Početna  /  Nebojša Simeunović Sabljar za MH: Milošević nije imao ministre sa četiri razreda osnovne škole
Kultura

Nebojša Simeunović Sabljar za MH: Milošević nije imao ministre sa četiri razreda osnovne škole

Beogradski pank rok bend ”Dža ili Bu” nedavno je proslavio 33 rođendan. Od prvih demo snimaka iz 1987. godine preko hita ”Živeo Staljin” iz 1990. godine, kada je bend imao i prvi nastup van Srbije, u Sarajevu, pa do prvog albuma ”Hej mornari” na kojem se našao još jedan pank evergrin – ”Sećam se”, ovaj bend je bio i ostao beskompromisan. Baš kao što kaže stih pjesme ”Drugovi” (sa albuma ”Spremanje ribljeg gulaša iz 1993.) – Godine, godine prolaze, a mi još uvek ležimo na dnu, godine su zaista prošle, izmaglile u nadi da će biti bolje, ali… Frontmen benda ”Dža ili Bu” Nebojša Simeunović Sabljar govorio je za internet magazin ”Moja Hercegovina” o proteklih tri decenije i kusur benda, o tome po čemu će pamtiti devedesete godine prošlog vijeka, zašto je današnja vlast gora od Miloševićeve, medijskom mraku i značaju ujedinjenja u borbi protiv ”kartela” (kako Simeunović naziva trenutnu vlast u Srbiji).

Za početak razgovora, Nebojša Simeunović Sabljar nas je ”provozao” kroz 33 godine benda.

”Bend osnivamo 1987. godine, kada radimo i prve demo snimke. Pesma ”Živeo Staljin” sa demo albuma iz 1990. postaje hit na prostoru tadašnje Jugoslavije a u tom periodu počinjemo nastupati van Srbije i u Sarajevu beležimo prvi takav nastup. Prvi album ”Hej mornari” objavljujemo 1991. godine na vinilu. Izdvajaju se pesme ”Živeo Staljin” i ”Sećam se”. U vreme najveće krize, 1993. godine, za nekoliko dana snimamo drugi album ”Spremanje ribljeg gulaša”. Pesmu ”Drugovi” sa tog albuma i danas sviramo na svakom koncertu. Naš treći album ”Strašni sud” izlazi 1995. godine a on ostaje upamćen po pesmama ”Ustani i kreni” i ”Večna lovišta”. Tiraž od 12.000 diskova bio je respektabilan u to vreme. Naredne godine smo održali čuveni koncert u prepunoj bašti Studentskog kulturnog centra u Beogradu. U godini koju je obeležilo NATO bombardovanje, zbog kojehg smo i prekinuli turneju, objavljujemo album ”Kao da ničeg nije ni bilo”. Dešava se prekid rada benda, a 2003. godine ponovo se okupljamo i sviramo na festivalu Exit. Na albumu ”Ultra muk” iz 2007. godine eksperimentišemo sa težim metal zvukom i elektronikom. Iste godine sviramo kao predgrupa bendu ”Kaiser Chiefs” u Beogradskoj Areni. Na stari zvuk vraćamo se 2012. godine, albumom ”Kukovo leto” koji objavljuje PGP RTS, na kojem se izdvaja pesma ”VIP”. Sviramo u preko 50 gradova, u okviru velike turneje. Zbog pesme ”Diktatore” koja se našla na albumu ”Sedma sila” (2016.) dolazi do zabrane nastupa benda i hapšenja, a na tom albumu se našao i hit godine, pesma ”Gasio sam mrak”. Naredni album smo objavili 2019. godine, nazvali smo ga ”Glasno i jasno”, a pesma ”Ja smejem se” obeležava svaki naš nastup i postaje svojevrsna himna protesta i neistomišljenika aktuelnog režima. Nedavno smo objavili pesmu ”Revolucija” kao najavu za novi album čiji je izlazak odložen zbog COVID – 19 pandemije.” – rekao je Nebojša Simeunović u uvodu u razgovor.

Dža ili Bu 1987. godina Foto: Privatna arhiva

Pritisci, hapšenja, cenzure… Čini se da je slobode u medijima manje nego ikad prije, stoga sljedeće pitanje za Simeunovića odnosi se na to koliko je teško danas se baviti beskompromisnim rokenrolom a kakva je situacija bila ranije?

”Uvek je bilo podjednako teško. Ako hoćeš da imaš kritički stav onda trpiš i posledice od medijske  blokade pa do zabrane nastupa. To je cena koja se plaća, ali nam nikada nije bilo žao jer smo ostali verni onome što radimo svih 33 godine.” – kaže Sabljar.

Dža ili Bu 1992. godina Foto: Privatna arhiva

Pored toga što su devedesete godine prošlog vijeka bile ”okupane” ratom i svakodnevnim tenzijama, po čemu će frontmen benda ”Dža ili Bu” još pamtiti ovaj period?

”Pamtim ih po optimizmu i nadi koje smo imali u bolje sutra posle promene sistema pogrešnih vrednosti i ludila. Nažalost to se nije dogodilo već se sada nalazimo gde smo i bili.  Devedesete takođe pamtim prvenstveno po dobrom rokenrolu. Stalno se forsira novi talas i osamdesete ali ja mislim da su devedesete bile najplodniji period koji je dao mnogo sjajnih bendova koji i danas rade i stvaraju odličan rokenrol.” – rekao je Simeunović za naš magazin.

