Konkursi za Graničnu policiju podložni mahinacijama?

GACKO / SARAJEVO / ZENICA – Na dva konkursa za pripravnike u Graničnoj policiji (GP) pristiglo je 769 aplikacija, a nakon sprovedene procedure primljeno je 11 pripravnika. Aplikanti su, tvrde, odbijani zbog nepotpune dokumentacije. Sporan je bio broj stranica radne knjižice čije je kopije trebalo dostaviti, a u GP kažu da je najveći broj “pao” na testu znanja. Nepreciznost konkursa, smatraju odbijeni, otvara prostor za mahinacije, što, opet, rađa sumnju u regularnost. I to baš u oblasti u kojoj to ne bi smjelo da se desi.

slobodan-golubovic-gacko-mojahercegovina
Sakupljaju se odbijenice sa konkursa – Slobodan Golubović, diplomirani kriminolog iz Gacka (FOTO: Moja Hercegovina)

Na listi uspješnih, ali ne i odabranih

Rijetki konkursi za armiju nezaposlenih predstavljaju nadu, ali najčešće rezultiraju frustracijom i osjećanjem nepravde, priča nam 26-ogodišnja Gordana Vasić iz Zenice.

Trenutno privodi kraju rad na master tezi na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije u Sarajevu. Od 2013. godine, kada je završila osnovne studije, je na birou za zapošljavanje, i do sada ima zavidno iskustvo u prijavljivanju na konkurse u različitim policijskim službama. Na većini je bila na listi uspješnih, ali ne i odabranih.

“Posljednji konkurs na koji sam se prijavila je bio u Graničnoj policiji. Odbijena sam jer nisam poslala kopiju praznih stranica iz radne knjižice. Veliki broj kolega koje sam kontaktirala odbijeni su iz istog razloga. U suštini, konkurs nije bio decidan što se tog dela tiče. Argument da se radi o konkursu za pripravnike, i da, logično, oni koji su poslali prijavu nemaju radno iskustvo, nije bio dovoljan za komisiju, pa su nam žalbe odbijene. Ubrzo su objavili još jedan konkurs, ali ja nisam aplicirala. Vjerovatno bi mi opet nešto falilo”, sa rezignacijom priča ova nesuđena pripravnica GP-a.

Za razliku od Gordane, njen kolega iz Gacka, Slobodan Golubović, prijavio se i drugi put. Poučen negativnim iskustvom ovaj put je priložio i prve dvije fotokopirane starnice iz radne knjižice. Smatrao je da će to komisiji biti dovoljan dokaz da nema radnog iskustva. Odbijenica je stigla sredinom oktobra, sa obrazloženjem da dostavljena dokumentacija nije potpuna jer je trebao da pošalje kopiju sedam praznih strana. Slobodan, vođen tom logikom, kaže da je za očekivati da sljedeći put traže 15 praznih strana.

gordana-vasic-slobodan-golubovic-mojahercegovina
Želja im je da rade u struci – Slobodan i Gordana (FOTO: Moja Hercegovina)

Koliko praznih stranica je dovoljno za dokaz?

Ono što je obeshrabrilo aplikante je činjenica da u samom konkursu nigde izričito ne stoji koliko stranica iz radne knjižice treba da se kopira i priloži. Navedeno je da je neophodno priložiti fotokopiju radne knjižice, ne stariju od 15 dana (?!), naslovnu stranu, kao i stranice sa relevantnim podacima (ime i prezime, podaci o školskoj i stručnoj spremi, zaposlenju i stažu). Očigledno da u GP-u ne važi pravni princip da je dozvoljeno sve što nije izričito zabranjeno ili prevedeno u kategoriju konkursa, neophodno je samo ono što se izričito traži.

