Oni koji su odrastali devedesetih, a koji nisu bili dizel i/ili turbo folk, već su te turobne devedesete utapali u žestokim zvucima gitare onda sigurno znaju za Tozu Rabasu. Punog imena Svetislav Todorović, nakon kratke avanture u bendu Kralj vuk u rodnom Aranđelovcu osniva bend Zvoncekova bilježnica. Priča o Zvoncekima dakle počinje 1987. godine, a prvu postavu su, pored frontmena Toze, činili Vuja (gitara), Fumarone (bas gitara), Vesko (oboa) i Boban (bubnjevi). Ovaj bend od početka krasi snažan autorski pečat, duhoviti tekstovi i Tozin prepoznatljiv i originalan scenski snastup. Nakon nekoliko demo izdanja među kojima se izdvaja ”Retrospektiva 1988-1991”, objavljuju prvi zvanični album ”Inženjeri ljudskih duša” koji je po mišljenju mnogih bio jedan od boljih albuma te 1992. godine, kada je rokenrol u Srbiji u pitanju. Slijedi album ”Mrzim svoju mesnu zajednicu” koji je objavljen 1994. godine da bi 1998. godine objavili album ”Gavrilov princip”. Nakon toga slijedi pauza, a na scenu se vraćaju albumom ”Beš muziku uz koju ne može da se igra”. Nedavno su objavili novi singl koji najavljuje album koji bi se uskoro trebao naći pred slušaocima. Svetislav Todorović, kojeg ipak više znaju kao Tozu Rabasu, pa ćemo ga tako i oslovljavati, za internet magazin ”Moja Hercegovina” govorio je o šumadijskom pank trojstvu (Trula koalicija – KBO! – Zvoncekova bilježnica), devedesetim, današnjoj sceni, političkom stanju u Srbiji, dokumentarcu o Zvoncekovoj bilježnici i još ponečemu…
Evolucija odmiče a mi smo sve manje ljudi…
1. Kako danas vidiš i opisuješ Zvoncekovu bilježnicu, 36 godina nakon osnivanja benda?
• Mi smo još uvek devo band, sa najvećim brojem privatnih akorda u regionu. Inspiracije za nas je uvek bilo i biće, komentarišemo na naš način sve ovo oko nas, po principu – za budalu i na svadbi ima posla. Kad kažem devo band, mislim da smo u jednom procesu deevolucije-evolucija odmiče, a mi smo sve manje ljudi, kako neko reče. Na kraju se postaje majmun. Bitno je da je energija tu, ideje su još uvek tu, jer dok bude ljudi, biće i samara. Sviramo da ne bi kopali – plaćamo da bi se dopali. Koprolaličari i koprofagičari sa ovih prostora, kojih je sve više, uvek nam daju neki motiv i inspiraciju za dalji rad. Našu publiku još uvek čine pohapšeni slušaoci, a biće ih sve više i više, kako vreme odmiče. Seti se pesme ”Pohapsiše celu svadbu” i ”Gutenbergova štamparija” – ,, zubi su nam polomljeni i sva slova su pogažena i senke su izgubile genitalije, zašto bih govorio o nekoj muzici”.
Totalni mentalni holokaust!
2. Gdje je danas ona energija iz devedesetih koja je kroz rokenrol vukla mlade u zdrav razum i često bila jedini kritičar tih ratnih, a i mimo rata svakako opasnih devedesetih? Ko su mlade snage koje su zamijenile vas veterane?
