Ko te šiša kad nisi iz Niša

Jedan od simbola Niša je Kalča, čuveni lovac koji je živeo u vreme kada još nije postojao poligraf. Kalča je stalno prepričavao svoje lovačke dogodovoštine koje su bile toliko neverovatne da mu niko ništa nije verovao, te se od davnina veruje da u svakom Nišliji čuči mali poligraf.

draza-petrovic-kolumna-poster-vucic-madjionicar

Kalča je, recimo, pričao da je zečeve hvatao golim rukama:

– Za zajci ne treba ni puška ni kuče. Vidiš li zajac – padnaj na zemlju. A si padnaja – umrtvi se. Zajak te će počne da prilazi na kude teb’ sve poblizo. K’d osetiš njušku, a ti počni da mrdaš s uši. Zajak se zaraduje pa udari u smejanje, zato što on znaje da mrda s uši najpoubavo, ama ne mož’ da vidi, pa kad vidi uši mrdanje u drugi, on d’ umre od smejanje i sas ruku ga mož’ ufaćaš… – pričao je Kalča kako za lov na zeca ne treba ni puška ni kuče, već je dovoljno da padneš na zemlju, praviš se mrtav, onda počneš da mrdaš ušima, te će zec da počne da se valja od smeha i rukom ćeš da ga uhvatiš.

Kalča je stalno ponavljao: “Kod Kalču nema laganje!”, mada su svi bili ubeđeni u suprotno, ali je i pored toga postao toliko omiljen među Nišlijama da su mu u centru grada podigli spomenik.

– Stefanoviću, ovo je idealan ambijent za nas! Tamo će i nama jednog dana da podignu spomenik, garant! – ubo je premijer Vučić prstom na kartu Srbije, baš u predelu Niša, jer su mu se odavno smučili gradovi u kojima autorima lovačkih priča ne dižu spomenike, već se svi žale na dizanje pritiska.

Niški spomenik Kalči je kompleksan – on sedi za stolom sa Stevanom Sremcem i priča mu lovačke dogodovštine, a Sremac sve to pažljivo zapisuje u notes.

– Već vidim taj budući spomenik: sedimo ja i Vučićević za stolom, ja mu pričam o najvećem rastu BDP-a u Evropi, a on sve pažljivo zapisuje u notes. Izgledaće fenomenalno! Dakle, pravac tamo! – uzviknuo je ushićeno premijer Vučić, nesuđeni spomenik u centru Niša.

I tako je srpska Vlada otišla na sedmodnevni tim bilding u Niš, grad u kome dižu spomenike svima, bez obzira na rezultate poligrafskog testiranja.

Početna ideja je bila da ceo performans nazvan: “Ko te šiša kad nisi iz Niša” deluje što skromnije.

– Važno je da nas Niš ne košta ništa! Da svi budemo zajedno i da svaki član Vlade ima jedan što tvrđi krevet na kome će moći da se ispruži – objasnio je premijer ideju ljubaznim domaćinima iz Turističke organizacije Niša.

– Od opisanih raspoloživih kapaciteta imamo jedan jako komforan park pored autobuske stanice, svi ćete biti zajedno, svaki član vlade će imati izuzetno tvrd krevet, poznatiji kao klupa, da se ispruži, a ništa neće da košta – objasnili su mu iz Turističke organizacije grada Niša.

– Odlično! – viknuo je premijer i tako je Vlada Srbije prvu noć provela u parku kod niške autobuske stanice, gde su ih non stop spopadali oni sumnjivi tipovi što prodaju kineske “rej ban” naočare, šibicari iz Gadžinog Hana i neka dvojica koji čekaju prvi jutarnji autobus za Leskovac pa bi da ubiju vreme u ćaskanju sa premijerom o ovogodišnjoj ceni tucane paprike.

– Hm, ovo je bilo zanimljivo rešenje, ali zaboravih da vam kažem da smeštaj mora da ima i malo jaču ogradu, dakle da bude teško osvojiv za onu dvojicu što čekaju prvi jutarnji za Leskovac i raspituju se o ovogodišnjoj ceni tucane paprike – objasnio je premijer ljubaznim domaćinima iz Turističke organizacije Niša.

