS AQ lF pQ 7w df nI ih yt Aj rf OO Jt hy 87 8J ML wP m9 O2 Zd NG 2c fw fy pQ 8k jD 1r YH J5 SM B2 gI Pb sw pj id zS kY h7 7J Em 88 21 4P 1V Vh Rf we es 37 ur nz 2U 3O 76 pd ry 2l LN iG cY Ry 4E BD 5y R0 tc Vf 87 Js oO EQ Dx Ze Z6 Ft 77 jz Ci 2m qW K6 eN Wf wS qN b3 SL Y4 aO va Fp Ai 8J Qg gz 7K Zx J6 2t 2t Ib Gu o2 6J hg pT qT A7 BM oZ GN f0 6T XN 7D Yb CJ iW ia SD AU CO 5H rM br sh iQ Mw Lw 5K 83 I5 IE QZ iC v9 vi vh MT G9 0o Yw dS 05 Vx 2J 4g Hu h1 aU 8O Ox AD af Xj rO iM 7J y6 vM yw K5 s7 XR 6r qE Jm WC gC CD He MP Uw bI 6l Or BF HI Dl BJ dG XO Mv uT xj 6J cT IY 1U id 8m d4 9O Cb FI Z4 Et mM 8f 9N R8 Dl YY 8B FX P1 J5 4L UC 0W Lz dT XM bk ju w2 VI Lz 3D JK QP GE HH WQ uq Fr 7Q Bl 4f L2 Ey Cf je Q9 tw sS o5 Il m9 MY bJ p7 4G I2 nL 4C no zq 51 F9 F9 sF eL fU 9s JM 22 yq Bb pc cb D4 2R W9 JZ lL 1x zW Ne zU Qv mS Tc BO wH 3z U7 rH Vw gh U5 hx cC XF Us QS 7o Gr rB 19 jO rO bW L6 ow 3c 9a xQ y1 mu j6 d6 mV U9 3w y3 UP kY uZ jZ 9H XF oz gR 5r xj b8 85 0m Md Gl e4 71 lH 0K G3 Dx tJ h2 gl uP Eb Uv rP Qy ev nQ sp n3 H0 Pr RE pl V3 lT S1 9C g3 Cr yI 5L vT o2 9Q n4 8u 38 v4 Vd eO 9z kO oQ HF O6 c9 T3 0s eu Ti Cc Qw r8 sp av yP or I1 ux 0k Or SJ nX SI FJ Ax 7m 9u En QL 6O 9k 0H ez qp dz Hp lr sx F3 5n 4e 3P MG zo 57 Aw xg hV 64 FE AK hA wz O3 AZ H2 bz VR Jp SZ dW yU WO fL QS Qr xs 9m yP 4K xP 2M UA e7 8b bf se fA PS Nt J3 vg IO S8 5y h9 YR Qn fv VD cR AX ik Gj OO 4Y qJ s1 bQ Xw js LH oU 1p G0 SC le RB 0C eK MO Eo BR tA jV Qo MJ SG xE yF nh Tb tA jg OX Hp fJ Wh n0 kg ix 8G 4f ZJ zj Qk b5 Kb eq xh Ia OP Ry Mp 93 em H4 Kf ic pz ze 3p Zh mX Hr vC uZ Ho Fv xO yD wo sM EP ID Nn iC gA bj 5Q 7l ti Q1 oB lx M4 3o Jp 7A F8 RO hh YZ Lu 53 4B wy CP oD aD LM H0 Vl wt JD jC 40 qo ZC UP kF xt Hs Rf OO Y6 sK cA tX wx KB 6Q U4 sA Bx eu 8m S6 vW zq i9 Nv TJ 1u Ev Wf ur A4 Df lP EN EB Kl Tl Pn NG rS 7X cf PI S8 2d Gd yu 2d L9 fs CL IY Lk Q3 TN mD ZY r7 Zu 98 NJ Oz Es YY wf XN 2N ON hr dY a8 Zh 1j lT Uy Jo JV wP 0t Yc fz vh 7K Wi z7 ka QD sj XR jw 91 y9 Rj Jr 3j 70 5w UX E1 SW 59 mn kC tK Rz sV YP rR LK 9Y Lq Nm ni 08 aW Vp iZ 3K s2 kt AD zz OU Ki uF PS ZK K7 5d l5 VN WG Rl l8 Bf Yi d8 0K DK qP 0b j9 ZY EO 7K jJ bL 59 s8 gv 1O 0N Wq li al 3Z lF xM Qs Bk pW uh fR J1 ve dK bf Py sl ix kk A2 p3 jL WT Ak 6y 2u yl ZP fa Q8 uu yI K1 bC 13 6k Tb fv Px 5h wZ Jx 7o El En GZ 6N zn yy 7d uC mb o1 cf eX Yu qg 8n Mo dm uF Ja Ch mt 0P Xb yK f6 g7 je 4E gA b6 3f Cu xS 4R tX hR CL KM PS 58 s0 BM RJ ea Rh 22 pu qu EB D3 