• Mislim da nikada nije bilo ovoliko bandova i da energija ne izostaje, samo je problem u drugoj stvari. Rokenrol više nije fazon, nekada je publika, posebno 80-tih i 90-tih disala sa tim bendovima. Tim bendovima se verovalo. Jednostavno, bendovi nemaju gde da sviraju, a energija koja se akumulira je ogromna. Sada imaš problem da nema publike. Pojavio se internet, pojavili se drugi pravci u muzici. Na internetu živiš dva-tri dana i posle toga ćao.Mediji su rokenrol bacilli u ćošak. Ja često kažem da kod nas scena i ne postoji, postoje pojedinačni događaji. Festivala je gomila, svaki grad ili selo dobije festival, a preko cele godine ništa. Za rokenrol treba kontinuitet, tu publiku moraš da neguješ i stvaraš. To se jednostavno ne nudi. Nudi se samo šund i kičeraj. Koprolaličari su na sve strane,u medijima posebno. To je trend i tome se uče mladi. Kao, evo vam uradite taj letnji festival, zamažu vam oči i budite srećni zbog toga. Zato je opšta jagma za festivale. Mi kao udruženje Arandjelovac calling, kad kažem mi, drugar Zlaja Kolić i ja i još par entuzijasta, ljudi iz grada – Sneža Lazarević, Ljuba Dragojlović, radimo u Aranđelovcu jedan festival već osmu godinu – Aranđelovac zove koji je posvećen tim novim, mladim snagama. Nećeš verovati koliko samo materijala dobijemo iz celog regiona i koliko se afirmisanih bandova javi sa imenom i prezimenom, da sviraju za bagatalnu cenu. O muzičkom tržištu da ne govorim, jer da bi ono postojalo, mora da postoje još neki sastavni elementi koje čini – izdavaštvo, muzička kritika, klubovi i mediji. Međutim, sve emisije su planski pogašene, a od ovih ostalih elemenata, postoje samo naznake. Negde sam pročitao da je u Engleskoj muzička industrija peta privredna grana. Zamisli onda gde smo mi tu? I to sam negde pročitao, da je neko pričao,da u Londonu postoji 400 klubova gde sviraju cover bendovi i svi dobro rade i žive. To samo cover bendovi. Sad zamisli gde je naše mesto, prosta matematika. Jednom sam u nekom intervjuu rekao pre dvadesetak godina da dolazi vreme kad će se rokenrol slušati po kućama i bendovi će promocije raditi idući po kućama. Dobro veče, mi došli da vam predstavimo novi album, stavite kaficu i narežite malo sira i slanine, da poslužite goste. Jebo svekar u hladnoj sobi one koji će od srpske scene napraviti beogradski pašaluk. Dakle, seti se one naše stvari – uhvati tele i krava će doći sama, sve je rečeno. Izbombarduj tu omladinu gomilom gluposti, nebitnim informacijama, zatupi ih, posle možeš da radiš šta hoćeš sa njima. Dakle jedan totalni mentalni holokaust.
Tri bratska benda…
3. Tih devedesetih, značajan šraf na rokenrol nebu bio je šumadijski pank koji je činila osovina Skaki – Vuja i ti. Kakva su tvoja sjećanja na taj period, saradnju sa Trulom koalicijom i KBO! ali i sa ostalim tadašnjim bendovima? Družiš li se danas sa Skakijem, Vujom i ekipom?
Mi smo radili kao tri bratska banda,bez obzira na činjenicu da su Boban i Vuja bili braća i svirali u sva tri benda. Studio Češnjak je bio epicenter dešavanja i regrutovanja novih snaga. Svi smo vežbali u jednoj prostoriji, zajednički sakupljali tu neku opremu za video produkciju, tako da je to funkcionisalo kao mala izdavačka kuća okupljena oko ovog studija. Ja sam u to vreme počeo da radim neke emisije na radiju i televiziji, u Aranđelovcu, tako da mi je Vuja to slao i ja sam te ljude ugošćavao i sve to emitovao. Malo