Сергеј Ћук, три пјесме

Сергеј Ћук, био је љубињски пјесник и редитељ. Рођен је на данашњи дан 1967. године. Тим поводом доносимо вам три његове пјесме из збирки поезије Горак осмех, Међ камењем и звијежђем и Одговори.

Сергеј Ћук (1967-2014) фото Митар Л. Ђурица

ЧАРШИЈА

Видим,
око себе
гомилу затупљених креатура,
а било би ту много лепих лица
ДА НИЈЕ ОНАКО КАКО ЈЕСТЕ.

Чујем,
око себе
само трач као дресура,
а било би лепих прича
ДА НИЈЕ ОНАКО КАКО ЈЕСТЕ.

Осећам,
око себе
страх од безброј цензура,
а било би и љубави много
ДА ЈЕСТЕ ОНАКО КАКО НИЈЕ.

(1988)

БАШТА МОЈЕ ТИШИНЕ

Кад не знаш шта,
кад не знаш како.
Кад ти сунце за облак мине.
Знаш где сам зато дођи полако,
дођи до баште моје тишине.

Ја ћу да слушам, увек сам знао,
поверење и љубав, живот ми беху.
Са смрћу нисам постао зао,
нисам се продо ђавољем смеху.

Седи над овом плочом хладном,
упали за душу једну свећу.
Причај и плачи о времену гадном,
кад одеш на лицу понеси срећу.

Ја знам шта су времена гадна,
и како зна да боли истина.
Нека те не плаши плоча хладна,
нека те не плаши моја тишина.

Кад не знаш шта,
кад не знаш како.
Кад ти сунце за облак мине.
Знаш где сам зато дођи полако,
дођи до баште моје тишине.

(1993)

НЕДОВРШЕНА ПЕСМА

Знам да нећеш
да ти пишем песме.
И не сме се рећи више
но што љубав каже,
јер лаже се после тога.

Но, љубав почиње на крају
кад знају, само зидови бели,
да дели се срећа
већа од самоће.

Зато, све што написах
поклањам оном што ће
остати без овог ретка;
и доћи са мном до краја.

А онда – све испочетка…

(1995)

Autor