I EU želi svoju vojsku, niče neki novi NATO

Najmanje 20 zemalja Evropske unije potpisaće danas u Briselu sporazum za novi odbrambeni savez za finansiranje i razvoj zajedničke vojne opreme, piše Sputnjik.

Ilustracija

U perspektivi, ono što dio oligarhija u EU, ali i ne samo u EU, želi, jeste stvaranje jednog novog pola moći. Evropska vojska je početni korak u stvaranju evropske federalne države, što žele Francuska i Njemačka, navodi taj portal.

Kako prenosi Rojters, potpisivanje Sporazuma o stalnoj strukturnoj saradnji (PESKO) promovišu Francuska i Njemačka.

Nakon višegodišnjeg smanjenja troškova u Evropi i oslanjanja na SAD kroz NATO, Francuska i Njemačka se nadaju da će sporazum ujediniti nacije u čvršćoj odbrambenoj saradnji, koja podrazumijeva vojnike i oružje.

Pored Francuske i Njemačke, dosad su Italija, Španija i još oko 16 zemalja EU obećale da će se pridružiti paktu, koji bi zvanično mogao da stupi na snagu u decembru, kada se budu sastali lideri EU.

Velika Britanija, koja namjerava da napusti Uniju otkako je održan referendum o “bregzitu” 2016. godine, neće učestvovati u sporazumu, dodaje Rojters, pozivajući se na navode zvaničnika koje agencija ne imenuje.

Velika Britanija dugo je pokušavala da zaustavi saradnju EU u oblasti odbrane, smatrajući da bi to dovelo do formiranja vojske EU.

Zapadnoevropska unija, vojni savez osnovan 1948, kao prethodnica NATO-a, prestala je da postoji stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma. Ovaj sporazum ukinut je 2010, a organizacija je prestala sa radom naredne godine.

Još ranije je Zapadnoevropska unija utopljena u NATO, kaže Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Šta će se dogoditi sa PESKO-om?

Hoće li ova organizacija u zametku biti stavljena pod “kišobran” NATO-a i može li funkcionisati paralelno sa Sjevernoatlantskom alijansom?

PESKO je predviđen Lisabonskim sporazumom iz 2009, kaže Janković, najvišim pravnim aktom EU i u prvom periodu funkcionisaće paralelno sa NATO-om. To što dosad nije zaživio posljedica je francusko-britanske saradnje, a i Amerika je imala veliki uticaj na politiku EU.

“Sada je došlo do djelimičnog razlaza — prvo, došlo je do ’bregzita‘, što je Nijemcima i Francuzima izgovor da pokrenu ovakvu vrstu paralelnog vojnog saveza; drugo, Donald Tramp je najavio i zaista pokrenuo izmjenu nekih politika SAD prema EU i prema američkom angažmanu u Africi. Treći razlog je migrantska kriza”, kaže Janković.

Formalni pokretač inicijative za formiranje PESKO-a je Francuska, predsjednik Emanuel Makron je u julu najavio stvaranje evropske vojske, to je ponovio i u septembru, a njemačka kancelarka Angela Merkel pridružila mu se nakon izbora u Njemačkoj, objašnjava Janković genezu inicijative za potpisivanje PESKO-a.

“Njihov primarni plan, ono što bi željeli, jeste da se stvori evropska vojska kao jedan od stubova buduće evropske federalne države, koju bi trebalo da čine Francuska i Njemačka, a potom i Italija i Španija, kao druge najvažnije zemlje. Zato im je, između ostalog, i bitno da Španija ostane cjelovita.

Zašto Italija i Španija?

Zato što su najmnogoljudnije, poslije Njemačke i Francuske, i što se nalaze u Mediteranu, gdje su glavni interesi EU, a i preko njih ide projekcija sile, kako se nadaju u Berlinu i Parizu, prema Africi”, kaže Janković.

Pitanje je koliko članica EU zaista želi da učestvuje u ovom projektu, nastavlja Janković, koliko je njih tu da podmeće klipove u točkove francusko-njemačkoj inicijativi za račun Vašingtona i Londona.

“Poljska u svakom slučaju ne može niti želi da se odrekne vojnog savezništva sa SAD da bi ušla u zagrljaj Njemačke. Njemačka je toga svesna. Takođe je prilično teško zamisliti da će se baltičke države odreći savezništva sa Amerikom. Grčka zbog Turske ne može ni da pomisli da napusti NATO, jer samo to što su obe zemlje članice NATO-a garantuje održanje kakvog-takvog mira”, objašnjava Janković.

Osnovni cilj je, ponavlja Janković, stvaranje evropske federacije, a zajedničko ulaganje u vojne programe nije novo. U projekat “Horizont 2020” uključeni su najveći evropski proizvođači oružja.

“Sve to upućuje da ovoga puta zaista postoji želja da se opredeljuje novac za stvaranje takvog jednog projekta. U perspektivi, ono što deo oligarhija u EU, ali i ne samo u EU, želi, jeste stvaranje jednog novog pola moći”, zaključuje Janković.

Tagovi:
Autor