čudno zvuči da smo uradili samo jednu pesmu gde se pojavljujemo sva trojica iz ova naša tri benda – Letnja noć. U planu je da uradimo još jednu zajedničku stvar i već je urađen tekst za nju i snimljen bubanj i mogu ti reći da je stvar ubistvo. Onda kada je počelo bombardovanje, Skakija su mobilisali pa je bio neki koncert na otvorenom u Kragujevcu protiv bombardovanja gde je bilo 50000 ljudi i ja sam pevao pesme od Koalicije. Tako smo funkcionisali godinama. Naravno da se viđamo i družimo mada se sa Skakijem više čujem i komuniciramo SMS porukama. Evo kada je letos bio taj naš festival u Aranđelovcu svirala je Koalicija i zajedno smo izveli pesmu ”Plakao sam kad je pala Sekuritatea”. Postoje ta izdanja uživo iz KST-a kada sam ih ja najavljivao i gde zajedno izvodimo neke pesme. Sa Vujom sam u kontaktu non-stop, čujemo se redovno i često odlazim u Kragujevac radi vežbanja i rada na novim pesmama. Mada je on tu neverovatan. On uvek ima jedno pedesetak ideja za pesme i sve to zabeleži i snimi pa onda biramo najbolje. Često sam govorio da su on, Vranjković, Radule i Kosta dok je bio živ, takav autorski kapacitet da mogu na svakih 6 meseci da naprave dobar album. Vuja je čudo, on nas sve pokreće na neke aktivnosti, kao pravi dječarac. Malo se to ko seća, mada imam video zapis sa tog spektakla, tamo u drugoj polovini devedesetih sam radio godišnjicu emisije Buka u modi koja je išla na TV Suncu. Prvo je organizovana fudbalska utakmica novinari – muzičari, gde su učešće uzeli članovi KBO!, Trule Koalicije, Blok out-a, Atheista, Novembra,Goblina, a sa druge strane svi tadašnji novinari sa scene iz Srbije. Toj utakmici je prisustvovalo preko 2000 ljudi. O tome je pisao tadašnji Telegraf i taj list još čuvam. Kada se završila utakmica, planiran je bio koncert ali je došlo do frke gde je policija privela Mitu iz Blok outa jer je prebio neke lokalne momke koji su se kurčili hahaha. Sve ti ovo pričam da ti kažem kako je to bilo druženje i zajednička energija.
Sa Novembrom smo često sarađivali, voleo sam sa pokojnim Kostom da pevam njegovu pesmu Irena. U Aranđelovcu sam njima radio dosta koncerata, kao i Atheistima i svima ostalima sa nove srpske scene. Uostalom, kada je bila proslava 30 godina Zvonceka, Atheisti su bili gosti jer je Radule naravno rekao – neizostavno dolazimo. Na tom albumu posvećenom Kosti i Novembru -Tako mlad i tako čist su se našle i obrade KBO-a i Zvonceka.
Das kann nicht mehr, genommen werden!
4. Po čemu se razlikuju Svetislav Todorović i Toza Rabassa?
• Ovaj prvi je jednom rekao – Pametan čovek ni u wc-u nije gladan, dok je drugi, kao Tarabić naših dana, napisao na zidu – Das kann nicht mehr, genommen werden – Ovo se više ne može podneti!
5. Kakav uticaj na tebe je imalo stvaralaštvo Svetislava Basare budući da je tvoje umjetničko ime/nadimak “prevedeno” sa šatrovačkog Zato Basara?
• Ha,ha,ha ti si prvi koji je to primetio posle mene. Ja sam Svetislav, a on je Basara. Ok je Basara, ali nije imao uticaja na neki naš rad. Moraću da proverim da nije pašenog moje šurnjaje ili rod po jetrvi moje pašenaginice?
Zvoncek se za 35 godina samo jednom pojavio na RTS-u i to na trećem kanalu!
6. Ako bi pravili paralelu sa devedesetim u smislu građanskog aktivizma koji je, kao što sam gore već naveo, često bio usko vezan za rokenrol, i današnjim vremenom, šta je to što je gore danas, a šta je to što je eventualno bolje?
