БИЛЕЋА – У част празника Светог Саве, крсне славе билећке цркве и општине, синоћ су у локалном парохијском дому изложени ликовни радови предшколаца, основаца, средњошколаца и академских сликара на тему “Ћирилица”. Изложбу су заједно организовали црквена општина и билећки одбор Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“.
Изложене радове, настале на тему ћирилице, приредили су ученици основних школа „Свети Сава“ и „Петар Други Петровић Његош“, уз подршку својих професора, академских сликара, Татјане Топаловић и Драга Вучића. Њима су се придружили и ученици гимназије Средњошколског центра „Голуб Куреш“ и најмлађи ликовњаци из дјечијег вртића „Будућност“, те академски сликари.
Испред СПКД-а „Просвјета“ поздравну ријеч одржала је Тања Бубрешко, при чему је истакла значај ћирилице за српски народ кроз његову прошлост и садашњост.
– Ученици су на веома креативан начин, кроз различите ликовне технике и слободна рјешења, графика, фломастери, акрил, оловка, представили ћирилицу, писмо наше традиције, писмо наших најстаријих докумената и писмо које нема алтернативу у нашој савремености, будући да је потврда нашег српског идентитета. Истичући љепоту слова, иницијала, украшавајући текстове јеванђељских порука, ученици су несумњиво имали на уму највреднији српскословенски ћирилски рукопис настао током посљедње двије деценије 12. вијека, осамдесетих година – чувено Мирослављево јеванђеље. Срећа је и напредак што остајемо досљедни, што чувамо традицију, нашу вјеру и наше писмо. А другог пута до светосавског и немамо. Да млади одговарају на све то, доказ је и ова вечерашња дивна изложба – истакла је Бубрешко.
И за Небојшу Коловића, старјешину билећке црквене општине, прича о ћирилици је, како је нагласио, посебна прича.
– Ми православни хришћани прво треба да знамо, па да онда кажемо другима да је ћирилица настала да бисмо се просветили најприје Христом. Кад су је Кирило и Методије правили, правили су је да би превели јеванђеље тим писмом. Превели су га и дали су га и српском народу и осталим народима словенским да би се просветили најприје богом, па онда и свим осталим знањем овоземаљским. Чувајући ћирилицу ми чувамо и нашу православну традицију и наше знање о богу и нашем народу – рекао је Коловић.
Својим радовима изложбу је обогатио и сликар Синиша Џелетовић за кога, како је казао, није било тешко да одговори на тему ћирилице, без обзира на њену ширину.
– Није било тешко одговорити на овако широку тему, јер кад кажеш ћирилица, зна се, то је Светосавље. Све ово што видите почива на нечему што се зове Свети Сава, а то је школска слава, а самим тим кажемо да је то прегршт дјеце, прегршт анђела. Фасциниран сам што су људи тако надахнути, тако богоугодни, да је то чудо. Хвала богу што нас је сабрао и хвала Светом Сави на оволико дјеце и на њиховом дару – рекао је Џелетовић.
Академски сликар Драго Вучић био је потпора својим ученицима да насликају и изложе своје радове на овој изложби, а одлучио је да истој да и лични допринос својим дјелима. За њега је ћирилица једно од најинспиративнијих писама.
– Дјеца су то препознала и на овај начин смо показали једну велику љубав према ћирилици. Наравно да цијенимо и остала писма, међутим, ћирилица нам је некако најдража и најљепша. Кад дјеци у школи задам тему иницијали, ћирилична почетна слова њихових имена и презимена, покажу изванредну креативност и са великом љубављу приступају тим радовима. Дошли смо на идеју да то покажемо јавности, а прави тренутак је уочи наше славе Светог Саве. Иначе на нашим просторима су се кроз историју увијек нешто свађали око ћирилице и латинице. Касније кад су се расправљали на суду о томе, да се мало нашалимо, онда су се потписивали отиском палца. То је по мени бесмислено. Треба цијенити сва писма, а нама је најближа ћирилица и на овај начин желимо да покажемо љубав према њој – закључио је Вучић.
Своје виђење ћирилице синоћ је дала и матуранткиња билећке гимназије Јелена Радмиловић кроз рецитацију своје пјесме „Ћирилицом ћу писати“, а вече је уљепшао наступ црквеног хора чији су најмлађи чланови, заједно са најмлађим сликарима учесницима и Тањом Бубрешко, отворили ову изложбу.
Јелена Денда
