Nordijski model nadomak Srbije

Ne bi me začudilo da Norveška zaista ostvari ideju jednog svog običnog sunarodnika, geometra iz malog mesta sa krajnjeg severa, koji je zamislio da pomeri planinu i preda je u ruke Fincima kako bi se susedi ovim poklonom obradovali za svoj stoti rođendan. Penzioner Bjorn Geir Harson (77) čitao je prošle godine kako će 2017. Finska slaviti stogodišnjicu svoje nezavisnosti i setio se geodetskih(1972) merenja u pograničnom regionu planinskih venaca Halti. Ako bi se norveška granica pomerila za sto pedeset metara na sever i za 200 metara na zapad, Finska bi dobila svoj najviši vrh, a Norveškoj bi ostalo još dve stotine drugih planina viših od one koju će pokloniti svom susedu.

Ilustracija: J. Prokopljević
Ilustracija: J. Prokopljević

Preko sina, pokrenuo je fejsbuk stranicu, za kratko vreme 12.000 ljudi lajkovalo je ovu ideju. Mnogo Norvežana oduševljeno je prihvatilo ovu inicijativu, ali ima i onih koji se kunu u „svaki pedalj svoga tla”. Norveška premijerka Erna Solberg javno je obećala da će mogućnost države da učini neuobičajen poklon svom susedu razmotriti sve nadležne institucije, norveški kralj Harald je pre dve nedelje posetio Finsku, gde je pitanje finskih novinara oko norveške planine prepustio ministru spoljnih poslova. Odluka još nije doneta. Rasprava se odigrava na ravnopravnoj bazi, bez oštrih reči i diskvalifikacija. Svako mišljenje se poštuje.

Norvežani pomeraju planine: Nordijski model? „Daleko smo mi od Skandinavije” To je ono što će složno i bratski reći Srbi, Hrvati, Bošnjaci, čak i kosovski Albanci, i Crnogorci. Ako se neko usudi da im pomene da bi Balkan trebalo da se skandinavizuje ili da bi svaka od državica unutar poluostrva mogla da zaliči na Norvešku, odmahnuće glavom u neverici.

U pravu su ako misle na materijalno bogatstvo koje zemlje na severu Evrope poseduju. Naši novčanici neće nikad zaličiti na njihove. Ali, ako bi se političke elite, direktori i tajkuni, parlamentarci i partije, uvoznici i izvoznici, radnici i šefovi, stari i mladi, žene i muškarci, trudnice i muževi, matičari i crkve, nevladine organizacije i državne institucije, sudovi i bolnice, potrudili da shvate šta je suština nordijskog modela, onda bi Balkan mogao da postane neka vrsta egzotične Skandinavije i za manje od sto godina.

Moralni fond: Teško je stezati kaiš kad pored sebe imaš brda para, kažu danas pojedini Norvežani. Cena nafte drastično je pala, pa je i visina plate počela da opada, a norveški penzioni fond i dalje raste. Samo u drugoj četvrtini ove godine „globalni penzioni fond” povećao se za deset milijardi evra. Dogovora da ovaj fond nikad ne krnje za svakodnevne potrebe Norvežani se još nisu odrekli. Fond je odvojena jedinica unutar centralne banke, koju kontroliše Ministarstvo finansija i prati parlament. Sva ulaganja objavljuju se na internetu i svaki građanin može da obavi internu kontrolu zajedničkog blaga.

O etici investicija brine cela Norveška. Ni danas se ne odustaje od zajedničke ideje da moralni ciljevi ovog ogromnog kapitala moraju da budu važniji od profita. Fond ne sme da ulaže u kompanije koje na neracionalan način troše struju i energiju, eksploatišu decu… Odnedavno se gleda i kolike plate imaju rukovodioci multinacionala. Ako su prihodi direktora nepristojno visoki, norveški fond neće investirati u takvu kompaniju. Demokratija u Norveškoj podrazumeva kapitalizam sa ljudskim likom.

Preko fonda, u svet se izvozi ne samo norveški kapital, već i etičke vrednosti ove nacije. Stotinak svetskih kompanija je na crnoj listi. Razmišlja se da se ona u budućnosti i proširi firmama koje proizvode i prodaju šećer i nezdravu brzu hranu.

Nepristojna kupovina: Da bi se smanjila potrošnja i emisija ugljen-dioksida, treba odustati od kulture kupovine novih stvari, bacanja bojlera, frižidera, televizora i veš mašina u staro gvožđe ili u reku, kako se to čini kod nas. Ne treba da se čudimo ako nas sledeći put zadese poplave, ali nam Šveđani ili Norvežani uskrate pomoć. Prvo uvedite najstrože kazne za one koji zagrađuju reke i podstiču poplave, pa onda očekujte humanitarnu pomoć, mogli bi s pravom da nam kažu. Od iduće godine Švedska smanjuje PDV na sve račune za popravku. Od bicikla do bele tehnike. Istovremeno će se povećati takse na prodaju novih proizvoda. Uvodi se nova „hemijska taksa”, kojom će se pokriti troškovi reciklaže za one proizvode koje je teško razgraditi.

Primera kako se čuvaju ljudi i deca, a kažnjavaju bahate troškadžije i oni koji izbegavaju porez ima sijaset. Za početak, mi Srbi mogli bismo da se već jednom odreknemo najlonskih kesa. Ili da ukinemo struju multimilionerima koji se voze u skupocenim džipovima i plivaju u bazenima s toplom vodom, a ne plaćaju komunalije. Treba ismejati one žive svece koji naručuju freske sa svojim likom na crkvama i bojkotovati svadbe njihove dece.

Ne moramo da pomeramo planine da bismo se približili nordijskom modelu.

Autor: Zorana Šuvaković, Politika.rs

Tagovi:
Autor