On dodaje da teška vremena uvijek rađaju dobar rokenrol.

”Uvek teška vremena daju bolji rokenrol. Bitlsi, Stonsi, Hendrix i Dorsi u vreme vijetnamskog sukoba i slično su najbolji primer.”

Tih devedesetih snažno su se suprotstavljali Slobodanu Miloševiću, danas se, čini se još snažnije, odupiru sadašnjoj vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Upitan da uporedi ta dva ”fronta”, Sabljar kaže da je danas ipak teže.

”Mislim da je danas teže iako je to manje – više ista ekipa ali sada iskusnija u manipulaciji. Stvari se nisu promenile jer nije došlo do lustracije, nije bilo 6. oktobra. Milošević je imao dosta obrazovanog kadra iz stare Juge i nije imao ministre sa četiri razreda osnovne. Tada je postojala skupština, stav se ipak poštovao i ipak se tada radilo o političkim strankama na vlasti. Danas imamo jedan klasično organizovan mafijaški kartel. Enormne krađe i manipulacije u koje su svi uključeni i svi imaju svoj udeo. Piramidalno postavljen sistem od glavnog bosa preko lokalnih kabadahija do botova kao najnižeg oblika borca kartela. Vođa je doveden do nivoa božanstva a njegovi obožavatelji su na nivou sekte. Oni su Milošević verzija 2.0 Pro… Sve što je imalo mozga pobeglo je odavde a ovi koji su ostali taman su na intelektualnom nivou koji je potreban da se njima lako manipuliše.” – govori Simeunović bez dlake na jeziku.

Komentarišući vanredno stanje i mjere koje su donošene, kao i nedavno izlaženje Srbije iz vanrednog stanja, naš sagovornik kaže da nikome više ne vjeruje poslije nebrojenih laži.

”Pa ja realno ništa više ne verujem. Kako da veruješ u bilo šta, u njihove brojke ili mere ako si do sada čuo milijardu laži od istih ljudi. Treba znati da u ovakvom sistemu kakav je, svako ko ima neku funkciju mora biti pripadnik kartela. Do funkcija se dolazi članstvom u kartelu a ne svojim kvalitetima i znanjem. Kako onda verovati takvoj “struci”.” – pita se Sabljar.

Dža ili Bu 2020. godina Foto: Privatna arhiva

O bipolarnosti Srbije, tačnije snažnim podjelama i načinu prevazilaženja trenutnog stanja, Simeunović kaže da je sada bitno da se svi neistomišljenici Aleksandra Vučića i politike koju on predstavlja moraju ujediniti, bez obzira na stavove i ideološke razlike.

”Treba znati da je Srbija trenutno podeljena država. Sa jedne strane postoje članovi kartela koji ubiru sve privilegije od dobijanja posla pa čak i do dobijanja plate za fiktivno zaposlenje. Svi oni ne odgovaraju pred zakonom isto kao i oni koji nisu članovi. Zato mi sa ove druge strane treba da ujedinimo snage bez obzira na političke stavove, opcije, leve, desne i slično, u borbi za poštovanje ustava i zakona, u borbi za normalne demokratske izbore.” – kaže Sabljar za MH.

On dodaje da postoje neke nove političke opcije ali da u medijskom mraku one ne stižu do većeg auditorijuma.

”Ima naravno puno novih opcija samo je većina ljudi još uvek ne vidi. Kada se mediji otvore prema svima siguran sam da će se stvoriti i razne nove političke opcije. Jedini uslov je rušenje kartela i izlazak zemlje iz okupacije kao i suđenje svima koji su se ogrešili o zakon. Ovo se nije dogodilo posle promena devedesetih i zato smo se vratili u isto a po meni i gore stanje.” – kaže Simeunović.

Za kraj razgovora, Sabljar šalje poruku mladima širom regiona.

”Budite svoji, mislite svojom glavom i ne dozvolite da vas mediji manipulišu!”

Bend ”Dža ili Bu” doživljava drugu mladost, vjerovatno i ne sanjajući da će poslije rušenja režima Slobodana Miloševića ponovo morati zbijati redove i stajati u prve redove odbrane dostojanstva. Oni su očigledno spremni za novu revoluciju, jer kako reče Sabljar ”Nema poslednje revolucije – revolucije su večne!” i dodaje za sam kraj:

”Ljudi se jednom zajebu ali iz grešaka se uči… Ako se nešto desi neće biti isto…”

Revolucije zaista jesu vječne, dizaće se bune i sutra, možda i danas, jer dizale su se i juče. Stihovi pjesme ”Drugovi” stare skoro 30 godina danas djeluju proročki, kao danas napisani. To je baš zato što nema posljednje revolucije i nema posljednjeg režima…

…Godine, godine prolaze

a mi još uvek ležimo na dnu

i starimo, polako starimo

i stvari nam iz ruku izmiču…

 

Igor Svrdlin

14 Shares
14 Shares
Copy link