Planinsko dobro “Nevesinje”: Ni nakon devet licitacija nema kupca

NEVESINJE – Od preduzeća koje je “toliko zdravo poslovalo” da je od Investiciono-razvojne banke Srpske dobijalo podsticaje Planinsko dobro “Nevesinje” doživjelo je sudbinu mnogih –  zatrpano dugovima otišlo je u stečaj, a nakon devet neuspjelih prodaja vrijednost imovine preduzeća pala je na 2.58 miliona maraka.

FOTO: Glas Srpske

Terenutni stečajni upravnik Planinskog dobra “Nevesinje” Borko Šupeta raspisao je deseti javni poziv za prodaju imovine ovog preduzeća čija se vrijednost konstantno topila i pala na svega 2,58 miliona KM.

Vrijednost nekretnina Planinskog dobra “Nevesinje” je od početne licitacije pala za 18 odsto, a opreme za 32 procenta. U desetom javnom pozivu nekretnine, odnosno zemljište i građevinski objekti, ponuđeni su potencijalnim kupcima za 2,31 milion maraka. Ovaj segment obuhvata zemljište, farme, štale, kuće, mljekaru i klaonicu. Većina objekata je u lošem stanju i od njih su ostale samo ruševine.

Kupci mogu 24. oktobra, za kada je zakazana javna prodaja, da kupe i mašine, uređaje, opremu, kancelarijski namještaj i vozila čija je vrijednost 258.848 maraka.

“Cijena nekretnina pala je za 18,5 odsto u odnosu na procijenjenu vrijednost, a opreme za 32 odsto. Skupština povjerilaca nije odmah znatno spustila cijenu imovine već je ona postepeno padala iz licitacije u licitaciju. Do sada kupci nisu bili zainteresovani za imovinu Planinskog dobra jer smo uspjeli prodati samo dio poslovne zgrade za 29.000, a opreme za 160.000 KM. Očekujemo da vrijednost imovine i dalje ima blagi pad i da prodamo najveći dio do kraja godine”, kazao je Šupeta uz konstataciju da su  obaveze prema zaposlenima u Planinskom dobru “Nevesinje” izmirene u potpunosti.

Kako je propadalo Planinsko dobro

Kako je u martu prenio Glas Srpske Bivši direktori Privrednog društva “Planinsko dobro” Milorad Pikula i “Simental centra” Dragan Antelj iz Nevesinja prijavljeni su trebinjskom Okružnom tužilaštvu zbog sumnje da su zloupotrebama oštetili Investiciono razvojnu banku Republike Srpske za 400.000, a “Planinsko dobro” za oko 200.000 maraka.

Prema nezvaničnim informacijama, osumnjičeni su 22. aprila 2014. godine u ime firmi na čijem čelu su bili u to doba nezakonito zaključili ugovor o ustupanju potraživanja.

“Tim ugovorom precizirano je da “Planinsko dobro” ustupi novac koji im je ranije namjenski odobrila IRB RS “Simental centru”. Osumnjičeni su takav ugovor zaključili iako su znali da njihove firme nemaju međusobnih potraživanja i obaveza”, kazao je izvor blizak istrazi.

Dodao je da su osumnjičeni, s ciljem skrivanja svojih zloupotreba i pravdanja prenosa novca sačinili lažnu fakturu.

“Fakturisane cijene koje je dalo preduzeće “Simental centar” na ime navodne kupovine stoke od “Planinskog dobra” bile su znatno više od tržišnih”, kazao je izvor “Glasa Srpske”.

Zbog nevesinjskog Planinskog dobra IRB tužila Garantni fond Srpske

Fond za razvoj i zapošljavanje Republike Srpske, kojim upravlja Investiciono-razvojna banka (IRB) RS sudskom tužbom pokušava prisiliti Garantni fond RS da im isplati garanciju od blizu pola miliona KM za državni kredit dat Planinskom dobru „Nevesinje“.

Garantni fond se brani da je dužnost IRB-a da kontroliše korišćenje kredita, a s obzirom na to da je on nenamjenski potrošen, nema nikakve obaveze isplate garancije, otkriva poslovni portal CAPITAL.ba.

Tužbom za naplatu garancije, podnesenom krajem januara ove godine, IRB traži od Garantnog fonda naknadu od 425.000 KM.

„S obzirom na to da PD „Nevesinje“ nije iskoristilo cjelokupan iznos zajma, to srazmjerno iskorištenim sredstvima tražimo naplatu garantovanog iznosa od 425.000 KM“, navodi se u tužbenom zahtjevu IRB-a podnesenom Okružnom privrednom sudu Banjaluka u koji je CAPITAL imao uvid.

Autor