– Imamo smeštaj za vas! – rekli su ljubazni domaćini: “Niška tvrđava! To nisu mogli da osvoje ni Turci, a kamoli ona dvojica što čekaju prvi jutarnji za Leskovac i raspituju se o ovogodišnjoj ceni tucane paprike! A ne košta ništa!”

Tako da je drugu noć u Nišu Vlada Srbije provela na niškoj tvrđavi, gde nisu mogli oka da sklope od neka dva trubača koja tu redovno vežbaju za naredni “Nišvil”, a onda se povrh svega u šest ujutru na redovnom jutarnjem džogingu pojavio Zoran Živković, znameniti Nišlija, koji je dva sata uporno vikao: “Dole Vlada!” i “Stoko jedna!”, baš kad je članove Vučićevog kabineta uvatio prvi san.

– Hm, ovo je bilo zanimljivo rešenje, ali zaboravih da vam kažem da smeštaj mora da bude skroman, jeftin, ali na nekom mestu gde u šest ujutru ne džogira Zoran Živković! – objasnio je premijer ljubaznim domaćinima iz Turističke organizacije Niša.

I oni su odmah našli alternativni smeštaj gde niko ne džogira, pa ni Živković, tako da je Vlada Srbije treću noć u Nišu provela u prostorijama Ćele kule, ali ni tamo nisu mogli oka da sklope, jer su im se okolo priviđali neki kosturi i Neša Galija.

– Hm, ovo je bilo zanimljivo rešenje, ali da li imate neko jeftino mesto gde nema ona dvojice što čekaju prvi jutarnji za Leskovac, gde ne džogira Zoran Živković i gde se noću ne pojavljuju kosturi i Neša Galija? – uzviknuo je premijer.

I mediji su naposletku javili da će premijer i članovi vlade odsesti u kasarni “Mija Stanimirović”, u zgradi gde je inače smešten Prvi topovsko-haubički artiljerijski divizion.

– Top smeštaj! – bio je oduševljen premijer ambijentom topovsko-haubičkog diviziona, popularno zvanog “Kod topova”, i to daleko pre nego što su tamo odseli članovi Vlade Srbije.

Svi su konačno zaspali u zajedničkoj kasarnskoj spavaonici, jedino je premijer bio budan, a u svoj dnevnik ujutru je zapisao: “Kod sledeće rekonstrukcije Vlade izbaciti sve ministre koji hrču! Oka nisam sklopio!”

Sutradan, premijer je rešio da se građanima Niša obrati na niškom dijalektu, koji je marljivo uvežbavao.

– Drage Nišlije, ja nesam neka džululejka… – počeo je govor premijer.

– Drage Nišlije ja nisam neka zamlata… – preveo je ovlašćeni prevodilac sa niškog na srpski.

– Blago si ga na vas dole sa mi gore… – nastavio je premijer.

– Blago vama dole sa nama gore… – nastavio je prevodilac.

– Ja ne spijem, ja ne močam – uzviknuo je premijer.

– Ja ne spavam, je ne idem u toalet – preveo je prevodilac.

– I obećajem vam ubavo živuvanje… – istakao je premijer.

– I obećavam vam dobar život… – preveo je prevodilac.

– Za dve, najkasnije tri godine… – zaključio je premijer.

– Za dve, najkasnije tri godine… – preveo je prevodilac sa niškog na srpski.

Došao je onda i dan za primanje građana Niša. Najviše njih se raspitivalo kako da prežive od prvog do prvog.

– Zašto ne pokušate sa zečevima? – pitao je premijer: ”Oni se, znate, jako lako hvataju. Za lov na zeca ne treba vam ni puška ni kuče, samo da padneš na zemlju, praviš se mrtav, onda počneš da mrdaš ušima, te će zec da počne da se valja od smeha i možeš rukom da ga uhvatiš” – objasnio je premijer tajni recept za preživljavanje.

Na kraju posete premijer je poručio građanima Niša: “Mi ne lažemo narod!”

– Kod Kalču nema laganje! – preveo je onaj simultani prevodilac sa niškog.

Autor