Манифестација “Дани ћирилице” у Билећи као одбрана и опомена

БИЛЕЋА – Указујући на значај ћирилице у прошлости и данас, као и на разлоге због којих је треба бранити и његовати, те на опсежно културно-историјско благо које постоји на подручју Билеће, јуче је у овој општини успјешно завршена тродневна манифестација „Дани ћирилице“.

"Dani ćirilice" zainteresovali Bilećane (FOTO: Moja Hercegovina)
“Дани ћирилице” заинтересовали Билећане (ФОТО: Моја Херцеговина)

Прве вечери манифестације, 17 билећких гимназијалаца, под слоганом „Ја знам ко сам“, пред бројном публиком говорило је о значају ћирилице, о најзначајнијим споменицима културе на ћирилици, о њеним забранама кроз историју и о својим разлозима зашто је бране и не дају.

Bilećki gimnazijalci: Ja znam ko sam
Билећки гимназијалци: Ја знам ко сам

Зачетник цијеле идеје била је њихова професорка српског језика и књижевности Тања Бубрешко која је и раније са њима организовала час посвећен ћирилици.

– Спонтано смо дошли до идеје да се десе Дани ћирилице, а за њихово одржавање одабрали смо Парохијски дом као наш духовни центар. Час који смо некада раније приказали мало смо обогатили, оплеменили у смислу да актуелним питањима дамо и наш печат, да гимназијалци буду ти који ће наслијеђивати ту борбу, на њој истрајавати и опомињати нас. Приказали су своје ставове кроз истражену литературу, стихове и тумачење плаката, и врло емоционално и снажно дали поруку коју је публика подржала – рекла је Бубрешко за „Моју Херцеговину“.

Tanja Bubreško i Ljiljana Parežanin (FOTO: Moja Hercegovina)
Тања Бубрешко и Љиљана Парежанин (ФОТО: Моја Херцеговина)

Друге вечери манифестације археолог Љиљана Парежанин, испред Завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа РС, представила је Билећанима археолошке локалитете који су откривени на тероторији њихове општине, а који су најбољи докази континуитета насељености овог простора у различитим историјским периодима.

– Простор наше општине специфичан је због потапања једног њеног дијела на коме су евидентирани, и у одређеном дијелу и спасени, споменици културе који, према свим релевантним параметрима, представљају културна добра  од изузетног значаја за простор Републике Српске, па и шире. Ово излагање имало је за циљ да потцрта неопходност координације мјештана и институција на локалном и државном нивоу. Истраживање, техничка и правна заштита су у домету надлежности Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа и музеја, али они који често откривају и у правом смислу штите културна добра јесу људи који ту живе – истакла је Парежанин, која је, такође, Билећанка.

Она је овом приликом открила да је некропола стећака на селу Баљци, покрај Билеће, један од веома озбиљних кандидата за Унескову листу заштите културне баштине.

Манифестација је треће ноћи заокружена приказивањем руског документарца „Кирилов код“ који је настао 2013. године уједињеним напорима руске националне телевизије и руског Министарства просвјете и културе. Филм говори о настанку ћирилице и њеном развоју од Ћирила и Методија до данас. Прати њене промјене кроз средњи вијек, те улогу Русије у прошлости и данас као „Трећег Рима“ и браника националног идентитета и православља код свих словенских народа. Радњом стиже и до Вуковара гдје се у данашњици Србима забраном употребе ћирилице грубо брани право на властити идентитет.

Јелена Денда

Tagovi:
Autor