Umro dr Risto Tubić

Leto je, žurnalisti bi rekli, “sezona kiselih krastavaca”, novinari po odmorima, vesti znaju da kasne…Juče nam je, naime, iz Beograda privatnim linijama javljeno da je u tom gradu, preminuo dr Risto Tubić – i da će u sredu biti sahranjen, takođe u tom gradu. Ali, evo, ni do sad agencije o tom ništa ne javljaju, a one bi trebalo da imaju preciznije i zvaničnije podatke, pa smo se zato odlučili, s obzirom na to da je Tubić u poslednje vreme često i rado svraćao u Ljubinje, uz par biografskih podataka objavimo, u znak sećanja objavimo i jedan raniji prilog novinara Žarka Janjića o Tubićevoj saradnji u “Glasniku Ljubinje”.

Dr Risto Tubić (1933 – 2018), jedan od poslednjih portreta. Foto: Žarko Janjić

Filozof, književnik i prevodilac Risto Tubić rođen je 1933. u Orašju, u Popovom polju. Bio je urednik časopisa “Dijalog”, i urednik u sarajevskom izdavačkom preduzeću “Svjetlost”. Posebno se zanimao za oblasti političke filozofije i filozofije morala. Kao gostujući profesor boravio je na univerzitetima u Varšavi, Krakovu, Harkovu i Londonu. Objavio knjige: “Književnost i istorija”, “Britanska filozofija morala”, “Na obalama Heraklitove rijeke”, “Aridna bez konca”, “Ogledi iz moralne političke filozofije”, “Uloga zla  u istoriji”…

—————————————————————————————-

 

O  savremenoj pohlepi i potrošačkom mentalitetu iz ugla filozofa Riste Tubića (1933 – 2018)

     BOGATSTVO JE IMATI MALO!

(Potrošački mentalitet, to bacanje u trku – poteru za zaradom i potrošnjom, mogao bi nas odvesti direktno u ambis, tvrdi ovaj poznati filozof u eseju objavljenom u godišnjaku “Glasnik Ljubinje”. Kako? Zašto? I, zbog čega Tubić podseća na Sokratovu poruku: “Ko flertuje s  moći biće primoran da joj podlegne!”)

——————————————————————–

 

LJUBINJE  – Bogatstvo je imati malo! Ovu devizu francuskog filozofa Pjera Sansoa, autora knjige “Ljudi od malog”  uzima dr Risto Tubić i za naslov i za osnovnu nit svoga eseja u novom  godišnjaku  “Glasnik Ljubinje”, u kome kroz dugi vremenski period razmatra čovekovo “raspeće”  među biti – i imati.

“Potrebna nam je ideja alternative kao nasušni hleb” piše Tubić u odeljku, ispod podnaslova “U trci za sredstvima zaboravljamo na ciljeve života”. “Pritisak svakidašnjice je strahovit – u već oveštalim stereotipima i kalupima život postaje sve neponošljiviji. Potrošački mentalitet, to bacanje u trku – poteru za zaradom i potrošnjom, mogao bi nas odvesti direktno u ambis. Osnovni pokretač života na Planeti nije više gravitacija ni magma već NOVAC. I umesto pred Bogom, podvijamo glavu pred tom numerički odštampanom hartijom, jačom, izgleda,  od svakog pa i najjačeg opijuma.

Trebalo bi, zato, ponovo preispitati sve one “očigledne” istine na primer, poput one da je zakon profita bespogovorna istina, dok je, u stvari, možda isto tako lažna kao i ona da se sunce iznova “rađa”. Zar nije moguć i drugačiji model sveta – onaj u kom se ne bi moralo podređivati tom zakonu? Razmišljajući o tome, obratio mi se, posle čitanja Platonove “Gozbe”, jedan vrlo pametan, pomalo melanhoničan student. Ne može, veli,  da shvati ovu potrošačku inerciju u kojoj duša, na granici izdržljivosti, postaje sve tanja i tanja. Silna pohlepa za NOVCEM i materijalnim dobrima donosi samo veću usamljenost, u trci za sredstvima zaboravljamo na ciljeve života, ne znamo šta je cilj našeg postojanja, zašto, zapravo, živimo? – konstatuje Tubić, da bi nas na drugom mestu odveo do useljavanja Evropljana u Ameriku:

“…To nije nelogično: Amerika je od svog nastanka pomalo svugde uvezla protestantsku, kalvinističku  etiku profita i uspeha.

        Kalvinisti su, doduše, osuđivali luksuzno trošenje, ali ne i gomilanje bogatstva, naprotiv – podsticali su ga. Isusove reči koje se odnose na bogataše, kao pravila kojih se valja pridržavati, danas se vrlo malo citiraju.

I dok se siromaštvo širi, bogati postaju sve bogatiji, ali i sve manje slobodni i bezbedni, tj. nesretni…Psiholozi u zapadnom svetu pitaju zašto smo danas manje sretni nego što smo bili pre 50 godina, iako smo kudikamo bogatiji: depresivni slučajevi su neuporedivo brojniji nego pre pola veka, uprkos mnogo boljoj  ekonomskoj situaciji…Ni Japanci se osećaju dobro. Surovi takmičarski sistem,  piše M. Ohira, od oca pravi zahuktalu radnu mašinu, koja nema vremena da se odmori, ni da se druži sa svojima. Od majke stvara bolesnog potrošača, koji jedva čeka da otpremi  decu u školu, kako bi se što pre bacila u čari trgovine: od dece pravi male usamljenike koji imaju sve, sem onog osnovnog: pažnje i ljubavi. Japansko društvo je, veli, “beznadežno deformisano”, pa se bez odlaganja postavlja pitanje jaza između Bruto nacionalnog dohotka i  Bruto nacionalne sreće.”

Zlatni ključ umerenosti, zaključiće autor, izgubljen je na dnu okeana. A kasnije će podsetititi da su veliki učitelji u središte svojih sistema postavili alternativu između imanja  i bivstvovanja:

“Buda uči da ne smemo žudeti za posedima ukoliko želimo postići najveći stadijum ljudskog razvitka. Isus uči: “Jer ko hoće dušu svoju da sačuva  izgubiće je, a ko izgubi dušu svoju mene radi, onaj će je sačuvati. Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?” (Luka, 9: 25-25).

Meister Ekart je učio da je uslov za dostizanje duhovnog bogatstva i snage ništa neimati i biti otvoren i “prazan”, ne dopustiti da nam EGO prepreči put. Marks je učio da je raskoš veliko zlo kao i siromaštvo, te da je naš cilj da budemo mnogo, a ne da imamo mnogo …”

Poslije još niza razmatranja i podsjećanja (esej ima desetak strana teksta formata A4), Tubić zaključuje da brojni svetski skupovi poslednjih desetak godina na dnevni red kao glavni cilj postavljaju: neophodnost alternative postojećem svetskom ekonomskom modelu, za koji tvrde da je samo uveća siromaštvo i društvenu nepravdu:

“Shvataju, kako se čini, da samo radikalno drugačija društveno – ekonomska struktura, pa, dakako, i radikalno drugačija slika ljudske prirode, mogu pokazati da potkupljivanje nije  jedini (ni najbolji) način delovanja na ljude.

Rečju, bogate zemlje treba da kudikamo više pomognu siromašnim. Tu odgovornost moraju preuzeti, u protivnom neka se prisete Sokratove poruke: “Ko flertuje s moći biće primoran da joj podlegne!”

 

 

Tagovi:
Autor