Како је пјесма ”непознатог аутора” путовала свијетом, дошла до одредишта из наслова и вратила се кући? (Прича о пјесми ”Канада је то” Новице Телебака Тенија)

Новица Телебак Тени, херцеговачки пјесник, рођен је у Бијелом Пољу крај Мостара, љета 1957. Прву збирку поезије ”Туга се боји ријечи” објављује 1979. године а 2018. из штампе излази његова, за сада, посљедња збирка поезије, ”Е, моја Херцеговино”, посвећене Алекси Шантићу и његовом стваралаштву. Збирка ”Свијећа за патријарха Павла” недавно је добила престижну награду Друштва писаца из Русије. Но, овај текст се бави феноменом Телебакове пјесме ”Канада је то”, а то је пјесма коју је пјесник анонимно послао у Канаду, прије годину дана, и која се након путешествија вратила одакле је и кренула, када се и сазнало да је он аутор ове пјесме која је, како у свијету, тако и код нас, наишла на изузетно интересовање читалачке публике. Као што сам Телебак рече: Дух пребива гдје може, мисао гдје хоће а мисао гдје никне. Прочитајте овo надахнуто пјесничко остварење и ријеч пјесника о путовању пјесме по свијету.

Новица Телебак Тени, херцеговачки пјесник, рођен у Бијелом Пољу крај Мостара, гдје је и живио до рата, у којем је тешко рањен, а свој животни пут наставио је у Требињу, гдје и данас живи. О Тенијевом пјесничком стваралаштву речено је много, називаше га и највећим пјесником Херцеговине након Дучића, а он, скроман како само ријетки пјесници знају бити, у тишини ствара снажне пјесме, поезију за сва времена. Прије годину дана, анонимно је пут Канаде, послао пјесму ”Канада је то”, коју су из Канаде слали даље, како пјесник каже ко зна куд, да би се вратила на свој извор, када је и објављено да је аутор ове пјесме Новица Телебак Тени. Телебак је за интернет магазин ”Моја Херцеговина” говорио о путу ове пјесме. Он говори и о томе како је ова пјесма, док је она још увијек била непотписана, стекла антологијски статус и изазвала велику читалачку пажњу широм свијета.

”Моја генерација полако се враћа у ове предјеле из иностранства. Своју располућеност носе као начин живљења и готово је свеједно из ког је дијела свијета. Некада су Америка и Њемачка биле симбол расељења, а сада је то Канада и зато је пјесма под тим насловом.” – говори Телебак у уводу приче о пјесми ”Канада је то”.

О путовању пјесме ”незнаног пјесника”и откривању да је он отац овог пјесничког чеда, Телебак каже:

”Пјесму сам написао прошле године и онако непотписану послао на канадске сајтове, а они су даље ко зна гдје и куда. Док није дошла до нас на извор гдје је и настала. Прошле године на данима Српске у Србији у Коларцу на вешери херцеговачких пјесника глумица Ивана Жигон је говорила пјесму “Канада је то” и тада је откривено да сам ја аутор те пјесме. Послије су је снимали и говорили глумица Биљана Ђурић из Београда, Бади Ђоговић из Невесиња и други. Врло брзо је стигла на све крајеве свијета. Самим објављивањем је добила од многих епитет антологијске пјесме. Вријеме и невријеме ће то најбоље рећи. А већ је преведена и на руски, мађарски, румунски и шпански језик. Пјесма је као дијете, пустиш га у свијет па шта га снађе, али нека зна гдје му је извориште. Дух пребива гдје може, мисао гдје хоће, а ријеч гдје никне.” – рекао је Телебак за интернет магазин ”Моја Херцеговина”’.

За крај ове занимљиве приче о путовању једне пјесме, прочитајте пјесму која је била повод овог кратког разговора са пјесником Новицом Телебаком Тенијем.