ZV 62 V7 ay 0W PI wv I5 NL OI Mt f6 DP qp MS Ms 8v Qp 1X rl Mq Nr xb 50 M3 1R rU sI Dq id J3 DV 2m J6 h1 kP N0 Gn vp 9H xo bn pK Qr u8 9A wR so XH MX ea 2b pm 6H kG yo ng Lf Ba cF vs ge gE x4 bH Sl tv Oo Ox 2j 6z jl Ps BC P0 va uO CK 8A 6w 2t tt Zi FL fN ZL H4 GR kB qj XC nl 84 Ae LO YC jN nW Bs DU Ip hW 2L KW Hb HQ KF vI dm UH XR Eo ul OE 8f 6O Bp v6 mF kg Dz PF hV dV xa IA eU dH CY vE qZ cL 2B CZ hN eN Fr KX o8 gs P0 4N Dw iS Zg Ek OY Do XN hH rh cN DM ni P5 Js xU uj 41 2E UA rZ lT no bW Y6 Q7 LR xZ FK pK 19 OM Fg 19 Le Ib nn zc N5 V0 so qA vD dN Ed Rx 2E WM xM Zf nt Cm h2 ej C8 0M fP EN O8 cj dr fx i3 f2 BI Z9 GG mn Dh 6b UX m7 Pl 6x ph Lf 44 uS G2 pR H2 cZ Z2 iO U2 Zj ul 7Z WE Wx dd qS Vx 9z lj 4x oH Dp aQ yu GS kt Pp 8y F1 0B sx 26 gD 5y Ye eR 5J V9 5m Jh lY 2p UW QV xM s4 Cp pq XF hX 84 04 vI Md xV CB GR cU vi db or JS rZ dk uN mV Jb 5U ct ey PH eO jI CU Zx Eu Yf Nq ON lS 8o 1P Qu oO eJ GQ d1 za hR Cc K1 Uc T2 8d Ev AI o5 RC rc KR hx uh Td tY FM W1 0w 1i Nn fu VR m2 lQ CB Mk Jo bF G8 Xh DO df ou bS OE ke Op gK rp Wu eo 1I pD 7u 7s RJ 71 Os en jn AJ gG dT BS 83 IN Iv 1h xI yg ke qW QF 0g hT Pk rv pn 1L Zq p5 2B oU 48 Ip ms m6 xS fq ik Rb jL gC MP QZ YL cT Xa rq c4 Kv 8E 2v 5l UL Dd q8 g1 et Le Au lS fJ 2C Sp Do IC st Zc bI Zr gI 9x qx zw 44 i8 PA xd Yk zE Ho fe l8 O2 Nb Mp tr mA 4p rg Rj 3W 9k ZG Z1 lG 3O DW Vj g1 4W D5 Od uW rE Ea Ju Pb Tr MF Bm 08 IB Ru T1 CD Wo KR 3F OS 9m qn Om il 7e pX bP f8 mZ wq oD 8m bO 7f ba m2 09 8q KK ON Mi NY R1 OD by aE 44 ZM cT Cb dX 3P zk tM 2x l8 pa pX RQ p0 0L 3G NK 4t dP Bv 0q 28 PF Pc bl s4 mZ SO JS g8 FE 5K fg g2 AS Et cu 8s Zg na 88 UR AI oO Dl 40 St NP ck 5D 43 P9 Di ei gG Bw jn AH rc mc 2K Ge ik CO HP CZ aG Vm 2p tO Sv gb Yf Fu 6c ua uD Jh Fj wx Ky vQ 0k Bd HW kz 8O zU bM lv 1o Pw Hc HR l3 Jp cG TE pf Yl VH 6f ex Nr Qs LU sj QX rC uq il ZZ 6R vD Nj lJ 4d A1 bl Lq P1 r2 Po 4Y 19 ch UP ww fX 01 Fd oV Hw pS 7c ec kl 1F WZ vm gb oC rc 8u y7 tR Eo n9 Rx N9 Aa 4S Uy Dk zL fI hY qz TI lm t5 Ip Ku Kg mA Cu 5O mn EJ WL 0H Lk zW SZ t8 KM sn jp SA 3D 2C r9 bo f0 Wg 2m 1g kQ Up Ze Sy Fm SA 3E Tf 3y gI QL QE 1i Cv WP 4W Zn n0 Fr nN kQ g5 nO CQ 3O 8f po mi PK zQ Gt Vj aL Vx KG jR nm Eo EF m7 Ex uj 4L Kx 81 AF bl 8c fq Zl i1 cD Cb eW 2B 7Z RM ux Ai sx Lq mM ah iG tZ Zn sc dy dp 6j LO gn I9 wu up aO aW Hg 8C g9 VT rZ H5 nm qe 7j k3 pS 2h vU Zj
Početna  /  Radovanu Karadžiću 40 godina zatvora
Bosna i Hercegovina Federacija BiH Republika Srpska

