Vigemark u Trebinju: Za napredak bh. poljoprivrede ključna izrada strategije na nivou BiH

TREBINjE – Specijalni predstavnik Evropske unije u BiH Lars Gunar Vigemark prisustvovao je danas u Trebinju završnom forumu o perspektivama razvoja bh. poljoprivrede, koji organizuje Kancelarija specijalnog predstavnika Evropske unije u BiH.

Lars Gunar Vigemark (Foto: Moja Hercegovina)
Lars Gunar Vigemark (Foto: Moja Hercegovina)

Vigemark je naglasio da je cilj svih dešavanja u sklopu projekta “Naše oranice bez granice: Evropska perspektiva bh. poljoprivrede” direktna komunikacija sa poljoprivrednicima u Bosni i Herceovini, kako bi se poljoprivrednici upoznali sa pogodnostima koje u ovoj oblasti nudi Evropska unija.

„Trebinje je jedan od važnijih poljoprivrednih centara u ovoj zemlji. Mi smo bili u mnogim mjestima širom zemlje, od Doboja, Prijedora, Gradačca i evo sad smo ovdje u Trebinju. Evropska unija nudi pogodnosti u agrarnom sektoru, ali da bi se te prilike iskoristile morate jasno znati koji su to naši standardi u oblasti zdravstva, fitosanitarni standardi, kako registrovati gazdinstva i slično“, kazao je Viemark.

Istakao je značaj usvajanja državne strategije u oblasti poljoprivrede, te naveo da je veliki dio posla na tom putu već urađen.

„Postoje aktivnosti koje su urađene na nivou entiteta i sada je to potrebno objediniti i, naravno, donijeti političku odluku da se usvoji ta strategija. Nije to neki veliki posao, samo treba imati spremnost. Ovo su aktivnosti koje su još „juče“ trebale biti urađene. U tome nije samo Evropske unija, već i druge međunarodne institucije“, naveo je Viemark, te dodao da ima saznanja kako Svjetska banka ima interesovanja da se uključi u oblast poljoprivrede.

Na pitanje novinara da li su lokalne zajednice spremne da pomognu poljoprivrednicima u administrativnom i finansijskom smislu, Vigemark je kazao da je problem u tome što lokalne zajednice nemaju dovoljno resursa za takvu vrstu podrške.

Organizatori su pojasnili da je osnovna ideja cjelokupnog projekta predstavljanje onoga što čeka bh. poljoprivrednike i institucije na putu ka EU, te davanje savjeta kako da se što bolje pripreme za ono što BiH očekuje u ovoj oblasti.

Na konferenciji su govorili i eksperti iz oblasti poljoprivrede iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske, kao i eksperti iz Banjaluke i Sarajeva.

Eliđo Maluza, rezidenti savjetnik u BiH na projektu EU FITO BiH, koji se bavi poboljšanjima u fitosanitarnom sektoru u BiH, naveo je da je su već razradili metode koje će biti obavezne, a kojima bi poljoprivrednici u BiH trebali da smanje količinu pesticida koje koriste u proizvodnji, kako za domaće tržište, tako i za izvoz.

Eliđo Maluza (Foto: Moja Hercegovina)
Eliđo Maluza (Foto: Moja Hercegovina)

„Ovim projektom želimo da poboljšamo fitosanitarnu kontrolu, jer bez dobrih fitosanitarnih kontrola BiH ne može izvoziti u Evropsku uniju. Drugi aspekt je u tome da je BiH prepoznata u proizvodnji sjemenog materijala, tako da smo razradili jedan sistem certifikovanja koji će BiH omogućiti da sjeme žitarica izvozi širom svijeta. Napominjem da je napredak moguće postići jedino udruživanjem, jer pojedinac sam ne može mnogo“, rekao je Maluza.

Zlatan Sarić, dekan Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu smatra da je najbitnije u narednom periodu za BiH to da radi na podizanju standarda i kvaliteta prehrambenih proizvoda, kako bi ispunila propisane uslove EU.

Prem njegovim riječima, prvi i osnovni korak na tom putu je udruživanje.

Da je registracija i udruživanje poljoprivrednika najvažnija karika na putu ka EU saglasni su i regionalni eksperti iz oblasti poljoprivrede, koji su na današnjem forumu u Trebinju svoja iskustva prenijeli domaćim poljoprivrednicima.

Za poljoprivrednike u Trebinju današnji forum znači upoznavanje sa njihovim obavezama na putu ka EU, ali i poodnostima koje ona nudi.

Jadranka Kujačić, v.d. direktora pčelarske zadruge „Žalfija“ iz Trebinja kaže da su svi pčelari sa područja Hercegovine zainteresovani za plasman meda na inostrana tržišta, pogotovo u Evropsku uniju, ali da je trenutno ta oblast u BiH nedovoljno regulisana.

„Mislim da ćemo danas dobiti neke preciznije informacije kako da, napokon, to počnemo i ostvarivati, kako da se dogovorimo oko cijene koja je prihvatljiva i za pčelare i za zemlje koje bi uzimale naš med. Želimo da znamo kako ide ta procedura i šta se traži od nas od dokumentacije i slično. Mi imamo na nivou države dozvolu da možemo izvoziti med, ali propisi na nivou države su nikakvi“, kazala je Kujačić.

Forumu u Trebinju prisustvovao je i ambasador Holandije u BiH Jurriaa Kraaka i ambasador Poljske u BiH Andrzeja Krawczyka.

Današnja konferencija u Trebinju posljednja je u nizu od deset konferencija, a prva je održana u Livnu.

Na sajtu europa.ba pojašnjeno je da je EU pružila značajnu finansijsku podršku poljoprivredi i razvoju ruralnog sektora u Bosni i Hercegovini, uključujući oblasti bezbjednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda, za šta je do sada uloženo oko 26 miliona evra samo u okviru IPA Programa 2007-2013. godine.

Navodi se, takođe da je izgubljeno 9,1 miliona evra IPA fondova zbog činjenice da BiH nije postigla dogovor o uspostavljanju strategije za cijelu zemlju, strukturama IPA ruralnog razvoja  (IPARD), poljoprivrednom popisu i poljoprivrednim informacionim sistemima. Poljoprivreda i sektor ruralnog razvoja ne mogu dobiti finansijsku podršku iz IPA II programa zbog nepostojanja strategije za cijelu zemlju.

Nikolija Bjelica

Autor