Počela sezona lova na glasove – Ne daj se, narode!

Sezona lova na glasove počela je još ranije, ali od juče, kada je zvanično počela predizborna kampanja u BiH, pred Opšte izbore, koji će biti održani 7.10. tekuće godine, sezona lova je i zvanično otvorena i trajaće do samog dana glasanja, a vjerovatno i do zatvaranja svih biračkih mjesta. Obećavaće svi, neko će se ”otvoriti” više, a neko manje. Pašće velika obećanja, a velika obećanja, bar smo toliko naučili, nikad ne budu ispunjena. Biće i ucjena, prijetnji, poklona i laži. Poklonu se u zube ne gleda, kaže stara izreka. U slučaju predizborne kampanje i izborne trke, ovu izreku treba zaboraviti i poklonu itekako pogledati u zube. Štaviše, poklone ove vrste treba odbaciti, pa makar primalac iz ličnih pobuda svakako želi dati glas davatelju. Treba biti mangup, a to je ovaj narod ponekad itekako znao. Vaš glas, stav, lično uvjerenje i dostojanstvo nemaju cijenu! Ne daj se, narode!

Koliko puta niste imali za novu garderobu, školski pribor, dječiju ekskurziju ili, nedajbože, za ljetovanje ili zimovanje? Koliko puta ste gledali političare i klimali glavom a duboko u sebi ste bili ubjeđeni da je sve izgovoreno još jedna laž? Koliko puta ste se polakomili pa pred Izbore, da li lokalne ili opšte, uzeli poklon od neke od stranaka i time se pošorali na sve one tegobe uzrokovane nedostatkom finansija, na sve one dane kada ste, duboko isfrustrirani, pogrešno kanalisali nezadovoljstvo na najmilijim, otuđujući se i od njih i od samih sebe?! S druge strane, svi oni koji ne izlaze da ispune svoju građansku dužnost, a duboko su razočarani u sve ono što nam se dešava, svojim neizlaskom takođe šoraju po sebi. Sistemom one poslovice koja kaže ”naljutio se pop na selo pa sebi otkinuo ku*ac”, neizlaskom na Izbore, udarate sebe drito u međunožje. Prodati svoj glas ili propustiti priliku da daš svoj glas, zapravo činiš istu stvar. Elem, ko god vam ponudi bilo kakav poklon u zamjenu za glas, pa makar to bio i član uže ili šire familije, nemoj, budi mangup! Nemoj, sve i da si mislio da njima daš glas. To je tvoje pravo! Primanjem poklona pristao si na korupciju i prodao svoje JA za mizernu lovu. Nemoj to da radiš i za veće novce ili korist druge vrste!

Ima ona priča koja se tiče odlaska pacijenta iz Trebinja u fočansku bolnicu. Prije operacije, porodica pacijenta uđe kod doktora sa namjerom da ga ”počasti”. Doktor odbija bilo kakav poklon uz riječi da oni to ne prihvataju i da su Trebinjci svoje doktore navikli na poklone. To je istina. Ne samo Trebinjci, već bilo ko i bilo gdje. Jednostavno tendencija poklanjanja doktorima, policajcima, sudijama, učiteljicama i nastavnicima nije se rodila sama od sebe niti su primaoci poklona na tome insistirali. I da jesu, dovoljno je bilo da pacijenti/klijenti odbiju platiti ili pokloniti ono što se od njih traži. Bliže istini je da je narod svojim upornim poklanjanjem svega i svačega, izrodio tradiciju darivanja. Elem, ovdašnji narod je naviknut na poklone i u to nema sumnje. Treba znati da je davanje i primanje takvih poklona krivično djelo. Činjenje krivičnog djela koje je duboko ukorijenjeno ne čini te manjim kriminalcem. Kriminal je kriminal.

S druge strane, ako želiš biti mangup i uz to zaraditi nešto za džeparac, onda uzmi od svakoga ko ti nudi poklon za glas, a glasaj kako hoćeš. Opet si se prodao, ali si to uradio šmekerski. Zapravo, nisi se ni prodao nego si ih sve preveslao. Veslaju i oni nas! Neka onda bude 1:1, a Izbori neka budu produžeci.

Juče je počela predizborna kampanja. Lideri stranaka samo su juče lijepili plakate, nasmijani i vedri, a već danas će plakate, po ko zna koji put, lijepiti ljudi koji su nerijetko obrazovaniji od onih čije plakate lijepe. I tako to ide u krug godinama, skoro decenijama. Postoje ljudi koji već deceniju i kusur, lijepe plakate, očekujući da će konačno dobiti posao. To je tužno, a još je tužnije da će, kada dobiju posao, misliti da su posao dobili zato što su lijepili plakate. Kakva ironija!