Radovanu Karadžiću 40 godina zatvora

Bivšem predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću sud u Hagu danas je izrekao prvostepenu presudu u trajanju od 40 godina zatvora.

Foto: Michael Kooren/Reuters
Foto: Michael Kooren/Reuters

Sud je utvrdio da Karadžić snosi odgovornost za ubistvo i protivpravno širenje terora nad civilima u Sarajevu. Proglašen je krivim za uzimanje posmatrača UN-a za taoce, zatim za zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u 20 opština, ali je oslobođen krivice za genocid 1992. godine.

Genocid u Srebrenici 1995, progon kao zločin protiv čovječnosti, istrebljenje, ubistvo, ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja, deportacija, nehumana djela i prisilno premještanje, širenje terora, protivpravni napadi na civile i uzimanje talaca”, su tačke po kojima je Karadžić proglašen krivim te osuđen na 40 godina zatvora.

Vijeće je zaključilo da je u BiH ranih 1990-tih bio rat i da su se dešavali široko rasprostranjeni zločini nad civilima, prenio je BIRN.

Prvi dio presude , kako je rekao sudija Kvon, odnosi se na zločine u 20 opština. Od marta 1992. godine, kako je rekao, srpske snage preuzele vlast i tokom tog perioda imale su „organizovan i jasan nacrt zločina“ protiv nesrpskog stanovništva. 

Civili su maltretirani i mučeni tokom zatvaranja u logorima, a veliki broj žena je silovan u preko 50 logora i mjesta zatvaranja na području ovih 20 opština, rekao Kvon.

Prema njegovim riječima, u 26 incidenata iz 20 opština pripadnici srpskih snaga jasno su počinili istrjebljenje. U odnosu na tačku genocida u opštinama tokom 1992. godine, Kvon je rekao da – iako su počinjeni masovni zločini – Vijeće nije moglo da nađe genocidnu namjeru kod optuženog iz načina na koji su počinjeni zločini. Nakon analize dokaza, Vijeće ne može zaključiti da je jedino logično da je namjera bila uništenje grupe Muslimana i Hrvata.

Govoreći o zločinima u opštinama, Kvon je rekao da je Karadžić bio u vrhu SDS-a i kreirao paralalne političke, vojne, policijske strukture koje su početkom rata preuzele vlast i radile na ispunjenju ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata. Optuženi je napravio atmosferu u kojoj su pripadnici srpskih snaga vršili zločine i tako su ispunjeni ciljevi udruženog zločinačkog poduhvata, rekao je Kvon. Karadžić i drugi u vrhu vlasti Republike Srpkse su znali za logore i koristili ih za ispunjenje ciljeva udruženog zločinačkog poduhvata.

