Vojin Bumbić za MOJU HERCEGOVINU: Đaci su najpismeniji deo našeg društva

Vuk je za osnovicu svog književnog jezika uzeo istočno-hercegovački dijalekat, a siguran sam da bi isti izbor napravio i danas, tako tvrdi Gačanin Vojin Bumbić koji je dugo godina radio kao lektor sarajevskog “Oslobođenja” i beogradske “Politike”, a zatim do penzije bio profesor u gatačkoj gimnaziji: „Istočno-hercegovački govor je pravi rudnik jezičkog bogatstva i lepote i to bi bilo jasno svakome ko bi se pozabavio ovim jezikom da takvih danas ima. No, na žalost i u ovom našem govoru, gube se neki stari izrazi, izreke, jezički idiomi. Mladi ne znaju dosta reči iz našeg starog jezika.“

Vojin Bumbić
Vojin Bumbić

 Da li postoji razlika između beogradske i sarajevske novinarske škole?

„Celu deceniju, tokom 80-tih sam radio u Oslobođenju i tada sam čitao Politiku, što se, naravno, nije dopadalo mojim kolegama. Rekao bih da je osnovna razlika u tome što Beograd ima dužu tradiciju i prava je metropola. Dakle, novinarstvo je imalo prostor da postane imuno na ograničenja koja čaršija nameće i ta škola novinarstva mi je bliža.“

Iz Sarajeva odlazite u Beograd. Kako je došlo do toga i kako su vas dočekali tamo?

„Kad sam došao u Beograd iz ratnog Sarajeva 1995. svi su me gledali sa čuđenjem i sumnjali u moje kvalitete. Moj veliki prijatelj i drug iz školskih dana, novinar Miloš Marković, koji mi je pomogao da se zaposlim u Politici, mi je rekao: Znaš, Vojo, nemoj previše dobro da radiš, ali nemoj ni da brljaviš. Onako srednje. Jer ako budeš dobro radio, izazvaćeš zavist kolega, a znam ih ja. A nemoj ni loše, da kažu: Ovaj došao  iz Sarajeva i nema pojma. Ja sam se držao te devize, mada sam već prvi dan radio neki test nakon čega mi je šefica rekla: Jao, Vojo, pa vi možete odmah na Politiku, a onaj ko lektoriše najvažniji časopis ove kuće je već nivo.“

Pratite li štampu u RS i BiH i kakve su vaše impresije kada su u pitanju njihovi tekstovi?

„Ponekad, pravo da vam kažem. Ponekad prelistam Glas Srpske i ova izdanja Blica, Presa i Novosti za RS. Oni se trude da informišu publiku kojoj se obraćaju, mada je sve više senzacionalizma i nekih sadržaja koji ugađaju ukusu publike. Ja se informišem iz Politike, a ostalo mi dođe kao neka vrsta dopune.“

Zajedno sa vama je u Politici radio još jedan Gačanin, pokojni Milutin Mimo Koprivica?

„Bio je on moj veliki prijatelj i divan čovek. Dugo je radio kao korektor. Korektura je, nažalost, sada ukinuta. Otuda i u Politici danas  imamo grešaka kojih nekada nije bilo. Pred kraj radnog veka je radio kao korektor i urednik vikend izdanja Politike. Sa zadovoljstvom sam pročitao nekrolog naslova „ Sejač tihe dobrote“ koji je napisao njegov kolega Petar Mićković. Naslov odražava suštinu ličnosti kakva je bio Mimo Koprivica. Bio je veliki profesionalac i jezički čistunac i mnogo pažnje je posvećivao jeziku i održanju nivoa Politike i njegovih izdanja.“

Kakva je uloga lektora i korektora danas?

„I lektor i Korektor su lica u senci, nevidljiva lica koja rade one fine završne radove kao majstori u građevinarstvu. Glavna uloga lektora i korektora je da popravi jezik, da ga izbrusi, uglanca da bi bio pristupačan i razumljiv onima kojima je upućen. Danas je ona minimizirana, mnogi mediji i zbog nedostatka sredstava nemaju lektora. Sve manje pažnje se poklanja lepoti i čistoti jezika, pa i prosečan slušalac može da uoči puno grešaka, ne samo jezičkih, nego i stilskih, pa čak i misaonih. Nekada su postojale korektorske i lektorske službe koje su pročišćavale i umivale tekstove. Pogotovo je loše stanje na televizijama koje ne podležu nikakvim jezičkim standardima i kodeksima i svi misle da znaju sve.“

Danas živite mirne penzionerske dane. Da li i dalje čitate Politiku?

„Politiku čitam od svoje dvadesete godine, srećom, ona dolazi u jutarnjim časovima u Gacko, tako da je imam uz prvu kafu. To su još jedine prave novine, sa izgrađenim stilom i renomeom. Sve ostale novine za mene su na granici između tabloida ili su tabloidne i sve je danas postalo estradno. Mada, i Politika u nekim rubrikama zna da sklizne.“

Šta danas čitate i koje naslove biste našim čitaovima preporučili?

„Danas više čitam ono što sam pročitao nekad. Vraćam se nekim piscima i delima radije nego što čitam nove. Vraćam se Andriću, Ćosiću, Crnjanskom, Bećkoviću, Dučiću. Svako ima neke svoje afinitete, svoje ukuse. U principu bih preporučio da se čita dobar pisac, mada je teško reći ko su dobri pisci, jer su danas pisci postali svi. Često onaj koji je uspešan i pisac u trendu nije i dobar pisac.“

Koliko omladina čita i koliko je prisutno lepo izražavanje?

„Uvek sam tvrdio da su đaci, oni dobri,  najpismeniji deo naše populacije. To se vidi po njihovim pismenim radovima. Mada, danas treba sve uzeti sa rezervom, budući da se gotovi sastavi ‘skidaju’ sa interneta. Čita se vrlo malo. Čita samo onaj ko mora. Žao mi je i što Gacko nema knjižaru. Nekako smo pustili da se institucije kulture izgube, nestanu, a sa njima nestaje i život dostojan čoveka. A šta je suština života rekao je Andrić: ‘Život je neshvatljivo čudo, stalno se troši i osipa, a ipak večno traje kao na Drini ćuprija’.”

Autor

Milanka Kovačević

Diplomirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 2003. zaposlena kao novinarka „Radio Gacka“, a od 2013. stalni saradnik internet magazina "Moja Hercegovina".

Svi tekstovi autora