Haški tribunal danas, četiri godine od završetka suđenja, izriče prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju povodom optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba.
“Projekat Velike Srbije političke, a ne kriminalne prirode”
Šešelj je vođen strašću o stvaranju Velike Srbije, ali ne postoji povezanost sa regrutovanjem i slanjem doborovoljaca radi činjenja zločina, već samo radi podrške ratnim naporima, objasnio je predsedavajući.
“Projekat Velike Srbije koji zagovara Šešelj je političke, a ne kriminalne prirode. Kontekst rata daje solidno opravdanje korišćenju doborovoljaca u zaštiti srpskog naroda. Šešelj im nije bio hijerarhijski nadređen”, naveo je Antoaneti.
Tužilac nije dokazao udruženi zločinački poduhvat ni njegovu odgovornost za progon, deportaciju i nehumana dela, zaključilo je Veće.
Šešelj nije kriv za mučenja, ubistva, silovanja…
Kada je reč o ratnim zločinima, tužilac nije predočio dovoljno dokaza za ubistvo nesrpskih zatočenika, mučenje i okrutno postupanje na području Crne Reke i Zvornika, okrutno postupanje na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mučenje u kasarni i Vugošću, u opštini Nevesinje, ubistvo civila oko Sarajeva, pljačke imanja kod Vukovara, silovanje, bezobzirno razaranje i rušenje gradova, sela, domova, ni religijskih i obrazovnih ustanova, naveo je Antoaneti.
Šešelj oslobođen za zločine protiv čovječnosti
Kada je reč o delu optužnice koji se tiče zločina protiv čovečnosti, tužilaštvo nije dokazalo sumnje da su na teritoriji opština Vukovar, Zvornik, Sarajevo, Mostar i Nevesinje meta bili civili, rekao je Antoaneti.
“Dokazi pokazuju da je postojao oružani sukob koji je obuhvatao civilne elemente, ali ne i da su civili bili masovno na meti, iako nisu učestvovali u borbama. Tužilac nije uverio sud da je postojala veza između sukoba u Hrvatskoj i BiH niti da su postojali masovni napadi na civilno stanovništvo. Stoga Tužilaštvo ne bi smelo da zahteva direktnu krivičnu odgovornost Šešelja za zločine protiv čovečnosti.”
Kada je reč o ratnim zločinima, tužilac nije predočio dovoljno dokaza za ubistvo nesrpskih zatočenika, mučenje i okrutno postupanje na području Crne Reke i Zvornika, okrutno postupanje na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mučenje u kasarni i Vugošću, u opštini Nevesinje, ubistvo civila oko Sarajeva, pljačke imanja kod vukobvara.bezobzirno razaranje i rušenje gradova, sela, domova, ni religijskih i obrazovnih ustanova, naveo je Antoaneti.