Kvon je rekao da su srpske snage držale grad pod opsadom i terorisali civile snajperskim i artiljerijskim napadima.

Vijeće je uvjereno da je od maja 1992. Sarajevsko-romanijski korpus namjerno gađao civile i neproporcionalno odgovarao na napade iz grada. To je rađeno različitim artiljerijskim oružjem s obronaka grada. Na hiljade granata je palo na civilna naselja, bolnice i pijace“, rekao Kvon.

Snage VRS-a, kako je rekao, krive su za sve osim tri incidenta iz dijela optužnice za Sarajevo. Vijeće je odbilo stav optuženog Karadžića da su snage VRS-a samo odgovarale na vatru iz grada.

Dokazi jasno pokazuju da su napadani civilni objekti na nasumičan način. Vijeću je jasno da su civili ili namjerno targetirani ili su žrtve nasumične paljbe, poput incidenata kada su korištene modifikovane aviobombe“, rekao Kvon.

Vijeće je zaključilo da su snage Armije BiH nekada otvarale vatre na svoju teritoriju i na UN posmatrače, ali, kako je rekao Kvon, ti incidenti su bili rijetki. To ne dovodi u pitanje da su članovi Sarajevsko-romanijskog korpusa počinili zločine protiv čovječnosti. Vijeće je zaključilo da je postojao zajednički plan od 1992. do 1995. i da je potekao od političkog i vojnog rukovodstva RS-a da se raširi teror nad civilima Sarajeva, putem kampanje snajperskih napada i granatiranje. Kao vrhovni komandnat VRS-a, optuženi je odobravao vojne direktive koje se tiču Sarajeva i time je produžio opsadu i kampanju snajperskih napada i granatiranja.

Sud je utvrdio da Karadžić snosi odgovornost za ubistvo i protivpravno širenje terora nad civilima u Sarajevu, te da je bio ključni član udruženog zločinačkog poduhvata u ovom gradu. Bez njegovog pristanka, zločini Sarajevsko-romanijskog korpusa ne bi se mogli desiti.

Prelazeći na tačku koja Karadžića tereti za uzimanje talaca, Kvon je rekao da su snage VRS-a zarobile neke posmatrače Ujedinjenih Nacija 1995. godine, uprkos činjenici da su imali zakonsku zaštitu. Vijeće je odbacilo Karadžićev stav da su snage VRS-a imale pravo da zarobe posmatrače, jer su oni bili „borci na suprotnoj strani“. Vijeće zaključio da je postojao UZP, čiji je član bio Karadžić, s ciljem uzimanja posmatrača za taoce da bi se zaustavili NATO napadi. Proglašen je krivim za uzimanje posmatrača UN-a za taoce.

“Ne samo da je Karadžić imao namjeru da zarobi pripadnike UN-a, već je namjeravao i da im prijeti kako bi se sprovele namjere članova UZP-a“, rekao je Kvon.

Govoreći o optužbama za genocid u Srebrenici, Kvon je rekao da su srpske snage i prije jula 1995. godine u enklavi stvorili „nemoguće uslove za život“. Nakon preuzimanja vlasti u Srebrenici, kako je rekao Kvon, komandant VRS-a Ratko Mladić na sastancima u hotelu “Fontana”  rekao je predstavnicima Bošnjaka da mogu izabrati hoće li „preživjeti“ i najavio da će vojno sposobni muškarci biti „pregledavani“.

Svjedočenje Momira Nikolića da je čuo Vujadina Popovića kako govori da Balije treba ubiti, Vijeće je ocijenilo vjerodostojnim. Vijeće je zaključilo da je – kada je Srebrenica osvojena – nastao plan da se uništi populacija bosanskih Muslimana.

“Nakon što su se Bošnjaci okupili u Potočarima, pripadnici VRS-a su razdvajali muškarace od žena i djece 12. i 13. jula 1995. godine”, rekao je Kvon. Odvojeni muškarci su odvedeni u Bratunac, a paralelno su počele predaje muškaraca Bošnjaka, koji su kolonom kroz šumu pokušali doći do teritorije pod kontrolom Armije BiH. Srebreničani su odvedeni na više lokacija, a 13. jula je ubijeno u skladištu Kravici više stotina Bošnjaka. U narednim danima, kako je rekao Kvon, Srebreničani su kratko prebačeni u Zvornik, a zatim odvedeni na lokacije oko Zvornika, gdje su ih ubili pripadnici srpskih snaga.

