Требиње у понуди Слоу Фуд Планет-а: Мобилна апликација за промоцију домаће хране

Требиње је однедавно у понуди Слоу Фуд Планет (Slow Food Planet), телефонске апликације која представља ресторане и мале произвођаче локалне хране и пића kоју туристи опет, радо користе.

Слоу Фуд у Требињу и Босни и Херцеговини

Требиње и Источна Херцеговина, сазнајемо од Гордане Радовановић, имали су први контакт са Слоу Фуд 2006. године. А почело је све од италијанског UCODEP-а и НВО-Центар за развој Херцеговине. Тачније, од њиховог пројекта мапирања домаћих производа. Тражећи те производе који су на путу нестанка, а квалитетни су и добри, наишли су у Петровом пољу на грах пољак. Па је 2006. један произвођач граха пољака ишао на велики Слоу Фуд сајам „Тера Мадре“ (Terra Madre) у Торину. Онда су се њих неколицина, што произвођача што активиста, заинтересовали за такву производњу. Контактирали су Слоу Фуд, а они су им понудили да у Требињу формирају Слоу Фуд заједницу хране, прву у БиХ – што су и учинили 2009. године.

„Послије се формирао Слоу Фуд у Устиколини код Горажда, око групе која прави слатко од шљива пожегача на традиционалан начин, са гуљеном кором и на дрва. Прије неколико година формиран је и Слоу Фуд Поткозарје и Подгрмеч, са њиховим локалним производима.“

Поводом оних ознака „арка“ (Ark of Taste) и „президио“ (Presidio Slow Food) производа, Радовановићка појашњава да је њих Слоу Фуд ставио у свјетски каталог изузетно квалитетних и малих производњи, а које су на путу нестанка. „Президио“ је само онај производ за који је Слоу Фуд одлучио да заинтересованим произвођачима направи пројекат за стандардизацију производње и маркетинг. Сазнајемо да је у БиХ признато 13 „арка“ и „президио“произвоа. Такође, да их је највише у Херцеговини: сир из мијеха, кајмак из мијеха, херцеговачки мед, сува смоква, грах пољак, кукуруз стоданац. Додаје да је послала још три приједлога за верификацију: требињски парадајз јабучар, боранију рогу и гатачко сиво говече, које је укрштено у 19. вијеку (буша и алпски бик) и већ се може сматрати аутохтоном врстом.

„Такође истражујемо и локалне старе лозе, које су опстале у врло малим, породичним производњама, али неки произвођачи вина са њима успијевају да обогате укус и квалитет вина. То ћемо разрађивати са Институтом за генетичке ресурсе и Министарством пољопривреде Републике Српске. Видјећемо да ли ће ДНК анализа сорти: сурац, кадарун, бена, радовача, плавка – показати да ли су то неке неоткривене сорте. Нису оне сасвим непознате, али није истражен њихов потенцијал у смислу подизања квалитета вина“, наглашава Гордана Радовановић.

Иначе, Слоу Фуд Планет је апликација организације Слоу Фуд, која се бори за очување локалне хране и аутохтоних начина производње. Босна и Херцеговина је тренутно посљедња укључена земља, тј. двадесет прва у апликацији, а представљају је Мостар, Сарајево и Требиње. Тачније, посјетиоцу је препоручено гдје може појести, попити или купити локалну храну и пиће. Више информација о апликацији Слоу Фуд Планет и шта је уопште Слоу Фуд, „Моја Херцеговина“ је добила од Гордане Радовановић, Слоу Фуд лидера за Требиње и Источну Херцеговину.