• Znaš kako, mi smo od samog početka gurali neku našu borbu i naš bunt. Nismo ulazili u nikakve grupacije i nismo želeli da nas bilo ko zloupotrebljava i iskorišćava a posle samo šutne. Seti se samo bendova koji su vođeni od grada do grada da sviraju pred izbore i na protestima, a nakon toga su gurnuti na marginu, kao i rokenrol uopšte, jer onima koji su tada došli na vlast nije trebao neko ko će ih upozoravati na devijacije u društvu. Taj niz od decenije bujanja nove srpske scene, posle 2000. je prekinut. Seti se samo Radija B92, Indexa, TV emisija – Paket aranžmana, svi su sistematski gašeni. Danas kao što sam ti već i rekao, postoji mrtvo more. Kažem još jednom, za mene rokenrol scena i ne postoji, postoje pojedinačna dešavanja. Mislim da smo sve vreme ostali svoji, gurali smo neku našu priču, proturali neko naše mišljenje, daleko od glavnih medija. Malo će ti neverovatno zvučati podatak da se za ovih 35 godina, Zvoncek jednom pojavio na RTS-u i to na trećem kanalu – sve sam ti rekao. Pank je bunt, stav! I još jedna stvar mi je vrlo bitna – mi zalutale publike nemamo. Oni koji dolaze nas da slušaju, sigurno nas nisu viđali po televizijama i čitali o nama u novinama. Oni koji nas prate i vole, to rade od početka do kraja. I na to sam ponosan.
Da postoji ozbiljna država, za dva dana bi svi odgovorni bili uhićeni i po kratkom postupku se našao odgovorni
7. Kako vidiš trenutno stanje u Srbiji? Kako komentarišeš priču oko Rio Tinto koja se već provlači nekoliko godina? Kako vidiš tragediju koja se dogodila u Novom Sadu i uopšte kako vidiš trenutnu vladajuću strukturu u Srbiji?
• Bolje reći Rio Kinto. Jasno je tu šta se dešava, samo što se mnogi prave ludi, kao da će se to desiti tamo negde, daleko od nas… Često volim da kažem – kad bog hoće i bik se oteli! Biće onako kako gazde kažu. Pogledaj samo po internetu, šta su ti rudnici napravili od okoliša po svetu – katastrofa. Pita li neko žabu kad se bara zatrpava? U vezi ovog drugog dela pitanja, rećiću ti ovo – imao sam neku šupu iza kuće u kojoj sam držao drva i rešim to da srušim i napravim sušnicu za meso i drugu šupu od čvrstog materijala, na postojećim gabaritima. Kada sam to sve završio, u roku od 15 dana stiglo mi je rešenje da to srušim jer sam pravio objekat van postojećih gabarita i morao sam da platim debelu kaznu naravno. I sve to srušim i podvedem pod postojeći gabarit. Čitao si verovatno kako je onaj lik napravio dvorac gde je imao dozvolu za 2000 m2, a napravio 6000m2 i to na kakvoj lokaciji. Koga za to zabole? O tome se pričalo jedno desetak dana i preko toga se prešlo i sve se zaboravilo. Eto,gde živimo! Hoću da ti kažem da se sve može lako doznati, saznati i rešiti, kad se hoće! E sad, pogledaj, ovde se već mesec dana poteže i razvodnjava situacija o tragediji u Novom Sadu po principu da li je bilo rekonkstrukcije, nije bilo rekonstrukcije, mi nemamo pojma ko je to radio, ovi su nešto radili, pa dali drugima da rade, ne zna se ko je bio nadzorni organ, ovaj iz moralnih razloga podnosi ostavku, sve po principu – dve žene pijac, tri žene – vašar. Heeeej, totalno ludilo! Da postoji ozbiljna država, za dva dana bi svi odgovorni bili uhićeni i po kratkom postupku se našao odgovorni. O čemu više da pričamo, nego žaliti te jadne ljude koji su nastradali. Šta da ti kažem-KBO! su to dobro rekli – milion glasova vapi, njihova se reč ne čuje! Mi smo u Matriksu već odavno!
8. Koji bendovi, kako domaći, tako i strani, su izvršili najjači uticaj na tebe i na rad Zvoncekove bilješke? Pored muzike, da li su te inspirisale neke stvari poput filmova, stripova…?