Iz GP-a su najprije ignorisali naša pitanja. Tek nakon trećeg obraćanja, kada smo se pozvali ne samo na Zakon o slobodi pristupa informacijama, nego i na etički kodeks ove institucije, u kojem jasno stoji da se od zaposlenih u DGS-u traži više nego od običnih građana, a da su u svom poslu dužni da polažu račun javnosti – dobili smo štur odgovor. U njemu stoji da se na prvi konkurs početkom juna prijavilo 436 kandidata, a da je primljeno pet. Drugi konkurs je raspisan krajem avgusta, a aplicirala su 333 kandidata. U GP-u tvrde da je najčešći razlog odbijanja kandidata to što većina nije položila pismeni dio provjere znanja. Međutim, u svom odgovoru se ne bave problemom stranica u radnoj knjižici. Ističu samo da se nepotpune prijave ne razmatraju.

Iz svega ovoga može se zaključiti da su u GP-u veoma zahtijevni i temeljni kada su procedure i dokumentacija u pitanju. Stoga je ne tako malo čuđenje izazvalo obavještenje komisije ove institucije o kandidatima koji su zadovoljili stroge kriterijume i bili odabrani. Konačan spisak onih koji su primljeni, osim imena i mjesta gde će biti raspoređeni, nije sadržavao ništa; ni poziciju na rang-listi, ni broj bodova, ni način bodovanja, niti koliko je kandidata ušlo u završni krug. Dakle, bez ikakvog objašnjenja zašto je komisija među 333 lica sa posljednjeg konkursa izabrala baš ovih šest.

konacna-rang-lista-pripravnika
Konačna rang lista primljenih pripravnika na kojoj nema obrazloženja zbog čega su ovi kandidati najbolji ni koliko su bodova osvojili (FOTO: Moja Hercegovina)

Gordana kaže da je ovo još jedan od konkursa sa poznatim ishodom, ali da nju razočarava i to što sistem nije naklonjen diplomcima kriminalistike.

“Najviše mi smeta što prednost na svim konkursima u policijskim službama imaju studenti sa drugih fakulteta, a ne mi koji smo se za to školovali. Oni mogu da konkurišu na naša, a mi ne možemo na njihova mjesta. Javljala sam se i na bezbroj drugih konkursa van struke, ali me nikada niko nije kontaktirao upravo zato što nemam radnog iskustva, a kako da ga steknem ako niko ne želi da nam da priliku”, pita se ova mlada žena.

Budući inspektori ćute i nadaju se

Gordana kaže da je jako malo kolega uspjelo da se zaposli, pa se dosta njih odlučuje da aplicira na poziciju policajca sa srednjom stručnom spremom.

“Uprkos visokom obrazovanju, pozicija mlađeg inspektora je misaona imenica za mnoge, pa gledamo da počnemo sa nižih pozicija, i da se nadamo da ćemo tokom vremena napredovati do onog za šta smo se školovali”,  kaže Gordana.

Malo ko je od Gordaninih kolega želio da o ovim pojavama razgovara javno. Nadaju se da će se situacija promijeniti; imaju obećanja za zaposlenje, pa nije mudro da se bune. Gordana spada u one hrabrije. Kaže da neko mora da ima petlju.

“Znam da je mali broj nas koji iznosimo ovaj problem, jer se svi boje reakcije i posljedice da neće moći da dobiju posao u struci ako nešto kažu. Ali, treba pokušavati. Od nečega se mora početi”, jasna je Gordana.

Ipak, ni Gordanino strpljenje neće biti bezgranično.

“Imam neke planove u skorijoj budućnosti. Ako ne uspijem da se zaposlim, jedina nada mi je da pokušam naći neki posao u inostranstvu. Imam već neku ponudu vani, ali čekam da se neke stvari poslože, da završim master rad, pa da mogu ići. Vrijeme ne radi za mene. Mi smo za primanje u policijskim strukturama ograničeni godinama. Za policajce do 27., a za mlađeg inspektora do 35. godine. Ja više ne mogu da čekam”, zaključuje Gordana na kraju razgovora za “Moju Hercegovinu”.

Autor

Milanka Kovačević

Diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 2003. zaposlena kao novinarka „Radio Gacka“, a od 2013. stalni saradnik internet magazina "Moja Hercegovina".

Svi tekstovi autora