Ovaj tekst nema namjeru da utiče na vašu volju! Ovaj tekst nema namjeru ni da promjeni navike glasača! Niti može da utiče na to da li će ljudi prodati lična ubjeđenja, ukoliko ih uopšte i ima. Ovaj tekst je pokušaj da izaberete koga god hoćete, ali da izaberete lično, bez ičijeg sufliranja. Pokušaće vam na svaki mogući način ući u glavu, to im je i posao, možda će vam kucati i na vrata, zvati na telefon, lobirati lično ili preko prijatelja, rodbine ili poznanika. Niko od kandidata vam ne smije ući u glavu. Juče je vladajuća stranka u RS slala brojnim korisnicima M:tel mreže poruke. Ono što je simptomatično je to da je na poruku nemoguće odgovoriti, jer je ta mogućnost blokirana. Dakle, njih ne interesuje povratna informacija građana, njihovo mišljenje i bilo šta. To je ono što jeste stvarna slika političke scene u BiH.

Nemali broj korisnika društvene mreže Fejsbuk je okačio ”skrinšat” ove poruke, neko u bijesu, neko u nevjerici. Ali veliki broj onih koji je primio ovu poruku nije se oglasio. Značajnija reakcija je izostala. Slanje SMS poruka ovog tipa je zadiranje u privatnost, i to isključivo tako treba posmatrati. Isto kao što svaku vrstu lobiranja, sa poklonom ili ne, treba posmatrati kao narušavanje privatnosti. Tu dileme ne bi trebalo biti. Lobiraće i jedni i drugi, i pozicioni i opozicioni (internet magazin ”Moja Hercegovina” će objaviti svaki ovakav ili sličan pokušaj ”ulaska u glavu” biračima, bez obzira koja opcija je u pitanju). Možda je najbolje oružje koje treba iskoristiti tokom predizborne kampanje ignorisanje svih političkih emisija, emisija informativnog tipa i ”katanac” na stan ili kuću. Ne otvarajte strancima i ne otvarajte poruke od nepoznatih ljudi ili skraćenica. Odlazak na mitinge nije loša stvar, kada bi na mitinzima bilo govora o programu, planu i rješavanju problema. Sagledati sve opcije i zaključati se u četiri zida koja nisu izljepljena izbornim plakatima. Izolovati se maksimalno moguće, a moguće je jako malo. Šetati sa porodicom, otići na neki piknik, pogledati film ili neku nepolitičku emisiju i bistre glave 7.10. zaokružiti kandidata kojem ste svojevoljno odlučili pokloniti svoje povjerenje. Jedino u tom slučaju ćete znati da ste donijeli pravu odluku, nebitno da li će vaš kandidat pobjediti ili izgubiti. Nečiji kandidat će pobjediti. Treba znati biti i poražen, mada mnogi glasači iz svakih izbora izlaze kao pobjednici. S tim u vezi ,posebno simpatičan bio je jedan čikica koji je u televizijskoj anketi nakon izbornih rezultata, upitan o rezultatima rekao: Ja ti dijete izgleda ne znam glasati. Uvijek izgube ovi za koje sam glasao. Apstinencijom ne postižete ništa sem onog gorenavedenog šoranja po sebi. Dobro, dobro, znam, u pravu ste. Sve stranke imaju svoju mašineriju i glasače. Ti glasači nisu u većem broju od vas, to je sigurno. Kao fan serijala Star WaRS, paralela može biti i Napad klonova i Imperija uzvrača udarac. Narod mora i treba da bude imperija! Napad kolonova je svakako jedan od najlošijih u cijelom Star WaRS serijalu.

Ako bi se cijela priča oko glasanja pojednostavila do kraja, onda bi presuđivanje o tome kome dati svoj glas bilo zaista lako. Nema tu mnogo filosofije. Ukoliko ti je dobro i zadovoljan si stanjem u društvu, onda ćeš, logično, izabrati aktuelnu vlast. Ukoliko nisi zadovoljan i nije ti dobro, onda biraj promjene. Tvoj glas jeste samo tvoj i ti, na osnovu ličnog iskustva i doživljaja vlasti biraš tu istu vlast, za koju ćeš moći a i morati reći da su tvoji predstavnici.

Izaberi sam, nemoj da ti neko pomaže! Izaberi, šta god izabrao, stani iza svog izbora! Nemoj da sutra bude ”nisam ja, on mi rekao”. Ili, što je još 2012. rekao Damir Nikšić, ”Glasajte razumno – nemojte glasati emotivno”. Emocije su nas svakako mnogo puta skupo koštale.

Zapravo, ne znam ni što sam ovo sve pisao, biće kako je vazda bilo. Izlazeći narod će izaći na Izbore, apstinenti neće, oni koji su navikli da oko izbora prime džeparac, primiće ga, ali primanjem džeparca primate još nešto… Razmislite o tome!

Igor Svrdlin

Autor