• Od domaćih bendova, tamo osamdesetih, jako su mi se dopali prvi albumi Prljavaca, Partibrejkersa, Pankrta, Orgazma, Azre, dakle cela ta scena je bila izuzetna. Ne mogu da kažem da je neko posebno uticao ali ceo taj new-wave i punk svakako jesu, mada sam hteo da to bude na neki naš poseban način. Naravno tu je bila i ta riječka scena Parafi/prvi album/, Termiti, da ne zaboravim Idijote i KBO. Zanimljivo da smo bili veliki fanovi KBO-a tako da je život hteo da je Vuja postao naš fan i kasnije i član. Od stranih The Stranglers i The Clach. Čak smo i onu stvar Letnja noć uradili kao omaž Stranglersima i njihovoj Midnight summer dream. Ja sam inače,veliki fan stripova. Imao sam skoro sve brojeve Alana Forda, jako sam cenio Maurovića, Hugo Pratta i Matakovića, njegovog Prot picturesa,koji se i našao na omotu našeg albuma Mrzim svoju mesnu zajednicu. Što se tiče filmova manje-više, mada smo i ja i Vuja pravi filmofili. Jedan od omiljenih filmova nam je Bilo jednom na divljem zapadu. Od naših mogao bih da ti nabrajam do sutra ali imamo sjajnih filmova, režisera i glumaca. Naravno, tu je i Kusta koji je neverovatan, može da kaže i uradi bilo šta, sve mu je oprošteno, jer je genije. Ne znam koliko se ljudi sećaju i znaju, Vuja i ja smo igrali u dva filma. Jedan je Život za sebe Gordana Matića, koji je bio njegov prvi film i u Ringe – Raja Đorđa Milosavljevića za koji je i urađen spot za pesmu Bacila je sve niz rijeku od Indexa.To je bio najskuplji spot u kome smo učestvovali, hahaha. To je neverovatno iskustvo, posebno što su i Gordan i Đorđe sjajni likovi.
Jebeš čoveka koga vezan ker ujeda!
9. Nakon nove pjesme i spota šta možemo očekivati od Zvonceka u narednom periodu?
• Urađeno je već pola albuma, tako da ostaje da izbacujemo jednu po jednu pesmu. Biće zaista zanimljivih stvari, radimo polako i za našu dušu. Mislim da bend treba da proba, da eksperimentiše, jedeš pasulj svaki dan, pa ti dosadi. Nisu mi jasni bandovi koji su pronašli recept do publike na par albuma i onda tera opet sve isto do kraja. Očekuje se početkom sledeće godine promocija dokumentarnog filma o Zvonceku,to rade dva sjajna lika iz Vrnjačke Banje,Miroslav Stašić i Nebojša Stanković. Oni to prikupljaju već više od 2 godine. Planirana je premijera na festivalu dokumentarnog filma u Domu omladine u Beogradu. Nakon toga slede promocije u Vrnjačkoj Banji, Aranđelovcu i tako dalje. Planirane su dve verzije filma, jedna duža i jedna kraća jer kada su ljudi krenuli to da sakupljaju i, s obzirom da je bilo jako dobrih sagovornika bilo je šteta sve to iseći u montaži. Pogotovu što je spisak ljudi impozantan. Gledali smo da se na spisku nađu i muzičari, organizatori koncerata, ljudi sa scene, pisci, režiseri, dramaturzi, radio voditelji, rok novinari jer po autorima filma, bend je ne samo muzička , već i sociološka pojava o kojoj treba da komentariše širi spektar i profil ljudi. Film će pratiti i knjiga svih tih razgovora sa dodatkim nekih odabranih fotki i pesama benda. Spisak je stvarno veliki, da ti pomenem samo neke ljude koji su iznosili svoje viđenje o bendu – Blaža, Goblini, Neredi, Atheisti, Mumin, Bane i Saša Lokner, Pera Janjatović, Olga Kepčija,Vlada Džet, Đorđe Milosavljević režiser i scenarista, Ivan Velisavljević scenarista i dramaturg, Dragan Ambrozić i još mnogi drugi. Nakon toga slede novi spotovi i sva ostala dešavanja po zemlji Sorabiji i šire, a možda i uže i niže sve dok ne kupimo bar 20 000 milja pod morem,ove naše male i rastresite zemlje.
Ovde je futur pod znakom pitanja kao što sam ti i rekao, tako da ne pravimo nikakve planove! Zapamti – jebeš čoveka koga vezan ker ujeda!
Igor Svrdlin
