Nad privredom RS ponovo su se nadvili tmurni oblaci, jer je blagi napredak u poboljšanju likvidnosti prošle godine u potpunosti neutralisan pod teretom povećanja obaveza i nenaplaćenih potraživanja.
Uprkos tim nedaćama, privreda Srpske je prošle godine povećala neto dobit za 19,2 odsto na 1,314 milijardi KM. S druge strane, neto gubitak je rastao još bržim tempom od 22,7 odsto i stigao na 753,21 milion KM, za razliku od 2015. u kojoj su gubitaši značajno smanjili minus za nekoliko stotina miliona.
Godišnja analiza Privredne komore RS pokazala je da je nelikvidnost kao hronični problem domaće privrede u 2016. ponovo eskalirala i da preduzeća sve teže izmiruju obaveze i naplaćuju fakture za isporučene proizvode i usluge. Time upadaju u začarani krug dugovanja i ostaju bez svježeg novca za obrt i investicije.
Rezultati poslovanja privrede RS u 2016. godini pokazuju da njene obaveze iznose 16,334 milijarde KM i u odnosu na 2015. povećane su za 7,9 odsto. Samo godinu ranije obaveze su stagnirale. Negativnom trendu u ovoj godini najviše su doprinijele kratkoročne obaveze, koje su porasle za čak deset odsto na 10,860 milijardi KM. Dvostruko niža stopa rasta evidentirana je kod dugoročnih obaveza, koje su na kraju prošle godine iznosile 6,247 milijardi.
Dok se u domaćim preduzećima gomilaju računi za plaćanje, istovremeno su suočena i sa sve težom naplatom svojih potraživanja. Analiza Privredne komore pokazuje da su kratkoročna potraživanja privrede RS u 2016. godini iznosila 4,729 milijardi KM, što u odnosu na 2015. predstavlja rast od 6,8 odsto. Dokaz opšte nelikvidnosti domaće privrede potvrđuje i podatak da je čak 2,776 milijardi zarobljeno u potraživanjima unutar BiH, a na to se nadovezao i snažan rast potraživanja iz inostranstva.
Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević ističe da je analiza kristalno jasno pokazala da je nelikvidnost najveći problem privrede.
,,Koeficijent likvidnosti je u 2016. pao na 1,01 sa 1,06 iz prethodne godine. Ako se uzme u obzir da je normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti 1,5, vidi se koliko je u RS visok stepen nelikvidnosti, odnosno koliko privreda ima problema sa izmirenjem obaveza”, kaže Blagojević.
Da bi stanje koliko-toliko bilo popravljeno, poslovna zajednica ponovo apeluje na smanjenje nameta i ukidanje nepotrebnih dažbina.
,,Jedino na taj način moguće je poboljšati likvidnost i pomoći privredi da stane na noge. Ako to ne bude urađeno, ona će nastaviti da tone”, kazao je Blagojević.
Istog mišljenja je i predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škrebić, koji ističe da se mnogo priča, a skoro ništa ne radi na stvaranju boljeg poslovnog ambijenta.
,,Stanje je teško posljednjih nekoliko godina. Privreda ne može više da izdrži ovakvu poresku politiku. Podržali smo nekoliko zakona u okviru reformske agende uz uslov da će biti smanjeno oporezivanje rada o kojem pričamo već dvije godine. Međutim, na tome ništa nije urađeno. Na sve se nadovezala i nestabilna politička situacija jer vlasti na nivou BiH i entiteta ne koordinišu, već samo podmeću jedni drugima. Dok oni spletkare, poslovni ambijent je sve lošiji, a privreda tone sve dublje”, kazao je Škrebić.
Član Udruženja ekonomista RS – SNjOT Predrag Duduković ističe da se niz problema u domaćoj privredi odrazio na brži tempo rasta gubitaka nego dobiti zdravih preduzeća.
,,Pojedina preduzeća ostvaruju gubitak sticajem okolnosti, jer ne mogu da naplate potraživanja, dok nezdravi dio privrede već godinama ide iz minusa u minus”, kaže Duduković i dodaje da privreda neće pokazati znake oporavka bez smanjenja opterećenja.
Broj preduzeća
Prošle godine je završne račune predalo 9.846 privrednih društava, što je za 792 ili 8,7 odsto više u odnosu na 2015. godinu. Najveće učešće i dalje imaju preduzeća iz oblasti trgovine na veliko i malo (2.979) i iz prerađivačke industrije (1.996).