КАНАДА ЈЕ ТО

I
Човјече,
рекао сам, Канада је то.
Шта ће ти те крпице, сандале и чарапе?
Шта ће ти воштане играчке,
кућице, возићи и воденица?
Тамо све има.
Играчака има, великих и већих од правих
и то од леда, снијега и никада се не топе.
Топлу одјећу од вражије коже и обућу
и све друго задужујеш чим стигнеш.
Тамо све има.
Канада је то.

Мајка лагано к'о свету нафору
додаје малу воденицу
и везан јастук пуњен травама.
Сине, воденицу покажи дјеци.
Тамо воде не теку.
У јастуку су наше траве.
Ова ти је за ово,
ова ти је за оно,
а помијешана ова и она 
ти је за све.
Врију и гргоље ријечи
потиљак пуца од набоја и бола.
Као да га она тамо тјера.
Заборави се и пријекорно мајци рече:
„Шта је добро за главу и сан?“.
А старица прозрачна ко наше небо,
њежно ко некад нагну се и тихо рече:
„Мој сине за главу ти треба јастук,
а за добар сан воденица“.
Грленом кнедлом подвезује врећу 
у растанку сновиђења има.
Велика птица у мјесту кријешти 
сви машу само мајка по страни се грчи, 
свима је тешко само оцу није…,
на вријеме умрије.
Летим и сањам да се рађам и пјевам,
а други плачу.
Тамо свега има.
Канада је то.

II
И други су нашли
појилиште неостварене љубави,
летим и ја.
Од чеоне кости предака
сачинио сам морско једро,
разломио родну погачу.
Стигао сам, зар не видите?
Ево непрегледне свјетлости 
од које се ништа не види.
Има свега и све ти лако дају.
Брзо се отапа наша окамењена стварност, 
смисленост је ђавоља работа,
духовна сабласт се не забрањује,
своја заборавност се награђује.
Овдје свега има.
Канада је то.

Гладна пчела се туђим медом враћа
првородни гријех је све разумјети
када схватиш већ је касно.
Пространством се не влада ширином,
већ смисленом јаком мањином.
Ако их већ имаш или дјецу ствараш
брзо си протрула грана
са које се и задњи плод бере.
Млада плодност пуни 
бездушну прашину.
Ево радости, ево росе
ево нама нашег рода.
Гарав, жут, кос и бос
свак’ ти може бити род.
Гвинејац, Индијац , Тајланац, 
ил’не дај Боже свој.
Дјеца се нашим језиком служе
к'о баба протезом
ако неко виђен у госте дође. 
Када се све у кући отме,
тад невољан каже:
„Ништа више није битно
само да је на двије ноге
и нек’ је човјек“.
Овдје свега има.
Канада је то.

III
За товара више нисам
леђа шкрипе, југовину траже
селио би тамо у ту љепоту.
(Како ти је тамо 
када ти је овдје лијепо?)
Сад разумијем што ми мајка 
само врапце храни.
У колоплету времена и рада 
успокојише се многи нејаки и млади
по гробовима их потражи.
Само напуштена мајка и залутала пчела
умиру у зраку.
Овдје праживот није духовна воља већ невоља. 
Располућен ходим
да л’ идем код вас од нас
ил’ од себе себи
или свугдје, а нигдје.
Гдје је онај занос 
што се преточио у новац,
те прерасте у гордост
а она расте, расте ли да заузме Божије мјесто.
Ево болне ране што у гроб води.
Прометеј се на мит навикава
таштина се са зовом срела
да л’ у гроб домовине
ил’ гаревина, па ту у море.
„Овдје, овдје јефтиније је
ко ће га водити тамо?
У море, у море
наш је тата волио море.“
Овдје свега има.
Канада је то.

IV
Овдје кривца нема,
сажвакано зубе квари.
Карма се угодно сервира,
а човјек је осуђен на слободу.
Канада није природна развалина,
већ вијенац земаљских љепота.
Господ је једнако Велик кад ствара,
отвара и од човјека скрива.
Планина је у човјеку,
а вјетар у домовини.
Извор није само вода,
већ рађање.
Овдје свега има.
Канада је то.
(Све си ми дала, а дјецу узела…)

Игор Сврдлин

 

Autor