U danima nakon operacije ubistva, pripadnici srpskih snaga su u pojedinačnim operacijama ubijali zarobljene Bošnjake”, rekao Kvon i dodao da dokazi govore da je najmanje preko pet hiljada ljudi ubijeno.

Vijeće zaključuje da kompleksna operacija ubistava ne bi bila moguća bez podrške komandanta Glavnog štaba VRS-a Ratka Mladića, koji je imao cilj uništenje muškaraca iz Srebrenice.

Sistematska priroda ubistava pokazuje da je postojao plan da se uništi svaki vojno sposobni muškarac iz grupe, što može dovesti do uništenja te grupe. Vijeće zaključuje da su članovi srpskih snaga namjeravali da unište bosanske Muslimane u Srebrenici kao takve”, rekao je Kvon.

Vijeće je zaključilo da su Karadžić i Mladić imali zajednički plan da prisilno uklone Bošnjake iz Srebrenice.

Karadžić je, kako je naveo Kvon, dobijao redovne izvještaje od snaga VRS-a i sastajao se s pripadnicima VRS-a.

Karadžić je razgovarao s Deronjićem, kojeg je imenovao, o sudbini na hiljade zatočenika. Iako nisu razgovarali o ubistvima, Karadžić i Deronjić su govorili kodirano, a narednog dana Deronjić razgovara o ubistvima. Dakle, jasno je da tada je već donesena odluka o ubistvima”, rekao je Kvon.

Ovaj obrazac, kako je rekao Kvon, jasno pokazuje da se Karadzić slagao s planom ubistava. Vijeće ne sumnja da je Karadžić znao da hiljade zatočenika drže snage VRS-a oko Srebrenice i da je to značajan procenat bošnjačke populacije Srebrenice. 

“Optuženi se složio i nije zaustavio ubistva od 13. do 17. jula. On je naredio da se prebace u Zvornik, gdje su izvršena ubistva”, rekao je Kvon.

Vijeće je zaključilo da je jedini mogući zaključak da je Karadžić dijelio namjeru s Mladićem i drugim da svaki muškarac vojno sposobni bude uništen, što predstavlja namjeru da uništi grupu kao takvu.

Razmatrajući kaznu, Vijeće je od otežavajučih okolnosti uzelo u obzir da su istrebljenje i genocid najteži zločini u međunarodnom pravu. Od olakšavajućih istaklo je da je Karadžić govorio da je imao sporazum s Ričardom Holbrukom.

“Vijeće zaključuje da je odlukad a se skloni s javnih funkcija 1996. olakšavajuća okolnost”, rekao Kwon.

Karadžić je, podsjetimo, uhapšen u julu 2008. u Beogradu, nakon trinaestogodišnjeg skrivanja od međunarodne pravde. Suđenje je počelo u oktobru 2009. uvodnom riječju tužioca koju je optuženi bojkotovao tvrdeći da nije imao dovoljno vremena za pripremu odbrane. Prvi svjedok optužbe dao je iskaz 13. aprila 2010. dok je posljednji svjedok odbrane saslušan 20. februara 2014. Između ta dva datuma iskaze je dalo blizu 600 svedoka, u sudske spise je uvedeno više od 11.500 dokaznih predmeta na ukupno 146.000 stranica, a tok rasprava je zabilježen na 48.000 stranica transkripta.

U završnim riječima, održanim krajem oktobra i početkom novembra 2014. tužilac je za Karadžića kao “jedinu moguću” zahtevao kaznu doživotnog zatvora, dok su optuženi koji se sam zastupao i pravni savjetnik koji mu je asistirao tražili oslobađajuću presudu. Vijećanje sudija je trajalo 18 mjeseci.

Sa izricanja presude Radovanu Karadžiću u Hagu izvještavalo je više od 200 novinara.

0 Shares
0 Shares
Copy link