Skromne želje malih Kapora odjeknule do Švedske – stigli novi pokloni

BILEĆA – Priča o tri mala brata Đorđu (9), Ognjenu (12) i Darku (13) Kaporu, iz bilećkog sela Donji Mirilovići, i godinu dana nakon objavljivanja našla je svoj put do darežljivih ljudi. Svojim skromnim željama mali Kapori ovoga puta „kupili“ su simpatije Udruženja Hercegovaca u Švedskoj „Sveti Vasilije Ostroški“ koje im je juče, tik pred Novu godinu, na vrata zakucalo sa vrijednim poklonima – laptopom i loptama.

Jovo, Darko, Ognjen i Đorđe sa poklonima iz Švedske (FOTO: Moja Hercegovina)
Jovo Mandrapa, Darko, Ognjen i Đorđe Kapor sa poklonima iz Švedske (FOTO: Moja Hercegovina)

Poklone je, ispred Udruženja, iz Švedske u Bileću donio Jovo Mandrapa, a, da bi iznenađenje bilo potpuno, od dječaka smo sakrili naš dolazak. No, radoznalost na njihovim licima nije se dala sakriti. Osjetili su da nismo samo slučajni gosti u njihovoj kući, ali su strpljivo, bez ijednog pitanja, čekali da im sami otkrijemo kojim povodom smo tu.

Kada im je Jovo, najzad, uručio laptop, preko njihovih lica prevukao se izraz nevjerice. Dobili su poklon o kome su trenutno mogli samo da sanjaju. A kada je Jovo iz kese izvukao košarkašku i fudbalsku loptu, njihovoj sreći nije bilo kraja. Ognjen se toliko oduševio loptom, da je odmah braći prepustio laptop i istrčao pred kuću da se igra njome.

Na naše pitanje kako im se dopadaju pokloni, odgovaraju skoro uglas.

Sviđaju nam se baš. Kompjuter nam se dopao, on će nam dosta značiti. Fudbal koji smo imali nam se razbucao, pa je super što sad imamo nove lopte – kažu mali Kapori skromno i zadovoljno.

Roditelji dječaka, Božidarka i Mihajlo Kapor, na ovakav gest Udruženja Hercegovaca iz Švedske, kažu iskreno i veliko „hvala“.

– Za našu djecu ovi pokloni puno znače. Oni su dugo željeli i čekali taj laptop ili kompjuter, ali nisu mogli ni da sanjaju da će ga dobiti. Imali su prilike da rade na kompjuteru kad odu kod nekoga od rodbine. Laptop im je bio neka želja koju nisu mogli ni sanjati da će ih čekati danas kad dođu iz škole. Stvarno se zahvaljujem svima koji ste ovo organizovali – srdačno kaže Božidarka.

A koliko dječaci umiju da cijene dobijene poklone, najbolje pokazuje Božidarkino prisjećanje na prošlu Novu godinu, kada smo u njihovu kuću došli sa Deda Mrazom i članovima Planinarskog društva „Vučiji zub“.

– Od prošle godine, od kada ste došli s biciklima, Djedom Mrazom i majicama, oni te majice čuvaju. One se slučajno ne smiju obući svaki dan, već samo ponekad, u njima se ne smije jesti, ni piti, to je uspomena od Vučjeg zuba. A tek bicikla. Odmah smo morali da nabavimo pumpe ako guma, ne daj bože, izduši. Pa oni onaj dan nisu otvorili novogodišnje paketiće cijeli dan, koliko su bili zauzeti vožnjom bicikala – prisjeća se Božidarka sa osmijehom.

Mihajlo, Darko, Ognjen, Đorđe i Božidarka Kapor sa novinarkom Jelenom Dendom Borjan
Mihajlo, Darko, Ognjen, Đorđe i Božidarka Kapor sa novinarkom Jelenom Dendom Borjan

U Udruženju Hercegovaca iz Švedske „Sveti Vasilije Ostroški“ kažu da su odluku da daruju male Kapore donijeli čim su pročitali priču na našem portalu.

– Pošto su dječaci već dobili četiri bicikla, odlučili smo da im poklonimo kompjuter i par lopti. Imali smo sreću da je gospodin Jovo Mandrapa ovih dana bio ‘na kastu’ da ide u Bileću tako da su, na veliko zadovoljstvo svih nas, pokloni u dobri čas juče stigli do Kapora u Miriloviće. Nadamo se da će braća Kapori provesti mnogo lijepih trenutaka u radu za kompjuterom i u igri s loptama i još mnogo ljepših i boljih u svom životu imati i ‘razdrjeti’ – kaže za „Moju Hercegovinu“ Dušan Topalović, predsjednik ovog Udruženja.

Mali Kapori sa ocem i Jovom Mandrapom pred svojom kućom u Donjim Mirilovićima
Mali Kapori sa ocem i Jovom Mandrapom pred svojom kućom u Donjim Mirilovićima

Jedan od programskih ciljeva Udruženja Hercegovaca u Švedskoj, dodaje Topalović, i jeste da humanitarno djeluje u rodnom kraju i da u tuđini čuva tradicije i vrjednosti koje su njegovi članovi sa sobom ponjeli iz rodnog kraja.

– A šta ima ljepše od toga nego da se pomogne bližnji svoj. Shodno tome udruženje je za ovih par godina koliko postoji organizovalo nekolike akcije skupljanja novčanih sredstava koje su išle u razne svrhe. Tako smo dali svoj skromni doprinos izgradnji spomen-hrama u velikomučeničkom selu Prebilovcima, a nedavno smo organizovali i donatorsko veče na kome su sakupljana sredstva za obnovu Sabornog hrama u Mostaru. U Prebilovce smo naknadno uputili i nešto novca koji je utrošen u uređenje društvenih prostorija u staroj seoskoj školi – navodi Topalović.

Danas su, kaže, pokloni stigli za Kapore u Miriloviće, a sutra će to biti neko drugo mjesto u Hercegovini.

– Sve u svemu, do sada smo uspjeli da sakupimo oko 35.000 eura koje smo s ljubavlju uputili u rodni kraj. Drago bi nam bilo kad bi se Hercegovci u drugim državama organizovali na sličan način jer bi to, s obzirom na to da je Hercegovina nažalost uvjek bila veliko migraciono područje, već bila značajna snaga – poručio je Topalović za naš magazin.

No, na kraju ostaje neizbježno pitanje zašto na djecu poput Đorđa, Ognjena i Darka, koji svoje djetinjstvo provode na marginama društva, više misle Hercegovci iz Švedske nego oni koji žive u Bileći i sa pozicije vlasti upravljaju njome.

Autor

Jelena Denda Borjan

Diplomirala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od januara 2013. godine novinarka internet magazina "Moja Hercegovina"

Svi tekstovi autora