“Почелo је то као реакција на негативну тенденцију коју је доносила Фаст Фуд (Fast Food) храна из Америке. Једна група људи у сјеверној Италији се, осамдесетих година прошлог вијека, побунила против ширења такве хране, која није локалног типа и традиције. А храну коју су одлучили да промовишу, дакле супротну од те индустријализоване хране, назвали су – Слоу Фуд. То се може превести и као „Спора храна“, али суштина је у промоцији домаће хране, која није индустријализована. Која је остала у традиционалним техникама и малим производњама. Дакле, основни циљ Слоу Фуд-а је очување бидиверзитета хране, односно локалне хране“, истиче на почетку разговора Слоу Фуд лидер за Источну Херцеговину.

Очување бидиверзитета хране у Херцеговини

У локални бидиверзитет хране, појашњава Гордана Радовановић, спадају и локалне пасмине животиња, али то може бити и локална риба, као што је поповска гаовица. Такође, старе биљне сорте, као што су грах пољак или локални кокуруз стоданац или клечак. Исто тако сир из мијеха, који је, како истиче Радовановићка – не само посебан производ за нас, него је, захваљујући Слоу Фуд-у, постао посебан и на вишем нивоу, као свјетски производ који треба сачувати.

„То је посебно важно јер и ми сами желимо да сачувамо квалитетан биодиверзитет хране у Херцеговини. Дакле, циљ Слоу Фуд-а је да се ти наши локални производи, који су квалитетни, а на путу нестанка – очувају и промовишу. Дакле, та организација прави „Президио“ пројекте за посебне производе, око ког се окупљају произвођачи , какав је урађен за сир из мијеха у Невесињу. Онда помажу валоризацију тих производа, прво на својим сајмовима. А један од начина да се промовишу ти производи су ресторани и шефови кухиња, који ће их уврстити у своју понуду.“

Апликација Слоу Фуд Планет

Слоу Фуд је, истиче Гордана Радовановић, синоним за повјерење у добру храну, па је одлучено да се иде на телефонску апликацију. Прије свега због свијести колико је њихова сугестија важна за туристе. Они, наиме, у новој средини не знају ни гдје се добро једе, а поготово не гдје је локална храна.

Када се отвори апликација Слоу Фуд Планет, тренутно се могу наћи упуте о 21-ој земљи: од Аустралије до БиХ. Свака земља има градове са препорукама, а сваки град садржи: основне информације о њему (CONTEXT), упуте гдје се може добити домаћа храна и пиће (EAT&DRINK), као и мјеста гдје се могу купити домаћи производи (SHOPPING). У Требињу је препоручено 11 мјеста за јело и пиће, а 8 за куповину. Графичким симболима је додатно означено гдје се могу добити „арка“ и „президио“ производи, који означавају изузетно квалитетне и мале производње.

Четири произвођача су, додаје Гордана Радовановић, омашком ушла у Мостар, али то ће се у догледно вријеме исправити. Наиме они су чланови требињског Слоу Фуд–а, а због туриста из Дубровника им боље одговара да буду сврстани у Требиње. Наводи да су то: породица Шишић из Попова поља, односно села До, која има велику палету аутохтоних производа; породица Бркан из Славогостића код Иванице, која производи одличан сир; ресторан „Станица“ Равно и гостиона „Завала“.

Посебна вриједност ове апликације је да су мали произвођачи локалних производа – добили своју рекламу. Да су и они препоручени уз неке угледне угоститеље и винаре. Чак не морају да имају ни продавницу нити неко маркетиншко паковање свог производа. Буквално се и наша пијаца налази у тој апликацији, као мјесто гдје се могу купити ти квалитетни локални производи. Број субјеката у апликацији није ограничен и ми ћемо је и даље допуњавати оним субјектима и производима који су јединствени за наше подручје“, закључује разговор за „Моју Херцеговину“ Слоу Фуд лидер за Требиње и Источну Херцеговину.

Тера Мадре Кичн 2016
Autor

Vesna Kešelj

Saradnik internet magazina “Moja Hercegovina” od februara 2014. Istovremeno radi i kao PR novinar najvećeg srpskog sajta za oglašavanje "KupujemProdajem".

Svi tekstovi autora