Profesori Bilećke gimnazije ‘’Golub Kureš’’ ovaj tekst ne trebaju shvatiti lično, jer se odnosi na sve prosvjetne radnike u javnim obrazovnim ustanovama Hercegovine, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i cijelog Balkana.
Najlakše ga je započeti pjesmom Martina Niemolera ‘’Prvo su došli’’, ili bar jednom od verzija te pjesme:
‘’Kada su došli po komuniste,
ja sam ćutao,
jer nisam bio komunista.
Kada su zatvorili socijaldemokrate,
ja sam ćutao,
jer nisam bio socijaldemokrata.
Kada su došli po sindikalce,
ja sam ćutao,
jer nisam bio sindikalac.
Kada su došli po mene,
nije imao ko da se pobuni.’’
Gospodo profesori,
da nije malo kasno za pobunu?
Zar se niste trebali pobuniti 90-ih kada su vaše učenike slali na prve ratne linije da ginu braneći državu i narod, a u stvari su branili interese kriminalaca koji su vladali tada i koji vladaju i danas.
Zar se niste trebali pobuniti kada su vam nametnuli obrazovni sistem u kome problematični učenici ne mogu biti sankcionisani ni na koji način, već ste prinuđeni da ih ‘’propustite’’ da nastave terorisati pošten svijet?
Zašto se niste pobunili kada vam je nametnuto da morate ‘’propustiti’’ učenike koji ne znaju osnovne računske operacije, oba pisma (ćirilica, latinica) i koji pišu ‘’neznam’’ i ‘’dali?’’ ?
Zašto se niste pobunili kada je politika počela određivati ko će biti rukovodioci (direktori, dekani…) u obrazovnim ustanovama u kojima ste zaposleni?
Zašto se niste pobunili kada su zatvarane fabrike i druga profitabilna preduzeća u vašim gradovima pa učenici/studenti gledaju koju prekograničnu krivinu da uhvate da bi mogli preživjeti?
Zašto niste digli pobunu upozorenja kada su se pojavile prve informacije o negativnom prirodnom priraštaju? Valjda ste trebali znati da će za vas biti manje posla ili ga neće biti nikako.
Zašto ne istupite u javnosti kada na najznačajnije društveno-državne funkcije predsjednika, gradonačelnika, načelnika, direktora i sl. dođu loši đaci ili pak oni koji u školu nisu ni išli?
Zašto od učenika/studenata pravite poslušnike, a ne misleće ljude ?…
I tako bi vam se mogao postaviti mali milion sličnih pitanja koja predstavljaju surovu realnost, realnost za koju ste sami direktno ili indirektno odgovorni.
Gospodo profesori, budimo iskreni i pošteni, niste se vi ni sada pobunili u interesu učenika koji žele upisati gimnaziju, a ne neku stručnu školu. Pobunili ste se jer je vaša egzistencija došla u pitanje.
Iako mu nisam dorastao, završavam u stilu Martina Niemolera:
Sada su došli po vas,
kasno je,
nema ko da se pobuni!
